Милутин Вукмировић као осмогодишњак одведен је у логор Јасеновац заједно са мајком и сестром. У Бици на Козари и касније у Јасеновцу изубио је 20 чланова уже породице.

– Сјећам се тај казан кад дође, сјећам се кад су одводили овдје, тамо одведе, овдје их побију, потпају и тако и нпр. кад неко нешто направи одведу га. Углавном се не враћа, али никад се не врати ни кући горе – свједочи Вукмировић.

О свирепости усташких џелата свједоче и Славко Милановић и Витомир Васић, који су у Јасеновац доведени као дјечаци са мајкама и браћом и сестрама.

– Они су одвајали дјецу ујутру рано. Ми смо доле лежали, мајка кад је видјела да усташе иду и одвају дјецу, она је мене и сестру покрила са крпама, којима смо спавали и покривали се и прођу данас, сутра и тако сам остао недовојен од мајке – прича Славно Милановић, преживјели јасеновачки логораш.

– Толико је било људи да нису имали гдје, онда су нас отерали за Сисак. То је био први логор, који је био логор за дјецу, то нисам чуо да је недге било. Свако јутро кад ми је мајка долазила и кад дође дежурни усташа, он је пред нама тукао, убијао Бога у њој – сјећа се Витомир Васић, преживјели јасеновачки логораш.

Никада не смијемо да заборавимо оно што се дешавало у Јасеновцу, нити да дозволимо да се такво зло икада и игдје понови, поручили су преживјели логораши.

Данашњем обиљежавању присуствовали су ученици основних и средњих школа из цијеле Српске. Некима од њих преци су убијени у Јасеновцу.

У изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина отворена је изложба ученичких ликовних и литерарних радова о теми „Јасеновац“. Више од хиљаду радова, и којима је исказан висок ниво емпатије према страдању у овом логору, пристигло је на конкрус, спроведен у свим школама у Српској.

ИЗВОР: ртрс