Пише :Дејан Бешовић
Српска дијаспора у Словенији је једина растућа српска дијаспора у региону. Једина држава у коју Срби тренутно долазе у већем броју је Словенија. У свим другим државама се број Срба смањује. У овом тренутку појединачна права становника Словеније не можемо рећи да су угрожена, наша колективна права тамо нису угрожена јер она ни не постоје. Овде се морамо осврнути на неке историјске податке. Врло је важно нагластити да су Србија и Срби бранили Словенију у неколико сегмената: борба за север саме Словеније коју је делимично бранила српска војска која је ратовала под командом Рудофла Мајестра, затим треба споменути српску принцезу Катарину Кантакузина Бранковић, ћерку Ђурђа Бранковића, која је пре масовног доласка у Словенију дошла у Цеље, њена имовина се протезала од границе са Републиком Хрватском до Цеља. Такође, деведесетих година су Срби заиста доживели ужасан третман од стране тадашње словеначке државе, када је Словенија из своје евиденције избрисала 30.000становника, а од тога нешто више 27.000 су се изјашњавали као Срби. Европска унија на то не реагује на начин на који прописује и сама регулатива ЕУ говори да се свака држава, која је њена чланица мора позабавити озбиљније питањима мањина.
Када је у питању број студената из Републике Србије, тај број се повећава сваке године. Србија и Словенија имају потписан билатерални уговор који дефинише ово поље просвете и даје могућност студентима који долазе из Републике Србије да по нешто повољнијим условима упишу студије. Врло смо озбиљно почели да се бавимо питањима српских студената којих има све више. Управо је потписан и споразум о сарадњи српских студената у Словенији и они су сада наши чланови. Такође, Словенија је омогућила српским студентима да се запосле након студија. Планирамо да се у наредном периоду још озбиљније бавимо овим питањима.
Место верског окупљања Срба у Словенији је Црква Светог Ђирила и Методија у Љубљани, а ту је и Парохијски дом. Важно је истаћи да је митропопит Љубљанско-загребачки био управо садашњи Патријарх српски Порфирије, који је доста труда и енергије уложио у наше питање што се заиста осетило. За нас је то најважније с обзиром да највећи део српског корпуса припада православној вероисповести.
Поред свега наведног, Срби из региона треба међусобно да сарађују на више поља, како верском, културном и друштвеном. У том смислу, у оквиру Савеза Срба Словеније планирано је интензивирање сарадње са Србима у свим околним државама, а на првом месту са Србима у Републици Хрватској. На тај начин шаље се порука да се држимо заједно у најважнијим тренуцима и око најважнијих националних питања.Главни проблем српске заједнице у Словенији, која званично броји нешто више од 38.000 људи, али се процењује да Срба заправо има око 100.000, према оцени председника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодроже, јесте то што Срби у овој држави немају статус националне мањине, иако су по бројности други народ после Словенаца.
Срби у Словенији, каже за Танјуг Бодрожа, као појединци немају никаквих проблема, нити су на било каквом удару државе већ деле судбину осталих грађана, али када је реч о колективним правима ситуација је другачија.Након распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и настанка Републике
Словеније радикално се промијенио положај српске популације, која је, уз остале конститутивне народе бивше заједничке државе, практично преко ноћи проглашена такозваном новом мањином. Словенија, као и остале постјугословенске државе, није била
довољно спремна за поштовање права новонасталих националних мањина, те се у УставуРепублике Словеније наводе само италијанска и мађарска национална мањина, које се третирају као аутохтоне, а чији је број према попису 2002. године износио 8.501
(Италијани – 2.258, Мађари – 6.243), чиме су чинили тек 0,43% становништва Словеније.
Изван уставне заштите остали су припадници националних заједница који су у
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији имали статус конститутивности, а
који данас немају једнак правни положај као аутохтоне мањине (Радушки, 2020: 41).
Формално-правни статус Срба у Словенији још није јасно дефинисан. Статус
аутохтоности нису стекли на основу присуства на простору данашње Словеније од 15.
