УЈЕДИЊЕЊА И РАЗЈЕДИЊЕЊА: ЕУ не гради демократију, већ послушност!

Аутор: Тихомир Бурзановић

Европска унија на Балкану већ дуго не глуми партнера у демократизацији, већ наручиоца услуга. У тој улози не занимају је слободни грађани, јаке институције и одговорне власти, већ политичке елите способне да без много питања реализују планове из Брисела. Демократија је у том аранжману постала споредни пројекат, а стабилност – макар била ауторитарна – главни циљ.

ЕУ Балкану не прилази као простору који треба политички и демократски оснажити, већ као тампон-зони: против миграција, против безбједносних ризика, против руског, кинеског или било чијег другог утицаја. У таквој рачуници, грађанин не постоји. Постоје само лидери, партије и режими који гарантују “мир”, потпис и послушност. Како они владају, на који начин добијају изборе и шта раде са државом – то је, очигледно, секундарно питање.

Зато је ЕУ на Балкану годинама толерисала заробљене државе, контролисане медије, судства под партијском командом и изборе без стварне конкуренције. Све док су политичке елите испоручивале оно што се од њих тражи – стабилност, споразуме и геополитичку лојалност – демократија је могла да сачека. Или да се само помиње у саопштењима.

Створен је опасан модел: што је власт мање демократска према сопственим грађанима, то је често ефикаснија у испуњавању захтјева ЕУ. Такве елите постају незамјењиви партнери, а критичка јавност и опозиција – сметња. ЕУ тада не подржава промјене, већ статус кво, јер је он “предвидив”. А предвидива неправда је, изгледа, прихватљивија од неизвјесне слободе.

Грађани Балкана то виде и осјећају. Зато разочарање у ЕУ не расте из еуроскептицизма, већ из искуства. Људи не одбацују европске вриједности, већ лицемјерје политике која те вриједности пропагира, а истовремено их гази кроз сарадњу са локалним моћницима. Европа која се Балкану нуди све више личи на бирократску империју интереса, а све мање на заједницу слободних народа.

Ако Европска унија жели другачији Балкан, мора да прекине савез са компромитованим елитама и да ризикује – да стане уз грађане, институције и стварну демократију. У супротном, Балкан ће остати само сервис ЕУ политике: политички стабилан, демократски празан и трајно фрустриран.

Јер проблем Балкана није у томе што није довољно европски, већ у томе што Европа на Балкану више не личи на саму себе.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

НАША СТВАРНОСТ: Неке битке добијају се расправом, неке одласком!

ИГРЕ ВЕЛИКИХ ОКО БАЛКАНА: Ко је створио Југославију, да ли се могла формирати српска држава?

АНАЛИЗА: Срби на Балкану -Црна Гора (226)!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

Milo-Djukanovic-1478

ОСВРТ, СРАМОТА: Три Милова сата!

Penzioneri,
Rubrika: drustvo, trece doba,
Datum:22.02.2006.
Mesto: Novi Sad
Foto: Nikola Stojanovic

ИЗ УГЛА ПЕНЗИОНЕРА, РУЖА ГОЈКОВИЋ: Нијесмо број на табели!

dr-radovan-karadzic14122023

ДР РАДОВАН КАРАЏИЋ: Фанатик српске идеје, дјетињство!

sudjenje-suzana-mugosa

ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА ПОДНИЈЕЛА КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ: Да одговарају сви одговорни за пропалу пресуду о „државном удару“!

tri

АНАЛИЗА: Срби на Балкану -Црна Гора (220)!