МИНИСТРУ ГОРДАНУ ГРЛИЋ-РАДМАН
Ваша екселецијо,
Ви знате да су се и Хитлер и Италијани згражавали над хрватским злочинима у Другом свјетском рату над српским народом, остављајући о томе велики број докумената.
Умјесто коментара на Ваше ставове о НДХ држави, ваше љутње на Резолуцју о Јасеновцу, Вашем ставу о Лори и мучењу невиних Цреногорских младића, подсјећамо Вас на само један од бројних докумената о хрватском геноциду над Србима, писмо Италијансог генерала Александра Лузана, уопућено Мусолинију. Ево тог писма :
Дуче! Моја безгранична оданост према Вама ми, надам се, даје за право да, у нечему, одступим од строгог војничког протокола. Зато и журим да Вам опишем један догађај којем сам, уназад три седмице , лично присуствовао.
Обилазећи среска мјеста Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км од Дубровника)-сазнам од наших обавјештајних официра да су Павелићеве усташе , предходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци), и да ће, кад се то прочује, околни Срби поново да се узнемире.
Недостају ми ријечи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионоци , затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика ! Ниједно дијете није било старије од 12 година! Злочин је неумјесна и невина ријеч-то превазилази свако лудило! Многима су одсјекли главе и поређали их по ђачким клупама. Из реаспорених утроба су извукле цријева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљиви смрад нијесу дозвољавали да се ту дуже задржимо. Примијетио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И,таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дјечије кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнијели су једног ђака, још је био у животу, дисао је са напола пресјеченим гркљаном! Својим колима одвезем то дијете у нашу војну болницу, повратимо га свијести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.
Злочинци су најприје, на смјену, силовали учитељицу Српкињу (име јиој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред дјецом , убили. Силовали су и дјевојчице од осам година. За сво то вријеме пјевао је силом доведени оркестар Цигана и тамбуре!
На вјечну срамоту наше римске цркве- једн божији човјек, један жупник, у свему томе је учествовао! Дјечак кога смо спасили, брзо се опоравио. И чим је рана зарасла, нашом непажњом побјегао је из болнице и отишао у своје село да тражи родбину. Посали смо патролу за њим, али узалуд, нашли су га на прагу куће закланог! Од хиљду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) када је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловции све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили. Спасило се само око 300 мушкараца: једино је њима успјело да пробију усташки обруч око села и да побјегну у планину! Тих 300 преживјелих јаче је од најелитније Павелићеве дивизије.Све што су имали да изгубе, они су изгубили! Дјецу, жене, мајке, сестре, куће, имовину. Чак су и страха од смрти ослобођени. Смисао њиховог живота је једино освета, у страшној освети њих је, у неку руку и стид што су преживљели! А таквих села, као што су Пребиловци, пуна је Херцеговина, Босна, Лика, Далмациија.
Покољ Срба су достогли такве размјере да су, у тим крајевима, загађени и многи водени извори. Из једног врела у Поповом Пољу, недалеко од јаме у коју је бачено 4.000 Срба, избила је црвенкаста вода, лично сам се у то увјерио! На савјест Италије и наше културе пашће неизбрисива мрља, ако се , док је вријеме, не дистанцирамо од усташа и не спријечимо да се нама припише да подржавамо безмље!
Италијански писац Малапатре у својој књизи „Капутт“, у поглављу под насловом „Котарица острига“, пише о котарици пуној очију српске дјеце, коју је шеф хравтске државе Анте Павелић држао на свом радном столу приликом сусрета са Малапатреом. Згранутом Малапатреу, који је помислио да су у котарици остриге, Павелић је објаснио да су извађене дјечије очи поклон његовових „храбрих усташа“.
Пуковник Ђузепе Анђелини, командант једног пука дивизије „Краљ“, записао: „На хиљаде Срба бијаху ослепљени и звјерски мучени, читаве породице су масакриране без икаквог обзира на пол и доб. Организатори и извршиоци су славили клање и весело се частећи, као када су августа 1941.прославили убиство сина директора средње школе у Госпићу који је био њихова хиљадита жртва“.
Према Аурелију, њемачки, италијански и британски извори се слажу да су до краја рата Хрвати убили између 750.000 и милион Срба, као и практично све Јевреје и Роме које су ухватили. Аурелије у књизи“Надбискуп геноцида“-монсињор Стјепинац, Ватикан и усташка диктатура у Хрватској, 1941-1945“, наглашавајући улогу католичке цркве у овом великом злочину.
Преипремио: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера -ПИР
One Response
Јој страхоте, јој пакла,зар то људски ум може да свари. Слава ви српски мученици
Има ли свијет разума да ове кољаче ксзни.
СВАКА ЧАСТ ПОРТАЛУ,
СБАКА ЧАСТ ЈОКСИМОВИЋУ, СЈАЈНО ПИШЕ, РАДО ГА ЧИТАМО.И