Пише: Тихомир Бурзановић

Црна Гора је данас држава у којој се води најдубља борба – не за власт, већ за идентитет. То није само политичко питање, већ и борба за духовно насљеђе, историјско памћење и културни континуитет.

Однос према вјери и нацији постао је главно огледало друштвених и политичких под‌јела у савременој Црној Гори.

Од братства до под‌јела

 Некада је црногорски идентитет био нераскидиво везан за српски. Владике Петровићи Његоши нијесу раздвајали вјеру и нацију – Црногорци су били српски народ, православни и слободарски. Распад Југославије и процес независности 2006. године отворили су дубоку пукотину између “црногорског државног” и “српског историјског” идентитета.

Та разлика данас се не мјери само пописним бројкама, већ начином на који се тумачи прошлост, црква и појам нације.

Црква као огледало идентитета

 Сукоб између Српске православне цркве (СПЦ) и Црногорске православне цркве (ЦПЦ) постао је симбол под‌јела унутар друштва. СПЦ има историјски континуитет, канонски поредак и већину вјерника, док ЦПЦ покушава да се афирмише као духовни стуб државног црногорства.

Литије из зиме 2019/2020. биле су више од протеста – биле су народни референдум о духовној припадности.

Тада се показало да идентитет у Црној Гори још увијек куца кроз олтар, а не кроз политичке програме.

Бошњачки и муслимански идентитет – између вјере и политике

Бошњачка и муслиманска заједница у Црној Гори прошле су кроз процес идентитетске консолидације. Од вјерске заједнице постале су политички организоване, са јасно дефинисаним националним идентитетом.

Бошњачка странка и Исламска заједница данас имају централну улогу у обликовању тог идентитета.

Истовремено, јачају и везе са Турском – како културне, тако и политичке – што даје додатну димензију питању религијског утицаја на домаћу политику.

Албански и хрватски фактор

Албанци су очували језик, културу и политичку организованост, а у појединим општинама имају кључну улогу у локалним властима.

Хрвати у Боки Которској, иако бројчано мали, чувају богату културну и католичку традицију, подсјећајући на европски дух старе Црне Горе – оне која је знала да живи са различитостима.

Грађански идентитет – идеал или илузија?

 “Грађански идентитет” често се у јавности промовише као рјешење свих под‌јела.

Међутим, Црна Гора и даље живи између старих симбола и нових вриједности. Млади су све мање везани за идеолошке и вјерске сукобе, али насљеђују идентитетске обрасце који се не бришу декретима.

Грађански идентитет, иако пожељан, још увијек није дубоко укоријењен у друштвеној стварности.

Између Цркве и државе, између Истока и Запада

Црна Гора стоји између два свијета – вјерског и државног, традиције и модернитета, Истока и Запада.

Један дио друштва чува везу са српским духовним и историјским насљеђем, док други покушава да створи нови национални наратив.

Ко ће на крају обликовати Црну Гору – народ, политика или црква – зависи од тога колико ће држава остати вјерна свом бићу.

А то “биће” данас има два лица, двије цркве и двије истине.