Пише: Дејан Бешовић
Машковићи су у Доњој Морачи потомци Свештеника Марка – Машка Дармановића из Клопота . Славе крсну славу Аранђелов- дан .Следећа група братстава у Морачи су становноци села Осредци који се динеле на оне који су пореклом из Листова (Јовановићи-Кокотовићи), што би свако требало да значи да припадају Букумирцима , и оне који воде поријекло из племена Братоножићи-Сеоштичани од војводе Павића Велимировића (Стевановићи, Милошевићи, Лазаревићи, Машковићи, Станковићи)
Братножићи су са Пиперима имали заједничке планине источно од Мораче од давнина, док су са Кучима почели да дијеле планине тек након њихове експанзије на север. Ердељановић наводи следеће податке:
Још су Братоножићи држали заједно с Пиперима планине: Бушат, Црну Планину и Турјак, све три у југо-западном делу комовске области. Данас су неки делови Црне Планине и Турјака братоношки а неки кучки, док је Бушат само кучки.
И чисто да не буде забуне, овде се ради о старим Пиперима, а не о Лутовцима који су тек касније почели себе да зову Пиперима након што су исељавањем из Лутова постали већина у том племену. У прилог томе иде и следеће:
Црна Планина је од старине братоношка и пиперска. На њу су по свој прилици издизали још стари братоношки Павличићи, те отуд и садашњи њихови заменици, Лајковићи, имају право на део у Црној Планини. Пипери сад немају дела у Црној Планини, него су их заменили Кучи.
Као и податак о Дужанима за које се зна да су пореклом Лужани из Пипера:
О њихову пореклу из Пипера сведочи и то, што они и сад издижу лети на Меџгар у Црној Планини, где су Пипери имали катуне од старине.
Постоје и топоними који указују на везу са Братоножићима. Ево шта је забиљежио Ердељановић за село Клопот:
Чудно је и непознатог порекла име једног убла код Клопота: Бушат-уба. Изненађује, да усред села има Пиперска Главица. О постанку тога имена не зна се ништа.
Није без разлога читаво то подручје припадало нахији Пипери уместо нахији Кучи што би било далеко логичније с обзиром на историо- географски положај.
Одмах до Навотине, на сјеверној страни налази се село Доња Ржаница, дугачко један сат хода што је отприлике 4 километра , а шитоко око 50 минута. Село је у подножју оног планинског ланца које иде од Мокре преко Кукаљског Брда до Ријеке Марсенића…По народном предању у Ржаницу су се први доселили Рамусовићи, који су касније постали мухамеданци.Данас их у Доњој Ржаници више нема, јер су се сви преселили у Беране. Послије њих су дошли Коматине из Куча, и то, како се прича, као католици, па су се тек доцније „покрстили“за вријеме Свештеника Пеја Станојева . Иза њих су дошли Гудовићи из Братоножића, па Девићи и Асовићи из Шекулара, а тамо су дошли из Дробњака. Касније судошли Радованићи, Чукићи и остали.
Данас у Ржаници има 130 кућа , које су већином васојевичке, и то од Лопаћана: Чукићи, Ђукићи, Нерадовићи, Марсенићи, Јолићи, Милошевићи; од Новаковића: Новаковићи и Зујовићи, које су мухамеданске вере, и од Ковачевића: Кастратовићи. Сви ови православни славе Св. Арханђела Михаила, а прислужак им је Св. Александар Невски, као и свима Васојевићима.Гарићи ,Гудовићи су из Брскута, славе Никољдан.
Велика заузима обиме обале Величке Ријеке до Чакора. Она лежи на стрмим нагибима планина: Јечмишта, Чакора и Приједола. Равнице скоро и нема, осим мало око ријеке, но и то мало је поплава искварила 1896г, и затим Иван-поља на дну Велике. У Велици нема Васојевића, него су с од других племена, као:Братоножићи , Шаљани, Црногорци, Шекуларци (Поповићи) и многи други , којих се доста налази и у Полимљу, из плавске и гусињске околине. Велика има 282 кућа са 1743 сељана и чини, као и Полимље, засебну капетанију.28.јула 1944 .године побијено је до сада избројаних 843 величана у Величком геноциду за непуних два часа. До Загорја, преко једног хумка, на сјеверо-источној страни, у поднжју Крчева и Буковца, налази се село Петњик, на земљишту већим делом равном, а мањим облогом…
У селу има око 60 кућа . Васојевићи су: Бабовићи (Новаковићи), а остало су Барјактаровићи, који су дошли из Братоножића из села Сеоштица ( Своштица ) и славе Никољдан.
Од планинског ланца који се завршава Тивраном, а од места Заруђа иде један закривљени ланац Дапсићким и Будимским Брдом, а други од Крчева, у правцу југ -сјевер , па се преплећу дијелећи Будимљу и Петњик од села Дапсића.Вујовићи у Дапсићима су доселили из Братоножића, а славе Светог Николу,а Лутовци су из Лутова такође у Братоножићима, славе и славе Светог Николу.У Маштама већина становништва види поријекло од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи, од Лопаћана: Стојановићи, од Ковачевића: Обадовићи од Драшковића .Од Србљака су само Дмитровићи ( Велимировићи и Лаковић ) Сеоштичићи из Своштице , како се сами зову, или Бирови, како их других зову, који славе Никољдан.
У Бабину су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан родом Бјелопавлићи ; Вељићи и Лајиновићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан.Беран село је мјешовито а међу најбројним становницима су Премовићи који су се доселили из Братоножића.Црни Врх у Беранамс је пола сата на запад од Ђурђевих Ступова, а на оном планинском ланцу што окружава беранску равницу, с ове стране ријеке Сушице, која баш ту извире, налази се село Црни Врх…
Садашње село је новијег датума. Прича се да је најпре припадало Дечанима, па су га заузели Мемовићи – , који су овамо пребјегли из Никшића, и по мјесту, одакле су доселили, назвали га садашњим именом. Годуне 1856-8. Васојевићи су Мемовиће истјерали из Црног Врха, а њихову земљу разделили породицама погинулих у том рату. Године пак 1862, када Турска поново завлада беранском нахијом, Васојевићи буду приморани оставити Црни Врх, те су га Турци држали до 1875., када га опет Васојевићи заузму и у њему се населе, па је тако остало и до данас.Заостро (Доњи и Горњи; Беране).На пола сата хода од Ђурђевих Ступова, а на прилично стрмом нагибу косе који полази од Вуче, преко Чуке и Превије, који се улива у Ђурен-Потоку, где је граница према бјелопољском кавазу, налази се село Заостро, тако названо што је за врхом Острим, који га одваја од остале нахије…У селу има око 70 кућа
Докићи, који су, натјерани сиромаштином, додигли овамо пре 300.година из Братоножића с Пелева Бријега. Славе Никољдан.Бисмиљаци су такође из Братоножића, славе св. Николу.
Ојданићи, рођаци Шћекића, славе св. Петку.Нишавићи су старином из Остреља иза Ђурен-Потока, славе св. Петку.
Поповићи су из Куча, славе Никољдан.
Раднићи су додигли скоро, пре 80-90г из Мушовића Ријеке више Колашина, славе Петковдан.Премовићи су такође из Братоножића, и славе Никољдан.
( наставиће се )
