Пише :Дејан Бешовић
-Велизар Благојевић рођен је у Слапашници код Братунца, 10. мај 1955.године .Пуковник Војске Републике Српске у пензији. Био је командант 2. мајевичке лаке пјешадијске бригаде.Гимназију је завршио 1974, у Љубовији, а Техничку војну академију копнене војске, смјер техничка служба, 1979, у Загребу. Магистрирао је 2001. на Машинском факултету у Српском Сарајеву одбраном рада Непрозрачна хидромеханичка трансмисија са хидростатичким трансформатором у паралелној вези. Службовао је у гарнизонима Брчко и Тузла. Службу у ЈНА завршио је као помоћник команданта за морално васпитање позади неке базе, у чину мајора. У Војсци Републике Српске је био од дана њеног оснивања до 30. јуна 1998, те од 15. септембра 1999. до пензионисања, 28. фебруара 2002, Био је начелник штаба (уједно замјеник команданта) лаке пјешадијске бригаде, командант лаке пјешадијске бригаде, референт техничке службе у органу за позадину у команди корпуса, начелник техничке службе и помоћник начелника (уједно референт за оперативно-позадинске послове, противпожарну заштиту и заштиту на раду) одјељења за позадину у команди корпуса.
–Олга Благојевић,рођена је у Сарајеву. Основну и средњу зуботехничку школу завршила је у Сарајеву. Дипломирала је 1966. на Стоматолошком факултету у Сарајеву. Након дипломирања радила је у Дому здравља на Илиџи као стоматолог. Универзитетску каријеру започела је 1970. године на Стоматолошком факултету у Сарајеву, као асистент на предмету Стоматолошка протетика. Специјалистички испит из Стоматолошке протетике је положила 1975., а 1978. године одбранила је магистарску тезу. На матичном факултету одбранила је и докторску дисертацију 1982. године. У звање доцента је изабрана 1983, а 1988. у звање ванредног професора на предмету Стоматолошка протетика на Стоматолошком факултету у Сарајеву. У периоду од 1986. до 1990. године обављала је функцију продекана за наставу Стоматолошког факултета у Сарајеву.У току Отаџбинског рата, 1993. године одлучила је да напусти Сарајево и пређе у Фочу. У Фочи је основала Стоматолошки факултет са др.Стеванком Ђорђевић . Обављала је дужност декана Стоматолошког факултета у Фочи, од оснивања факултета до смрти. На овом факултету је 1996. године изабрана у звање редовног професора на предмету Стоматолошка протетика.Стоматолошки факултет у Фочи је под њеним руковођењем постао установа гдје стичу звања доктори стоматологије, магистри и доктори стоматолошких наука, али и стручна звања специјалисти из разних области стоматологије.Умрла је 10.јула 2005 .године у сахрањена у Фочи .
– Вуле Илић Коларац рођен је 1776.године од оца Николе Илића из Кривошија и мајке Боже рођ .Вучуровић такође из Кривошија у селу Колари у Смедереву. Био је српски војни командант који се борио против Османлија током Првог српског устанка. . У јавности је био познат по свом завичајном презимену — Коларац. Илић је био хајдук Станоја Главаша који је помогао у ослобађању заробљених српских кнезова Илије Бирчанина и Алексе Ненадовића и један од предводника Карађорђеве одбране капије Београда 1806. године.Карађорђе Петровић је, 14. фебруара 1804. године, у Орашацу, изабран за вођу Првог српског устанка, а том догађају присуствовао је и Вуле Илић. Вуле Илић, као и сви водећи људи Србије који су стали уз Ђорђа Петровића и градили државу, према њемачком историчару Хансу Михаелу Мидлиху: били су угледни, часни, паметни, имућни, рјечити и родољубиви.
