Српска православна црква и њени верници обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије, у народу названог и Громовник. Сматра се најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с огромним страхопоштовањем. Уколико данас грми, пропашће сав род ораха и лешника. Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”.
Већ на рођењу, анђели Божји показали су предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богомдане силе огњене. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју.
Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на дан Преображења Господњег, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Према веровању, Свети Илија није умро већ се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог, па ће се пред крај света опет јавити, да сузбије силу Антихристову.
Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља.
Уколико данас грми, пропашће сав род ораха и лешника.
Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”.
По предању, на празник Светог Илије пре подне је лето, а после подне јесен. Након овог дана се, према веровању, више не треба купати у рекама.
Верује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит.
Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Слави се и као крсна слава.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА
Племе Ароново из Тесвита града
Дало је Анђела у лику човјека
Самијем рођењем видјело се одмах
Да ће личност бити изабрана нека
Видјеше Анђеле како огњем хране
Тек рођено чедо именом Илија
Што ће у свом роду као Пророк Божји
Великијем сјајем да вјечно засија
Подизан је био у светој чистоти
Свештеници наук најбољи му даше
А он препун Божје силне благодати
На путу правоме сав чврсто стајаше
Све што је искао због часног живота
Богом му је дана велика слобода
А гледаше како безбожје притиска
Људе изабране из његовог рода
Сви гријех љубљаху и гадости сваке
А он моли Бога да од зла избави
И да казни сваког ко гадости чини
И да га услиши Господ и Цар славе
Због његовог чистог праведног живота
Његова је молба услишена била
А за царовања од цара Ахава
Идолска се жртва Валу приносила
То безбожно дјело што је цар чинио
Наговор је био Језавеље жене
Те се поклањаху демонском идолу
И Израјиљ више не бјеше стамене
Вјере праотаца те Свети Илија
Небо им затвори само сунце сија
Дажда не бијаше земља се осуши
Пресушише ријеке неста благостања
Три године тако јер Пророк Божији
Истинитом Богу једином се клања
Сачува га Господ а храну му носе
На скривеном мјесту гавранови птице
Да му живот не би цар узео злобни
А глад цјелом земљом хара немилице
Удовици једној у граду Саперти
Послао га Господ те чињаше чуда
Брашно јој умножи и мрвицу уља
Те испуни у врх обадва јој суда
Тамо храњен бјеше код те удовице
Чекајући да се и Ахав покаје
Да се вјери врати својијех предака
И одбаци своје нове обичаје
Јави се Ахаву и рече на гори
Кармилу
Да жреце изведе Валове
Да принесу жртву својему идолу
А он ће Господа истинског да зове
На жртвеник Валов поред свих жречева
Бог огањ не посла ни на крају дану
А када се Пророк Господњи помоли
Жртва муњом с неба у тренутку плану
Тад Илија свеза Валове жречеве
И сопственом руком својом их умори
А дажд дође с неба када се помоли
Тако очи цару Ахаву отвори
Па отиде одмах у пустињу даље
Молећи Господа да му муке скрати
Јер сва безакоња што бјеху на земљи
Није више мого очима гледати
Али када заспа Господ га утеши
И храну је наша кад се пробудио
Господ је волио смјерног слугу свога
Па је на пут дуги њега оправио
Четрдесет дана и четрдес ноћи
Путова док дође до горе Хорива
Ту тутањ ломљава и велика хука
Тутњио је гором ђе пророк пребива
И најпосле тихи лелујави лахор
А у њему Господ Илији се јави
А послије тога он је наставио
Да име Божије поштује и слави
Но поново Ахав по наговору је
Језевеље жене Вала обожаво
Чинио злодјела и народ идоле
Поново је мјесто Бога обожаво
Прореко је пророк страдање царево
Да ће пси његову крв врелу лизати
А безбожну жену Језавељу да ће
Због злобе њезине живу растрзати
По смрти Ахава и цар Охозија
Поново је службе идолске вршио
Те пророк Божији и смрт његову је
Као слуге Вала тачно објавио
Но вријеме дође да Господу иде
Жао му бијаше страдања Јевреја
Па је к себи позва и за наследника
Оставио младог часног Јелисеја
До Ветиља пошли онда до Јордана
Ђе је плаштом својим рјеку раздвојио
А онда прешао као по сувоме
И ту је на кола Огњена ступио
Тако је узнешен у Небеско Царство
Тај Господњи слуга из изабраног рода
Који се је живим на гори јавио
При Преображењу Исуса Господа
Тај истински слуга од Живога Бога
Нека га прославља земља и небеса
И до данас сија вјером истинитом
Кријепи невољне и твори чудеса
Небески хорови нек славе Пророка
Господњег Илију Саваховог сина
Огњенога Свеца славом украшена
Божијег Пророка и Тесвићанина.
На Светог Пророка Илију, 2. августа 2023. године у Рисну
Чтец Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве и српски народни епски пјесник и химнограф)
