Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић разговарао је данас са представником једне од породица жртава са Голог отока, као и представницима цивилног сектора Теом Горјанц Прелевић и Далиборком Уљаревић.

Милатовић је истакао да је од суштинске важности чути глас чланова породица голооточких жртава и узети у обзир напоре појединаца и организација које су се темељно бавиле овом темом.

–Представници цивилног сектора су се у отвореном разговору захвалили предсједнику што је актуелизовао питање којим су обиљежене неке од најтрауматичнијих страница наше историје. Саговорници су сагласни да сваки будући приступ овој теми мора бити заснован на темељима антифашизма, саопштено је Милатовићевог кабинета.

На састанку је закључено да се само уз синхронизовано дјеловање различитих актера у друштву може испунити и морални и формални дуг према онима чија су права била грубо кршена а патње годинама игнорисане.

–Из цивилног сектора су подсјетили да је ово пети пут да се покреће иницијатива за обештећење голооточких жртава, те да за разлику од Хрватске, Словеније, Србије, Црна Гора није донијела ниједан закон који на прави начин третира ово питање. Такође, указано је да ово комплексно питање треба рјешавати на начин који ће бити резултат широког друштвеног консензуса како се у друштву не би додатно јачали поларизација и ревизионизам, навели су из Милатовићевог кабинета.

Једини званични акт до сада донијет у Црној Гори, који се бави питањем моралног и правног обештећења политичких затвореника, је Декларација о осуди кршења људских права и злоупотребе власти, коју је Скупштина Републике Црне Горе усвојила у јануару 1992. године.