Пише: Дејан Бешовић
Св. Стефан Штиљановић рођен је 1498 .године у Бечићима , У писмима се потписивао као Шкиљановић. Посљедњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге,добротвор и српски светитељ.
Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић.Жена му је била Јелена Богдановић.Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дјела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији године 1527.,као и град Валпово гдје је владао.Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, гдје је и умро.
Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најприне је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцјелитељску снагу.Од стране Светог Архијерејског Сабора СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име.
Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“.
Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забиљежено је у приповијеци Скочиђевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забиљежио паштровски политичар и књижевник Стефан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”: Стефан се родио и живио у Бечићима, на самој обали наспрам острва Свети Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Свет8г Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, повјеривши му своју опоруку и жељу да сво имање подијели манастиру Прасквици и Светом Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. Послије њега Паштровићи више нијесу бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића.“
О Стефану Штиљановићу сачувано je мало свједочанстава. Ипак je светачки култ ове личности раширен и углед узвеличан до нивоа који не потврђују познати историјски извори. У хагиографским текстовима и ликовним представама називан je
властелином, кнезом, деспотом, краљем и, чак, царем.Његово мјесто y историји и легенди пратимо преко
малобројних оновремених историјских извора,хагиографских списа и ликовних представа. Пошто cy
y досадашњој историографији углавном проучени историјски извори, развој култа и хагиографски
текстови, покушаћемо да одредимо развојни пут иконографског представљања светог Стефана
Штиљановића и однос иконографије овог свеца прем хагиографским књижевним дјелима и према познатим
историјским сведочанствима.
Као историјска личност Стефан Штиљановић ce помиње y Срему, Славонији и Барањи y току друге
четвртине 16. вијека, за вријеме грађанског рата изазваног борбом између Фердинанда Хабсбуршког и ердељског војводе Јована Запоље за упражњени угарски престо и истовремених угарских одбрана од Турака, који су послије побједе код Мохача (1526) незадрживо продирали ка Будиму да би га и освојили
године 1541. Проблем очувања јужних државних граница пред најездом Турака наметао je угарским владарима још од
средине 15 вијека сарадњу са многобројним српским
становништвом коje ce пред Турцима склањало на угарске посједе сјеверно од Саве и Дунава. Сматрајући
ce сизереном српских владара после пада Цариграда 1453.године , Угарска преузима и право да бира српске
деспоте уочавајући изузетан значај деспотског достојанства међу српским становништвомИз истих
побуда je и Фердинанд Хабсбуршки настојао да придобије српско становништво, које ce y вријеме грађанског рата подијелило y два табора.У овим несигурним годинама за Србе y Угapској,Стефан Штиљановић je вјеран присталица Фердинанда
Хабсбуршког. У историјским изворима први пут ce помиње 1527. године y једној Фердинандовој даровници, када добија y посјед села Михољец и
Глоговницу y вировитичкој жупанији. Стефан je уживао знатан углед не само код краља и његове
властеле већ и међу својим сународницима сјеверно и
јужно од ријеке Саве. Пошто ce вјероватно истакао y
борбама против Турака, повјерено му je управљање веома значајним центрима одбране, Новиградом и
Ораховицом. Као каштелан тих градова био je y сталној вези са Србима јужно од Саве, који су га обавјештавали
о покретима турске војске, што je он преносио краљевим војним
савјетницима.Године 1530. сачувана су два Штиљановићева писма о
кретању Турака и насиљима која су починили.Запољини савезници. Ни y тим писмима ни y Фердинандовој даровници нема података о самом
Штиљановићу, али je сигурно да je био искусан ратник на посљедњим бедемима одбране хришћанског свијета од Турака. Зато je Фердинанд 1533.године новом даровницом
додијелио Штиљановићу и његовој жени Јелени посјед Ешћен y Славонији. Ни y тој даровници немамо нових
вијести о самом Штиљановићу.
Још два пута 1538. и 1540.године он ce јавља писмима Краљевском ратном вијећу.Посљедњи пут, као префект утврђеног града Валпова,обавјештава своје претпостављене о припремама
Турака за велики продор ка Сјеверу.
Само неколико година дијеле стварни, из ријетких сачуваних извора, нама дјелимично познат лик Стефана
Штиљановића од легенде која ce убрзо пронијела и њему .
(наставиће се)
