Аутор: Тихомир Бурзановић

Док политичке теме свакодневно пуне насловнице, најважнији процес који се одвија тихо, готово непримјетно, разара саме темеље региона: Срби на простору Црне Горе, Србије, Републике Српске и Косова и Метохије постају народ у убрзаном смањивању. Статистика је неумољива, трендови су дубоки, а посљедице могу бити историјски неповратне.

ДЕМОГРАФСКИ УВИД: БРОЈЕВИ КОЈИ ГАСЕ БУДУЋНОСТ

Демографски пад није само пуки минус у статистичким табелама – он мијења читава друштва, утиче на економију, снагу институција, политичку стабилност и националну сигурност. Четири простора, четири сличне судбине.

Србија – највећи губитник становништва у региону

У Србији је прошле године рођено око 62.000 д‌јеце, а умрло преко 97.000 људи.

То значи да Србија сваке године „нестане“ за један Никшић или Бијело Поље.

У протекле двије деценије природним путем изгубљено је више од 600.000 грађана, а исељавање додатно појачава пад.

Црна Гора – земља у којој се први пут више умире него што се рађа

Црна Гора улази у демографску зору: 6.000 рођених, 7.500 умрлих, и тренд који нема намјеру да се заустави.

Сјевер земље већ сада изгледа као географска мапа напуштених подручја.

Република Српска – најстарија популација Балкана

У РС годишње се роди око 8.500 д‌јеце, а умре 14.000 људи.

Природни минус од око 5.500 становника годишње пријети да практично испразни читаве општине.

Косово и Метохија – пад наталитета и смањење српског присуства

Иако је наталитет још увијек виши него у остатку региона, масовно исељавање младих Албанаца мијења укупну слику.

Срби на Косову и Метохији суочени су с двоструким притиском – негативним природним прираштајем и отежаним условима за останак.

УЗРОЦИ: ЗАШТО БАЛКАН ОСТАЈЕ БЕЗ СТАНОВНИШТВА?

1.Економска несигурност и неуређено тржиште рада. Високе цијене, мали приходи, недостатак стамбене политике – младе породице одлажу д‌јецу јер НЕМАЈУ услове за њихов долазак.

3. Масовни одлив мозгова. Озбиљан дио младих који одлази никада се више не враћа. Одлази елита – доктори, медицинске сестре, ИТ стручњаци, инжењери.
4. Касно родитељство

Просјек старости мајке при првом породу приближио се европским просјецима – што директно смањује укупан број рођених.

4. Недостатак дугорочне визије

Све државе региона имају парцијалне мјере, али немају демографску стратегију која би била државни приоритет.

РЈЕШЕЊА КОЈА ТРАЖЕ ХРАБРОСТ, НЕ ПОПУЛИЗАМ

 Ако желимо обрнути тренд, потребне су озбиљне, системске и храбре мјере – не једнократне помоћи и декларације.

1.Стратегија за треће дијете – најважнија национална политика.

Успјешни модели попут Мађарске или Француске показују да демографију треба наградити великодушно:

10.000–15.000 € за треће дијете, бескаматни или субвенционисани кредити, доживотни порески попусти за родитеље

2. Стамбена политика за младе породице

Држава мора да створи услове за живот, не да се нада да ће их неко други створити: повољни кредити са каматом 0–1%, станови за младе под државном гаранцијом, бесплатна земљишта у руралним подручјима

3. Повратак дијаспоре – највећи неискоришћени потенцијал

Потребан је државни програм, а не повремена прича: пореске олакшице за повратнике, грантови за отварање бизниса, програми повратка доктора и инжењера

4. Децентрализација развоја

Подгорица, Београд и Бања Лука усисавају цијеле државе. Ако не пробудимо мале средине – оне ће нестати.

5. Посебни програми за Србе на Косову и Метохији

Подршка породицама, сигурност, стипендије и повољни кредити – све то мора имати статус НАЦИОНАЛНОГ ПРИОРИТЕТА.

СТРАТЕГИЈА ДО 2050: МОЖЕМО ЈОШ ДА ПРОМИЈЕНИМО ТОК ИСТОРИЈЕ

Потребно је донијети: Уставни закон о демографској обнови, који обавезује сваку владу да издваја минимум 2% БДП-а за демографске програме. Национални савјет за демографију који стоји изнад дневне политике. Кампање за афирмацију породице и рађања. Потпуну дигитализацију и деполитизацију помоћи за породице.

Ако се ове мјере примијене одмах, регион би у наредних 20 година могао стабилизовати број становника. Ако се настави досадашњи тренд – до 2050. године Балкан би могао изгубити и до 30% становништва.

ЗАКЉУЧАК: НАРОД НЕСТАЈЕ КАДА ПРЕСТАНЕ ДА ВЈЕРУЈЕ У СВОЈУ БУДУЋНОСТ

Демографски пад није судбина – он је посљедица лоших политика и недостатка државне воље. Народи се не гасе нагло; гасе се тихо, годинама, кроз пад наталитета, исељавање и старење. Питање је једноставно: хоћемо ли бити генерација која је окренула тренд – или она која је посматрала како један народ полако нестаје?

За одговор није потребно много времена, али потребно је много храбрости.