Посланица Савеза “Сара Вагенкнехт” у немачком Бундестагу Жаклин Настић, која је у Прокупљу присуствовала обележавању 25. годишњице Нато бомбардовања СР Југославије, каже да је било важно да као немачка политичарка буде тамо, и поручује да нема дискусије о Југославији и злочинима Немачке – Косово, које је увек било део Србије, одузето је на силу, уз немачку помоћ.
Настић, у интервјуу за Јунге Велт, указује и да је Србија тада једнострано проглашена агресором, док злочини ОВК никада нису били тема.
Сада је, каже, посебно забринута због тога што се Косово масовно наоружава, и поред тога што су, уверена је, сви свесни да то јача ултранационалистичког премијера Аљбина Куртија.
На питање шта је била сврха њеног доласка у Србију, на обележавање 25. годишњице Нато напада на СРЈ, одговара да је важно да као немачка политичарка пошаље сигнал да осуђује и не заборавља тај “агресорски рат који крши међународно право”.
-И да признајемо немачко саучесништво, посебно у позадини расправе о рату у Украјини, који се сасвим оправдано осуђује као рат којим се крши међународно право. Нема дискусије о Југославији и каквим је злочинима Немачка тамо починила: Косово, које је увек било у саставу Србије, одвојено је силом и кршењем међународног права уз немачку помоћ, нагласила је Настић.
Каже да је у Прокупљу било импресивно, јер је то место где су пале прве бомбе, које људи нису заборавили.
–Они који су преживели, који су изгубили чланове породице, одбијају да забораве рат и сец́ају се оних који су се борили и погинули за слободу. Десетине хиљада људи стајало је у низу улицама, додаје.
Када је реч о последицама које је тај рат имао на Немачку, напомиње да је 1999. била прекретница, и не само сада, после говора канцелара Олафа Шолца у фебруару 2022, већ зато што је жеља да се локално становништво поново учини “спремним за рат” почела још тада.
-Нису хтели да овај рат против европске земље назову његовим именом, већ су га описали као ’хуманитарну интервенцију’. Уосталом, бивши канцелар Герхард Шредер је касније признао да је прекршено међународно право. Они који су и данас политички активни то не раде. Чињеница да је још један агресорски рат избио са немачког тла имала је трајне промене у Савезној Републици Немачкој, рекла је Настић.
Видела је, присећа се, како је тада кренула “пропагандна машина”, а Немачка одиграла суштинску улогу у политичком легитимисању рата:
–Црвено-зелена влада, пропаганда Јошке Фишера и Рудолфа Шарпинга, који су дочарали ’други Аушвиц’ и ширили лажи о наводним концентрационим логорима. Србија је једнострано проглашена агресором. Злочини ОВК ‘Ослободилачке војске Косова’ никада нису били тема. Под Вилијем Брантом, с правом је објављен слоган ‘Никад више рат’. Да би се оправдао напад на Југославију, требало је прво преварити немачку јавност. А после није било говора о 3.000 мртвих.
Наводи и да је у актуелној дебати о БиХ, кандидату за чланство у Европској унији, јасно да ЕУ и Немачка гледају на Балкан као на своје двориште.
Примећује да су некада желели да разбију Југославију, а данас критички гледају на Србију, зато што се не уклапа у план ЕУ и Немачке јер је политички “преблизу” Русији и Кини.
Посебно је забрињава наоружавање Косова.
-Посебно сам забринута што се Косово тренутно масовно наоружава. Турски дронови су вец́ испоручени, сада САД желе да испоруче оружје. Ово се дешава иако су сви свесни да то јача ултранационалистичког премијера Косова Аљбина Куртија. Ово отворено подржава великоалбанске фантазије о свемоц́и, чак и са погледом на Македонију, упозорава Настић.
На питање какав утицај политика Ајлбина Куртија има на Косову, указује да је откако је Курти преузео дужност премијера 2021. године, хиљаде Срба – око 13 одсто целокупног српског становништва прошле године – напустило Косово због ескалације дискриминације и насиља.
–Српска деца стрељана су на Божић. Починиоци не морају да страхују од последица. Угрожени нису само Срби, већ и друге мањине попут Горанаца, балканских Турака и Рома. Нато је такође промовисао ову ситуацију својом интервенцијом 1999. године, закључила је Настић.
извор: сербиантимес
