Пише :Дејан Бешовић

Ради бољег и прегледнијег сагледавања племена Пипери и старог становништва које је живјело на територији племена сматрамо да је неопходно да појаснимо ко су Кричи који су непосредно везани за Лужанско становништво .Кричи су племе пореклом из Старе Херцеговине , данашње Црне Горе . Крички или Кричи су били старо српско или готско племе, често називано Власима, које је насељавало подручје од Бањана на југу до Кремна на сјеверу, а њихово сједиште била је Језерска висораван (где су им били катуни) и око средњег тока ријеке Таре . Што се тиче поријекла, постоје многе спекулације, прије свега да нијесу Словени – Срби, што у суштини није тачно, већ полуномади који су прихватили и донекле усвојили римску културу. У средњем вијеку су их потиснули Дробњаци и Пипери  током 15. вијека и који су углавном ширили гласине да нијесу Срби. За вријеме турске владавине, али и раније, у старој Херцеговини, постојао је Кричачки округ, који је обухватао појас од данашњег села Косаница до Селца у општини Пријепоље, са сједиштем округа у тврђави Козник код Пљеваља . Такође се сматра да су Кричи временом нестали у овим крајевима, и заправо су променили презимена (нпр. Бујаци у Гајевиће, итд.), док се велики број преселио у друге крајеве, посебно у Војну крајину или Српску крајину . Села Кричке постоје у Далмацији ( Кричке код Дрниша) и у западној Славонији ( Кричке код Новске и Кричке код Пакраца). Презиме и данас постоји у селу Братишковци у Далмацији и Кљевци код Санског Моста у Босни , и у селу Млака у Западној Славонији.Проширили су се по северу Црне Горе, а њихово седиште било је близу данашњих Пљеваља, на данашњем Кричаку између Пљеваља и Бијелог Поља , тј. Вашково, Горице, Маоча, Матаруге, Козица, Камена Гора итд. Стари назив Колашина је вероватно био „Кричак“, а Колашинци су се звали „Кричковићи“. Према предању, након крвавих битака око катуна и пашњака, Дробњаци су крајем 14. вијека потиснули Криче из Језера. Један дио Крича себе назива Матарузима.

Поријекло критског имена је неизвесно. Вјероватно је да су им околна племена дала име, јер су испуштали гласне крике, тј. врискове, током битака. Али је сасвим сигурно да су били донекле усамљени у погледу културе и обичаја, па би се то могло протумачити као крик ридајуће особе.Потомци словенизованих и словенских Крићана су опстали у својој домовини само код Левертаре у општини Пљевља, гдје живе као православци и муслимани, а своју подјелу дугују дугогодишњем немијешању старинаца и досељеника. Одјећа коју носе чини их видљиво другачијим од свих Пипера и Дробњака.На сећање на нестало племе Кричак у Сињајевини указују Кричак и Кричачко поље и неки други локалитети, као и презиме Кричковић које постоји у том крају. На емиграцију Кричака указују Кричина у Брибиру у Далмацији , село Кричке у Дрнишу , два села Кричке код Пакраца у Славонији у Бучу и Чаглићу и место Кричићи код Јајца , које су највјероватније напустиле избјеглице од Турака.Сами извори о Кричима и њиховим поменима су веома оскудни. Око 1300. године, лично име Кричак појављује се у црногорским крајевима, а први помен мјеста Кричка је од Дубровчана 1453. године, када се помињу браћа Добрија и Ђурађ Ненадићи из тог насеља. Према турском дефтеру из 1477. године, нахија Кричак се у Херцеговачком санџаку појављује са пет катуна (заједница), од којих је један на име локалног кнеза Јаросава, а други на име Николе Кричкова. Године 1492. забиљежен је извесни Давид Кричковић из далматинских Пољица. Године 1528. Никола Грубановић Кричак из села Крушевице преписује православну црквену књигу, а крајем 16. или почетком 17. вијека, те у записнику манастира Хиландар помињу се коморански прота Филип Кричак и неколико његових рођака . Године 1694. у Дрнишу се помиње православни поп Радојић Кричка , а 1762. поп Максим Кричковић.У которским документима постоје два помена Крича, један влашки, а други словенски. Лоре Кричко је 1326. године имао кућу у Котору коју је добио у мираз, а Криче Витомиров 1327. године који је дао признаницу будућем православном протовестијару.Уз Криче у Пиперима се помињу и Шпање .

Шпањи или Шпање су предсловенски народ који је био настањен на тлу данашње Црне Горе, на подручју племена Пипера , Пјешиваца и Бјелопавлића. По доласку Словена стопили су се са њима. Предања као могуће њихове огранке спомињу Матаруге, Криче, Мацуре, Матагуже, Букумире и Малоншиће. О њима сједоче бројни топоними и градине, особито у племенима Пипери и Пјешивци.

                        ( наставиће се)