Србија је препуна честитих вредних и умних људи који су дали немерљив допринос својој отаџбини, и васколиком народу. Шабачки академик Марко Тодоровић својом руком написао је формулу за биодизел који се данас точи на многим пумпама а да тога и нисмо свесни. Тада је проглашен фанатиком, а данас му се клањају многи возачи. Човечанству је подарио велике мудрости, а у библиотеци професора Тодоровића се и данас налази књига са формулом за биодизел.
-Он се добија од уља, може и од отпадних уља. Направио сам рецептуру да за 100 литара бензина потребно је 100 литара уља, око 11 литара метил-акохола и око један килограм натријум-хидроксида добија се био дизел. Има много предности, прво је еколошко, соја, уљана репица које имају уље, а остатак може да се користи као сточна храна. Много се ради у Мачви, и многи су дошли код мене управо за то гориво, данас га користе и раде, возе се чак и аутомобили Ауди најновији и трактори. Ушао је биодизел у употребу и на пумпама. Ми нисмо ти који се много прсимо да смо измели то, нама је драго да радимо и стварамо, јер све остаје нашем народу, казао је за РИНУ професор Тодоровић. Професор има решење и за заштиту животне средине, за то је урадио елаборат.
Професор Тодоровић на пут је извео на десетине генерација студената, а у селу, међу кајсијама саградио је свој парк науке, са свим својим завештањима српском роду. У селу Трбуша, надомак славног Мишара, на пола пута од Шапца до Владимираца недалеко од три столетна храста, налази се невероватна научна установа под чијим кровом су настале формуле које су нашој отаџбини и народу донеле вајде колико и неким Арапима највећа бушотина нафте.
-Биодеизел сви производе и ћуте и неће да кажу ко је то направио. Ја сам то дао свом народу и не жалим. Да се ја сада тужакам, ја бих могао да добијем све оне који су користили ове године, али то је мој народ и нека им служи на корист. Ја сам извео и то остаје записано, 220 нових синтеза. Имам нову врсту, потпуно нову врсту синтетичког горива или бензина, која може на хиљадама тона да се прави и користи за ракете и авиона. Ја да имам услове и људе шта би могао све да направим. Мени је најдраже да оставим то мом народу. Моја жеља је да се уради институт да буде један Храм науке, да деца долазе да раде у природи да испитују и експериментишу. Ја имам преко 400 дипломских радова, казао је академик Тодоровић који је извео 110 генерација студената.
Нећете веровати, и данас не мирује, у својим списима објавио је формулу која успорава старење. И Руси су га кандидовали за Нобелову награду јер је професор Тодоровић творац модификованог периодног система.
–Руска академија наука је 2011. ме номиновала, ја сам њима говорио да нема шансе да добијем, јер није ни њихов Мендељев добио, иако је номинован 1903, 1904. и 1905. а зна се и зашто није добио Нобелову награду. Били су разни ралози, зато што је православац. Ја сам урадио монографију, изучавао сам да за сто година било је 144 нобеловца и ни један није православац. Мене су питали и у Бразилу како за своје подухвате нисам добио Нобелову награду, ја им кажем вас има скоро 200 милиона и имате изврсне физичаре и хемичаре а имате и доброг писца Коељу, али нисте подобни за запад јер држите до свог идентитета, држите до своје нације, рекао је професор.
Међу првима професор је изнео своја сазнања о вирусу корона где је рекао да је направљен људском руком.
-Почео сам од ћелије као основе истраживао и размишљао. Био ми је чудан и онда сам дошао до податка да је вирус уграђиван у бактерију. Те бактерије фаге подлежу, што је доказано, мутацијама. Да ће убацивањем нових вируса, правити се чудо у свету. Опасност, велика морамо да се изборимо.
Данас професор Тодоровић је на челу Српске академије иновационих наука где се пре свега поштује знање и стручност.
–Наша академија постоји већ 20 година има око 40 академика из свих области и природних и друштвених наука, проналазача и иноватора на челу са професором Тодоровићем. Када смо га изабрали за председника извршио је реформу тако да имамо химну и неку савремену форму, то се може видети на на нашем сајту. Наш циљ је пошто смо окупили најбоље људе из свих области. Рецимо, прошле године смо примили др Милорада Докманца, селектора рвачке репрезентације Србије. Он има више освојених медаља на свим такмичењима света него сви тренери од 1945. на свим такмичењима до сада. То су наши чланови, казао је председник Управног одбора Српске акадамије за иновације потпуковник проф. Др Мирољуб Ивановић.
Дакле, седа глава професора Тодоривића, одавно је ближа крају него почетку живота, али и даље у себи носи једну неискварену жељу, да унапреди човечанство и да остави свом народу и отаџбини достигнуће по чему ће их читав свет препознавати у времену које долази.
извор: сербиантимес
