Пише: Иван Милошевић
Шеки Радончић написао је драматични извјештај са судског процеса против Миливоја Катнића и Зорана Лазовића и зачинио га личним импресијама да неупућеном човјеку дође да оде у суд и тужилаштво и да тамо почупа све браде и обрве тим судијама, истражитељима и њиховом помоћницима што већ годинама малтретирају Лазовића и Катнића и држе их у затвору. Ма, какав затвор са Лазовића и Катнића, по опису Шекија, Лазовић би требало да се налази у некој теретани и вјежба бицепсе, док би Катнић требало да је у неком манастиру и чита молитву за све невино оптужене!
Шекијева драма има више чинова, а први је садржан у томе да је Шеки у судници попио грип. Пошто пише да је судница била пуна и да су сви присутни пали у транс и аплаудирали када су се појавили Катнић и Лазовић, очигледно да се у том колективном грљењу, љубљењу и стискању, нашао и неки несрећни вирус грипа и баш се закачио за Шекија. Изгледа да се Шеки највише истакао у општем слављу што су присутни видјели своје хероје, па се вирус грипа баш за њега закачио. Чудан је тај вирус, вазда нападне кога не треба или треба, Ђаво ће га знати!
Други чин Шекијеве драме припада Зорану Лазовићу. По Шекију “ Zoran Lazović je zadržao težinu i prkos“. Шеки се изгледа неким тајним тунелом у суду и прије суђења видио са Зораном и након грљења и љубљена очигледно му је под ноге подметнуо вагу, да види да није смршао! Пошто није, Шеки је одахнуо и ободрио свога хероја, а Зоран му је вратио тиме што је исказао пркос и достојно своје тежине разбуцао је оптужницу.
Шеки пише: “ Prvooptuženi Zoran Lazović čitao je svoj iskaz rukom napisan na papiru. Jer u ZIKS-u nije dozvoljeno pritvorenicima da koriste laptopove ili telefone.
U svojoj odbrani potencirao je krucijelne propuste optužnice, zaključujući „da je to osmišljena konstrukcija i mentalna improvizacija protkana mržnjom tužioca, njegovih mentora i prijatelja“. Te da „optužnica ne sadrži ni jedan dokaz, indiciju ili poluindiciju“. I da i u njoj nema ni jedne njegove “poruke, poziva ili naloga“,
“Za mene i moju porodicu ne važi pretpostavka nevinosti“, naglasio je Lazović, poručujući: „Svjestan sam da u ovom momentu oni mogu kako hoće, ali neće moći koliko hoće. Odgovornost prema Bogu i javnosti je počela.“
Просто да човјек закука над самим собом и исти час се обрати свим међународним организацијама, амбасадорима, Путину и Трампу, Макрону и Шолцу и затражи правду за Лазовића. У 21. вијеку Зоран пише на листицама, не користи лап-топ, па то је несхватљиво, немогуће и какав је то затвор гдје затвореницима није дозвољена рачунарска разбибрига. Гарант да ће Шеки својим тајним каналима ових дана доставити Лазовићу компјутер, барем онај минијатурни, да се више не мучи са папиром. Уколико неко од амбасадора прочита Шекијев текст можда и о свом трошку пошаље Лазовићу комјутер!
Трећи чин је без сумње крешендо Шекијеве драме!
Milivoje Katnić i dalje izgleda vrlo neuhranjeno, ali i veoma borbeno. Sa dužom bradom koju je pustio djeluje isposnički.
“I dalje štrajkujem glađu. Ne jedem ništa, samo dnevno popijem litar jogurta, litar soka i litar vode”, objašnjava Katnić.
Požalio se i da je od prvog dana hapšenja, u svojoj samici, pod 24-satnim video nadzorom. Što mu, kaže, narušava privatnost i nije mu nimalo lako.
Након овог сликовитог описа Катнића пожелиш да одмах одеш у калуђере и завјетујеш се монашком братству и надлежном владици да ћеш се до краја борити и тражити да Миливоје Катнић држи преко реда литургије или да барем пјева тропаре или носи кандила и путире. Јадни Катнић, прави испосник, храни се јогуртом, соком и водом, смршао је, пустио браду и уколико сјутра буде пуштен одмах ће у манастир. По томе како пише Шеки и сви присутни у судници прије неки дан, отићи ће у цркву и посветити се, попут Миливоја, духовном животу!
Шеки након још неколико пасуса завршава свој текст у складу са Катнићевом појавом библијском поруком: A ko se mača lati, od mača i gine!
Браво Шеки, таман су такву судбину доживјели и твоји јунаци из суднице. Хоће ли они буквално осјетити некадашњи свој мач, али сада у обрнутом процесу, остаје да се види.
У једном се ипак слажем са Шекијем. Судство и Тужилаштво нам је труло као трула крушка. А и како не би када у њиховиом клупама још увијек седе Катнићеви пулени и миљеници из доба када је Миливоје жарио и палио Црном Гором. Чудни су ти мачеви, мој Шеки!
