(Бесједа на Лазареву суботу, изговорена у цркви Кишињевске митрополије 10. априла 1910. године)
Данас сте чули, љубљена браћо, повијест из Светог Јеванђеља о
васкрсењу Лазара. То је највеће чудо које је Господ учинио непосредно
прије свог страдања на Крсту. Васкрснути човјека који четири дана лежи
у гробу је заиста највеће чудо. Ово чудо је необично и задивљујуће. Ово
велико чудо је био узрок народног одушевљења када је Господ ушао у
Јерусалим следећег дана, јер су га хиљаде људи дочекале са венцима
палмовим гранама, полажући своју одећу по путу. Али одушевљење није
дуго трајало; брзо га је замијенило друго, ново расположење. Исти тај
народ јерусалимски, иста ова хиљадуљудна гомила, већ сјутра викала је:
„Осана Сину Давидову“, а неколико дана касније грозничаво су викали:
„Распи Га, распни!“ Народне вође су чак хтјеле да убију Лазара, како би се
велико и страшно чудо брже заборавило. Христос је учинио највеће чудо,
васкрсао четвородневног Лазара, а јеврејски народ није вјеровао Христу.
Чак ни ово чудо над чудима, није натјерало тврдокорне тврдоглаве и
упорне Јевреје да узвикну: „Ваистину си Син Божији“ (Мт. 14, 33). Безумна
и окрутна злоба заслијепила је очи Јевреја. Духовно сљепило је
страшније од физичког сљепила. Јарки бљесак сунчевих зрака удара у
очи ако се у њега упорно гледа. Али нико, наравно, неће кривити сунце.
Људима се могу заслијепити и духовне очи, али су сами криви за то.
Сами су у себи створили тако окорели и тврдоглав став и противљење
истини. Узрок оваквог става је грешни живот. Грешник се толико потпуно
предаје струји гријеха да исправљање изгледа немогуће. Али га нешто у
њему подсјећа на други, виши духовни живот. То је глас буђења
сопствене савјести. Но грешник хоће и жели и свим силама покушава да
га угуши. Како се то може учинити? Постоји само један лијек: окорело невјеровање и порицање истине. Ово је најстрашније стање за
човјека. Устраши се, грешна душо, предајући се поплави страсти, увиди гр
ијех и његове чари, и даволи свети, чисти и беспрекорни живот. Научи се
овом животу од Лазара. Предање каже да се он никада није смијао после
васкрсења. Био је епископ дуго времена после васкрсења, водећи
најстрожији живот.
Бој се, човече, да твоје срце не обузму страсти и не овлада жеђ за
грешним задовољствима. Ако си погружен у гријесима, онда тугуј за
својом душом, која је умрла у неосјетљивим страстима, сажали се,
грешна душо, сажали је бар данас. Врати се напуштеном подвигу
дјелатне побожности и духовног созерцатељног живота који си
напустила. Постиди се својих грешних рана, буди пажљивији на свој
живот и на спасење своје душе. Искористи свој привремени земаљски
живот за вјечни небески живот, јер се он неће поновити овдје на земљи,
као што се поновио са Лазаром.
Марта рече Господу: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у
гробу“ (Јован 11, 39). Четири дана након што је Лазар умро, он је
заударао и осјећао се мирис трулежи.
Браћо! Од мртвог човјека после два три дана може почети задах
трулежи, а грешник ће смрдети и заударати од првог минута свог пада
ако се не покаје.
Одбаците, браћо, грешни камен са душа ваших, откријте своје
гријехе Богу и покајте се. Тада ће Господ васкрснути вашу душу,
умртвљену гријесима, и одагнати сузе, тугу и смрад гријеха, и ваша
грешна душа ће оживјети и умирити се. Амин.
Јеромонах Мардарије Ускоковић
(По благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија са
руског језика превео хаџи мр Александар Вујовић, професор Богословије
Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио
Светигоре, из књиге „Завјет руском народу“; стр. 74-76; Одеса, 1912;)
