Пише: Дарко Стијеповић, Центар за развој Дурмитора

Запомагање и коевитезање пљеваљско већ пријети да постане епско. Доброжелатни дјелатници медијске фаланге из Пг осијеђеше од бриге за ваздушним загађењем Таслиџе. Коевитез угушише се, коевитез електрана подави, коевитез рудник осмуди, коевитез шпорети њихови лични их не само грију него и трују, коевитез котларнице, коевитез прах са Јагњила, коевитез арсен у Градцу 40 километара од града, на самој граници са Босном… Коевитез за угљем, коевитез без угља. Можда да се термоелектрана премјести у Жабљак или Бијело Поље. Можда да рудник угља пређе на јамску експлоатацију. Можда да се шпорети и котларнице пљеваљске зажегну у Шавнику а да се топлота само користи у Таслиџи.

Мртви и рањени у Пљевљима се броје на хиљаде, кашаљ уништи, астма придављује. Је ли иста ситуација у пљеваљским селима Комини, Какмуже, Мељаку, Маочу, Глибаћима итд као у центру, на Јалији и у Шеварима? У Пљевљима је карадимом угрожено највише оно подручје низ ток ријеке Брезнице. Цијела општина Пљевља није под најтежим санкцијама дима карадима. Карадим и микрочестице из шпорета и ложиона мање угрожавају остале дијелове пљеваљске општине иза брда око Таслиџе. Цијела вртутма и коевитезање прави се око неколико кућа на Јалији а гуше се само они у најужем центру Таслиџе.

Ово је важно због оног пљевалског канцерогеног сира и скорупа. Кад се купује канцер сир увијек треба питати одакле су краве. Мада, крава може да пасе у атарима више села. Парадоксално, ал само привидно, они даљи од тровачнице су опаснији а они ближи су мање опасни сиреви. Таслиџански сиреви ближи шехеру су са већим садржајем ПМ честица али, кажу, да са њима боље кајмаче. Они спадају у врсту полудимљених сирева. Неки дилери сира се фале да се њеихове краве држе у штали ђе не улазе ПМ честице као и да карадима на његовом имању има мање него у чаршији. Министар Јоковић слично тврди, да краве „бирају травке које пасу“ те да су оне кључ квалитета пљеваљског канцерогеног сира. И идеја Министра о паметним кравама и ова о филтерима у стајама с у принципу ок. Наш приједлог за пљеваљски сир је да прогласимо да канцерогени сир није такав јер се прави у недођији ђе је мало опасних ПМ честица и да карадим из тровачнице не атерира на пљеваљске краве и траву. Тешко да ће господа Таслиџанци уграбити и јаре и паре. И канцер околиш и накнаде за еко штете и здраву храну.

Ако је загађеност Пљеваљске долине на врхунцу и кад електрана не ради чему онда кољодављење на ТВ Бастиљи од стране чимбеника Министарства екологије и медијске фаланге? Загађује ли Рудник угља у Пљевљима Пљевља или не загађује? Загађује ли Пљевља рудник Шупља стијена у Шулама и Градцу, или не? За задњих 4 године Пљевља су добила од државе 8 милиона еура да се утроши на санацију еко штета. У Шулама нијесу добили пребијене паре а паре од државе су добијене и на њихов рачун. Пошто је рудник олова и цинка на самој граничној линији са Босном да ли би прекограничног загађења било и у Босни и да ли би и тамо требало некоме нешто компензовати?

Министар Мујовић донира шаком и капом из државне ризнице и прави се хуман у Таслиџи, као да је државни буџет његова приватна прћија. Тај даса у име свијех нас шакачке дијели паре по Таслиџи иако је локално загађење проблем локалне самоуправе. Зашто цијела земља треба да брине о котларницама таслиџанским а не и о котларницама бјелопољским, беранским, рожајским и колашинским? Овако се у ствари јефтином демагогијом а заједничким златницима купује политичка подршка у Пљевљима. Овај миндерлук делија одредио 20% јефтинију струју за Таслиџанце. Како је дошао до ове цифре? Јефтино само Таслиџнцима или и Глибаћијанцима и Вруљијанцима?

Јуче је Министар екологије, туризма и развоја śевера, дрвоśеча-кривоśеча, гдин Мартиновић, додијелио 4,5 милиона за еко у Пљевљима. Познатији по својим ескападама на сајмовима туризма овај скромни еколог јуртисао је изнова за вреловод у Пљевљима. Потпуна суноврат инвестиција нашла је правог промотера. Овај промотер незаконите śече шуме има сразмјеран капацитет убјеђивања и изазивања повјерења у пројекат топловода као његове ескападе по шумама. Екологија је поново искоришћена за шићар. Нема нити једне студије нити једног увида у одрживост магловитог пројекта топлификације а овај необични лик нас покуишава убиједити у своју компетенцију и вриједност тешког економског промашаја. Јесте, интересни политички и енергетски лобији проламају из топова великог калибра али ефекат лумбардања је скроман. Ако је у вријеме социјализма, ђе се много више водило рачуна о заједничком интересу, власт одустала од топловода шта је интерес новокомпонованих доброжелатеља и лихварске интернационале да уложи у добробит свих? Да није љубав према народу? Или неки политички шићар? У сваком случају неко хоће добро омастити брке.