вијека. Ни реалност да су бројчано највећа мањинска заједница, није им обезбиједила
званичан статус националне мањине, а самим тим ни могућност остварења права која би им по том основу припадала. Због чињенице да им мањинска права нису загарантована, и
имајући у виду депопулацију и проблем очувања идентитетских карактеристика,
припадници српске мањине објективно су суочени са асимилацијом.Председник једног од 16 културних друштава Срба у Словенији, Брдо Крањ из Крања, Милан Вујиновић каже да је главни мотив оснивања друштва 1994. године био да сачува српску културу, традицију и веру и да су у томе и успели“„Рад друштва се највише одвија кроз окупљање деце у фолклорној секцији. Организујемо и разне књижевне вечери, имамо планинарску и фудбалску секцију”, наводи Вујиновић.Истиче да је ипак најактивнија фолклорна секција јер српска деца у Крању воле да играју фолклор, а успут се и друже и уче српски језик.Вујиновић наглашава да су у овом друштву посебно поносни на манифестацију Дани српске култруре која се одржава у октобру и траје 4-5 дана.
Када је реч о сарадњи са локалним властима каже да је она веома добра и да је Друштво Брдо Крањ од градске управе и добило просторије у којима се чланови окупљају, друже, играју шах и где певачка и фолклорна секција одржавају своје пробе.У свом апелу за одбрану Резолуције 1244 Змаго Јелинчич Племенити упозорава на опасности од формирања тзв. војске Косова и позива чланице УН да блокирају улазак Приштине у Интерпол.
Дипломатска офанзива Србије да осујети даље покушаје заокруживања тзв. косовске државности наишла је ових дана и на снажну подршку председника евроскептичне Словеначке националне странке, Змага Јелинчича Племенитог. У свом саопштењу Јелинчич, иначе жестоки противник НАТО и ЕУ политике, објашњава зашто је неопходно спречити даљу експанзију великоалбанских сепаратиста и позива на пуну примену Резолуције 1244.Преносимо кључне тачке апела који је тим поводом упутио најпознатији словеначки суверениста и посланик у актуелном сазиву државног парламента.На почетку свог излагања Јелинчич истиче стратешки значај Резолуције 1244 у решавању косовског питања и подсећа на чињеницу да је према свим међународним нормама и актима УН Косово и Метохија саставни и неотуђиви део територије Србије.
„Слово Резолуције 1244 је веома јасно и оно забрањује једностране потезе који су усмерени ка издвајању Косова из државно-правног поретка Републике Србије„, истиче Јелинчич и подсећа да Приштини никада ни у једном међународном акту није признато право на формирање засебног државног ентитета. „То је чак потврдила и Бадинтерова арбитражна комисија која је јасно рекла да Косово као аутономна покрајина у саставу Србије није и не може имати право на отцепљење.“, наглашава Јелинчич.Овај словеначки политичар указује да косовски Албанци већ читавих 20 година под туторством Брисела и кључних чланица НАТО-а покушавају да обесмисле значај Резолуције 1244 и да насилном променом стања на терену створе погодно тле за њено укидање.
„То смо видели 2004. године масовним погромом над српским народом чији циљ је био промена етничке структуре КиМ, то смо видели и 2008. године усвајањем сепаратистичке Декларације о независности, а то видимо и сада у покушајима Албанаца да мимо сагласности Београда добију оружане снаге и место у међународној полицијској организацији чиме би верификовали кључне атрибуте државности – сопствену војску и полицију, признату и на међународном нивоу.„, поручује Јелинчич.
Он указује да Приштина тиме подрива дијалог и крши елементарне одредбе Резолуције 1244, а пре свега оне које се тичу обавезе покрајинских институција да раде на повратку избеглих и расељених Срба са КиМ и на суштинској демилитаризацији и распуштању оружаних снага косовских Албанаца.
„ЕУ се обично прави глува када су у питању интереси Србије на КиМ, а када су у питању интереси косовских Албанаца ту нема изузетака – Брисел је одмах спреман да их подржи иако они, дугорочно гледано, представљају велику претњу по безбедност читавог Балкана, али и Европе.“, наводи Јелинчич који истиче да би војска тзв. Косова и улазак Приштине у Интерпол означили опасан преседан који би дестабилизовао прилике у региону.
У закључку апела позивају се све чланице Интерпола да остану досљедне Резолуцији 1244 СБ ОУН .
( крај )
