Пише :Дејан Бешовић

-Протојереј Гојко Мрачевић, рођен је 1955. године у Котору, гдје је завршио основну и средњу школу, а у Сарајеву студије медицине. Као љекар радио је у Институту “Др Симо Милошевић ” у Игалу. Дјечачки сан да студира теологију остварио је у зрелим годинама.

Рукоположен је руком Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, 31. децембра 1994. године и бива постављен за пароха јошичко-морињског. Дужност пароха морињског обавља до јула 2005. године, а на парохији јошичкој остаје до јануара 2011. године, када га Митрополит Амфилохије поставља за пароха кумборског. Чином протојереја удостојен је у августу 2016. године. Са дужности пароха кумборског одлази у мировину 1. октобра 2022 .године , након чега његово здравствено стање слаби и своју душу предао је Господу окружен дјецом и унуцима.

упокојио се у Господу 21. октобра, а сахрањен је 23. октобра 2022. године на гробљу манастира Савина.Бавио се не само научном већ и алтернативном медицином.У браку са супругом Стојанком (у монаштву монахиња Василиса) изродили су петоро дјеце: сина Михајла и кћерке: монахињу Теоктисту, Олгу, Наду и Љупку.

– Протојереј Василије Ивошевић,рођен је у Кртолима ,Миловићи на дан Светог Василија Великог 14.јануара 1928 .године .Основну школу завршио је у Јошићима . Цетињски Богословију је уписао пред сам почетак другог Свјетског рата . Послије италијанске фашистичке окупације Богословија бива затворена .Млади Василије умјесто повратка родне у Кртоли долази у Манастир Дајбабе ,четри километра југозападно од Подгорице .Ту је духовно узрастао са Светим Старцем Симеоном Дајбабском и његовим учеником потоњим Игуманом Теофилом Поповићем . Други свјетски рат проводи у Подземној обитељи Царице небеске ,како је овај манастир називао његов оснивач Свети Старац Симеон из Дајбаба .Како је свједочио Петко Ивезић ,потоњи монах Платон Ивезић „Василије Ивошевић не само да је био најбољи познавалац црквеног живота и типика већ и најомиљенији човјек у Дајбабама ,Зети ,Забјелу ,Доњој Љешанској нахији и гдје год је боравио .То је био мирни сталожени учени ,паметни млади човјек што би рекли наши стари ,као да је старао па се подмладио „ ,записао је Петко Ивезић из Подбријега Дајбабских у Манастирском Поменику ,кога је аутор ових редака пронашао 1991 године изнад Цркве Светог Ђорђа испод Горице.Такође свједочио нам је Прото Васо Ивошевић о једном догађају „за њега обичном “ а уствари његовој необичној храбрости коју је показао током њемачке окупације 25.децембра 1943.године .Наиме ,Душан Ђуришић ,дијете са Забјела – Подгорица ,ушао је чувајући овце у њемачки командни центар код SS команданта Подгорице ,чији се штаб налазио тик испод самог манастира.  Овце су похарале командни центар и обориле радио- репетиторе као и шатор у којем је био смјештен пуковник Трећег Рајха  Villhem Motl ,познат по својој војничкој дисциплини. Малог Душана дограбили су њемачки окупациони војници . Испитивали су га сатима мислећи да га је неко послао да то учини .Видјевши то из Манастира ,доље у Дајбабском пољу ,спустио се Василије у на течном Њемачком језику се обратио Villhem Motl-у .“Уважени господине пуковниче то дијете ништа није криво .Залутало је међу Вама .Умјесто њега узмите за таоца мене “ Villhem Motl и ако војнички строг остао је без ријечи . Наредио је да се Душан Ђуришић одмах пусти са његовом стоком и да га до куће на Забјелу отпрате два SS војника . Та вијест о храбрости Василија Ивошевића брзо се пронијела и Васо је постао још популарнији и омиљенији у Дајбабама ,Дахни ,Зети и самој Подгорици .Послије завршетка Другог свјетског рата млади Василије по сопственој жељи одлази код Митрополита Скопског Јосифа Цвијивића  ,мјестобљуститеља Српске Патријаршије ,јер је Патријарх Српски Гаврило Дожић,још увијек био у прогонству по повратку из Дахауа,како би га рукоположио за Свештеника .Митрополит Јосиф му је благословио да се ожени са Васиљком Мирановић из Кокота – Љешанска нахија . Дакле Василије Ивошевић је први рукоположени Свештеник СПЦ послије Другог свјетског рата. По рукоположењу у Београдској саборној цркви,враћа се у Дајбабе гдје служи првих четрдесет Литургија . Ванредно завршава четврти и пети разред Богословије и уписује Богословски факултет у Београду ,који завршава за три године . Једно вријеме био је асистент на Богословском факултету СПЦ али потребе црквене  службе биле су другачије. По благослову Патријарха Српског Германа а на захтјев Епископа рашко-призренског Павла ,потоњег Патријарха Српског,бива именован за редовног професора призренске богословије. Често одлази у Ћелије Ваљевске код Архимандрита Јустина Поповића са којим се упознао 1942 .године у манастиру Дајбабе . За потребе службе по Одлуци Светог Архијерејског Сабора СПЦ бива именован за ректора – обновитеља Карловачке богословије и именован за предметног наставника Историје СПЦ и Патрологије .Био је готово 7 година позивни професор Богословског факултета у Београду . У међувремену завршава Философски факултет у Београду одсјек за историју и етнологију . Радове је почео објављивати у листу Бока још 1940.године .  библиографију и дио  сабраних радове Прота Василија ,аутор овог фељтона је објавио у часопису Стварање за фебруар – март 1996 .године. Битно је напоменути да је Прото Васо,како су га од милоште звали ,сви који су га познавали ,објавио у домаћим и страним часописима преко 350 чланака ,50 научних радова, 3 књига и исто толико уџбеника . Осим бављења црквеном историјом,писао је агиографихе,пјесме ,Акатиста ,житија о чему Сведочи и сам Јустин Поповић у Житију Светог Василија Острошког. Пред крај живота написао је капитално дјело Преподобни Старац Симеон из Дајбаба,издање Манастира Дајбабе са благословом Митрополита црногорско- приморско- скендеријског Амфилохија Радовића 1990 .године .Упокојио се за Савин -дан 1996 .године у Миловићима а сахрањен на Свештеничком гробљу у Гошићима . Био је члан Друштва историчара Црне Горе,члан Матице српске у Новом Саду као  члан и двогодишњи  предсједник Етнолошког друштва Црне Горе .Један је од обновитеља часописа Српски Сион у Сремским Карловцима

Значајни радови протојереја Василија Ивошевића :

– Православни патрологог епископ Василије Бриселски Василије Кривошеин ,Теолошки погледи,Београд 1971 ;

–Догматски значај и литургијска улога Октоиха у животу православне цркве,Београд 1996 .године издање САНУ ;

                         (наставиће се )