У јулу 1806. године борио се у Бици код Делиграда; турски паша Ибрахим наредио је свом команданту да одмах оде у Делиград са 16.000 војника и заузме град. Шаит-паша, потцјењујући квалитет утврђења, вјерујући у своју војну снагу, стигао је 13. јула, са само 4.000 војника. Станоје Главаш и Вуле Илић са својим хајдучким групама напали су непријатеља и натјерали га да се повуче.Најзначајнија битка у његовој ратној историји је ослобађање „Стамбол капије„, односно Београда. Четири групе распоређене на различита дијела Београда предводили су Милоје Петровић, Сима Марковић, Васа Чарапић, Станоје Главаш и Вуле Илић. Његовим и дјеловањем осталих група брањење капије Београда те године био је историјски чин успостављања пуног државног легитимитета Србије као окоснице васколиког Српства . Битка за Суводол 1809. године изњедрила је сву мудрост и памет Вулета Илића. У борби са, већином албанским војницима, Коларац је на турском узвикнуо „Наше снаге су се повукле”, што је унијело немир у Нуман Пашине војнике који су се повукли, а српска војска заузела ово подручје.Према неким изворима, био је ожењен Јеленом, робињом коју је спасио из турског харема.Војвода Илић је дио живота провео у Русији са кћерком Милицом која је била супруга предсједника 16. владе Србије, министра унутрашњих послова, државног савјетника, кнежевог ађутанта предсједника Касационог суда Цветка Рајовића.Његов потомци били су Рајовићи, Јовановићи, Месаровићи и Николићи од којих је најпознатији генерал Радиша Ј. Николић.
–Коста Милетић рођен је Аранђеловцу 21. септембар 1874 .године . Био је први школован ваздухопловац у Србији. Завршио је Војну академију као пети у рангу у 25. класи (1892—1895). Био је у пјешадијској служби двије године, а затим прелази у инжењерију.Јануара године 1901., као најбољи на конкурсу за вадухопловно школовање, је упућен у Техничку ваздухопловну школу у Волковом Пољу код Петровграда и Царског Села. Од 1. фебруара 1901. до 30. октобра 1902. је похађао школу и успјешно је завршио као други у рангу. На крају школовања је учествовао на великим маневрима руске војске када је први пут управљао слободним балоном прелетјевши нелолико десетина километара са највећом висином лета од 1100 метара.Послије повратка у земљу био је распоређен у инжењеријско одјељење министарства војног гдје је за кратко вријеме направио пројект за формирање прве балонске чете у српској војсци. Пројекат је одложен а Милетић је прекомандован у Ниш гдје је постављен за командира 3. пионирске чете, а ту је службовао од 1. 4. 1903. до 1. 1. 1904. године. Цијелу 1904. годину до 1. 5. 1905. године је био на мјесту ордонанс официра Краља Петра Првог Карађорђевића.Ту је упознао и министра војног војводу Радомира Путника .Након престанка службе на двору Милетић је постављен у жељезнички одсјек главног генералштаба, гдје је поред редовне службе израдио пројект и правила голубије поште. У периоду до 1908.гофине је у главном генералштабу радио на доста пројеката везаних за набавку разног инжењерског и техничког материјала.
Коста Милетић је био задужен за куповину првих балона за српску војску 1909. године ради формирања балонске чете. Балонска чета је имала три одјељења, за сваку армију по једно. Балони су купљени од фабрике Аугуст Редингер из Аугзбурга. Купљен је један везани змај-балон „Дракен“ и два сферна балона. Један је добио име „Србија“, а други „Босна и Херцеговина“. Први лет српског ваздухоплова са српским ознакама се десио 19. априла 1909. године, током преузимања балона, када је капетан Коста Милетић полетио балоном „Србија“.Ваздухопловна команда српске војске -Краљевине Србије је успостављена 24. децембра 1912. године. Команда је у својој формацији имала аеропланско одељење са 12 авиона, балонско одељење са два балона један везани и један слободни балон, водоничну централу -станицу за производњу водоника којим су се пунили балони и вод голубије поште. Летачки састав су сачињавали командант мајор Коста Милетић, три официра и три подофицира обучених у Француској за пилоте током 1912. године. Први војни аеродром у Србији се налазио на Трупалском пољу крај Ниша.Мајор Коста Милетић је био на челу Ваздухопловне команде у оба Балканска рата и у Првом свјетском рату до 1916. када је по премјештен у инжињерију по сопственом захтјеву. По завршетку Првог светског рата 1921. године је пензионисан у чину пуковника. Између два свјетска рата дуго година је био предсједник Удружења резервних пилота. Умро је 1953. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.
–Милоје Милетић рођен је у Блаце, 20. јул 1953.гидине. Генерал у пензији и бивши начелник Генералштаба Војске Србије.
Основну школу и Гимназију,одсјек природно-математички завршио је у родном мјесту.
Војну академију – копнена војска, смјер: артиљерија, 1976. године у Београду .
Командно-штабна школа, 1995. године у Београду
Генералштабна школа, 2000. године у Београду
Од страних језика говори енглески.
( наставиће се)
