Пише: Мр Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе
Један од најупечатљивијих и најобразованијих личности у региону Санџака и шире на Балкану. Многи су га сматрали и цијенили као високообразованог и надареног човјека са снажним говорничким вјештинама, док су га други доживљавали као снажног политичког и вјерског лидера,који је често изазивао полемику. Роођен 15.фебруара 1970.у селу Орље код Тутина –Србија. Преминуо на предавању 6.новембра 2021.у Новом Пазару.
Његова смрт изазвала је бројне полемике, с правом. Некоме је сметао. Можда најближима. Ово су новинарске опсервације.Био је дугогодишњи муфтија Исламске зајединице у Србији и један од главних вјерских лидера Бошњака у Санџаку. Касније је ушао у политику, био је подпредсједник Народне скупштине Србије и лидер политичког покрета. Студирао је исламске науке у Алжиру на Исламском универзитету у Константини. Говорио је више језика–арапски, турски, стрпски, босански. Оснивач је Инетернационаног универзотета у Новом Пазару.
Зукорлић је био позат по : *изузетно снажним и реторички моћним говорима; велики утицај међу Бошњацима у Санџаку; *настојању да повезује вјеру, образовање и политику.
Основао је политички покрет који је касније постао Странка правде и помирења .
У политици се залагао за : *права Бошњака у Србији ; развој Санџака; дијелог међу народима.

Смнатрали су га изузетним интелектуалцем јер је имао јаку философску и теолошку аргуентацију у говорима; био је врло образован у исламској теологији; имао је харизму и снагу јавног наступа. Пратиле су овог сјаног зналца и бесједника и контаверзе, као и многе снажне личности на Балкану, имао је и критичаре: спор око подјеле исламске заједнице у Србији; политички сукоби са различитим странкама; критике око универзитета кјег је основао.
Његове бесједе су остављале дубоки траг у народу. Није случајно да га сматрају једним од најзачајнијих фигура у Санџаку у последњих 30 година. Без сумње, многи га сматрају најачим говорником на Балкану. Његове реченице о религији , показале су се животним. Волио је свој народ, али је поштовао и друге. Сваког свог саговорника је враћао на почетак, снагом интелекта и аргумената. Његове бесједе у скупштини Србије су оставиле трага. Био је и велики организатор , прегалац да му премца није било.
Оснивао је седам народних кухиња и сваки дан се дијелило преко 2.500 оброка. Основао је петнаест дјечијих вртића, што је импозантно. Људи су му вјеровали и зато давали донације.
Био је лијеп, шармантан, складан и уман да га је било лијепо и радо гледати и слушати. Њега је свако цијенио и поштовао. Цијенили су га и његови највећи противници , па чак и из његовог националног корпуса.
Његово брзо расуђивање, одговори на све теме из науке и живота, било да се ради о вјери, теологији, историји, социологији, философији, традицији, обичајима, предањима, вјеровањима, о човјеку и универзалнм људским вриједностима, могао је својом љепотом израза, снагом аргумената, засјенити и највеће умове па и академике. Зато ће не само људима од струке и науке, остати у драгом сјећању живот и дјело овог бесмртника. Муфтија Муамер Зукорлић је себи безбиједио вјчност.
Вјечни мир великом интелектуацу муфтији др Муарему Зукорлићу.