Пише: Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера и предсједник Удружења грађана Вранеш

Данак у крви није само својствен турцима и турском земану. Трајао је злочин отимања дјеце и у југословенском злогласном комунистичком периоду. У  периоду од Другог свјетског рата па на даље , мајкама у југославији на мистериозан начин  нестајала  су дјеца  по рођењу у државним болницама.. На хиљаде мајки, очева  и данас пате и болују због трговине дјецом, због крађе дјеце, отимања њихове дјеце.  Тачан број отете дјецеџ, тачан број ојађених мајки  се још увије незна.

Мајке би дошле да се породе, а од њих су одношене бебе тако да их оне никада више неби виђеле. Послије неколико дана мајкама је саопштавано да су дјеца изненада премиинула . Но на упорно инсонстирање  мајки, очева, родбине,  никоме није показано  мртво дијете. Нико није нашао гроб премиунлог дјетета. Саопштавали  су усмено да ће болнице обавити сахрану  без родитеља, а мајке би се одпуштале  кући без покраденог дјетета.  Бол за преминулом , за отетом дсјецом мајке би подносиле уз седативе који им је кријући уз терапију даван. Бол и јаук мајки до неба се чуо за својим чедом, да је и сами Бог плакао са мајкама, да само комунистички зликовци то нијесу  осјећали. Они  су се наслађивали  мајчниским мукама.

Након двијехиљадите године,  послије октобарских промјена у Србији,  увелико се посумњало у велику смртност беба. Родитељи наводно  преминуле дјеце су се организовали у  удружења и  кренули интезивно  у потрагу за истином , шта се управо десило са њиховом несталом дјецом. По оскудној документацији до које се могло доћи, схватили су да су преварени  и да њихова дјеца  уствари нијесу умрла.  Схватили су да су њихова дјеца отета, покрадена, продата другоме, да је то организована трговина дјецом. Ниједан доказ  у истину који се десио  са крађом дјеце , није установљена смртност дјеце. Схватили су да њихова нестала дјеца нијесу умрла. Ниједан доказ није постајао да су дјеца сахрањена. По медицинској документацији стручњака није се могла стећи слика  да је дијете боловало. Сви папири су фалцификовани  без потписа и без  печата љекара. То је веома узнемирило мјаке, родитеље који су свеобухватно утврђивали чињенице и срамотне радње у овим кривицама.  Узнемирили су се сви у овим нечасним радњама, и посредници и купци дјеце.  Насупио је безброј емисија и новинсккх чланака, гдје је  детаљно описивало организовани криминал  трговине дјецом са простора бивше Југославијер. Откривено је да су цијелу акцију  водиле државне тајне службе које су и данас веома моћне да спријече родитеље да сазнају истину о својој дјеци.  Деценијама су судови одбијали тужбе ојађених мајки , очева, родбине, уз образложење да је кривично дјело застарјело. Упорно се одбија отварање тајних досијеа у којима сигурни смо постоје подаци и спискови продате и отете дјеце, отетих беба, те начин њиховог нестанка.

Формирањље некаквих безвезних комисија, радних група и ад хок тијела, па и  обесмишљених закона , по оцјењни ојађених мајки није ништа друго него скривање истине.

Међународне институције  су упозоравале ондашње власти да ријеше те афере , али све је то било без успјеха. Партије на власти и  власти су се у Србији и другдје смењивале , али нам се чини да ниједна није имала довољно снаге и храбрости да буде јача од тајне злогласне комунистичке –тајне полиције. Покраденој дјеци су промијњени идентитети, што је злочин својеврстан у свијету . И Свевишњи је са мајкама, са родитељима и родбином за потрагом за несаталом дјецом.

Бол родитеља за несатлом дјецом не престаје. Моли се свако ко нешто зна да саопшти и помогне у проналажењу покрадене дјеце, у данку у крви у комунистичком злогласном режиму.  Моле се све полиције и тајне и јавне да помогну у овој акцији у овом злочину у откривању покрадене, отете дјеце, што је јединствен злочин у свијету. Ојађени родитељи, моле и све људе који су усвојили покрадену, купљену дјецу да помогну .

Коначно, ов тешко и најтеже кривично дјело, човјечанство треба да заустави.