Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

БЕЛИ ДВОР: Изложба “Кнез Александар Карађорђевић, родоначелник грађанске Србије”!

Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина свечано су данас у Краљевском Двору отворили изложбу „Кнез Александар Карађорђевић, родоначелник грађанске Србије“, организоване поводом 180. годишњице од доношења Српског грађанског законика. Тим поводом је у Двору одржана и промоција ексклузивног издања пригодних поштанских марака Поште Србије „180 година Српског грађанског законика“. Г-дин Зоран Ђорђевић, директор Поште Србије, представио је ово издање јавности и говорио о његовој симболици и значају.

Српски грађански законик донет је 6. априла (25. марта по старом календару)  1844. године, и то је први и једини свеобухватни грађански законик у Србији, један од најранијих и најзначајнијих модерних кодификација грађанског права донетих у Европи током 19. века.

Свечаном отварању присуствовали су Њ.Е. Проф. Др Даница Грујичић, министарка здравља Србије, Њ.Е. г-дин Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници државних органа Србије, бројни амбасадори заједно са осталим представницима дипломатског кора, чланови саветодавних тела Круне, Принцезина сестра г-ђа Бети Румелиотис са породицом, представници установа културе, као и многи други уважени гости из сфере привреде, уметности, културе и јавног живота Србије.

Мој чукундеда Њ.С.В. Кнез Александар, најмлађе дете оснивача краљевске династије, Врховног Вожда Карађорђа, био је превише година „у сенци“ наше националне историје, како је лепо приметио његов биограф, историчар Небојша Јовановић. Ни изблиза није упамћен колико његов отац, или његови потомци, к сви били велики државници, али и велике војсковође. Иако није стекао славу на ратишту као други Карађорђевићи, Кнез Александар је водио другачију битку, битку за успостављање грађанског друштва, напредак и модернизацију Кнежевине Србије, која је још увек била у саставу Османског царства. Током његове владавине, која је била прва у нашој историји у којој је монарх поштовао Устав, започет је велики број реформи и основане су бројне нове институције. Све је то учињено да би се прескочио вековни заостатак за другим земљама Европе, подстакао напредак српске државе и наша земља приближила модерном друштву. Важно је да чувамо сећање на наше народне прваке и државнике, поштујући њихову улогу у нашој прошлости, а ова изложба је још један допринос нашој националној култури сећања, рекао је овом приликом Престолонаследник.

Г-дин Ђорђевић је нагласио: „Идеја нам је била да овим јединственим филателистичким пројектом допринесемо обележавању изузетног тренутка у стварању модерне грађанске Србије. Сигуран сам да ће се ова пригодна поштанска марка, коверат и табак са вињетама, својом лепотом и симболиком издвојити међу сведочанствима за будућност и подсећати нове генерације на важан историјски тренутак и двојицу великана, кнеза Александра Карађорђевића и Јована Хаџића, заслужних за свеобухватну кодификацију грађанског законодавства и допринос општој реформи друштва и државе”.

Г. Ђорђевић се захвалио Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” на стручној сарадњи у реализацији издања и креаторима марака Поште Србије Mирославу Николићу и Надежди Скочајић на уметничкој реализацији.

Посетиоци изложбе имали су јединствену прилику да виде оригинални примерак Српског грађанског законика, одабране портрете, графике и фотографије Кнеза Александра, као и копије бројних правних аката који су донети током његове владавине, као и слике чланова његове породице и друге експонате. Аутори изложбе су Душан Бабац, члан Крунског већа и председник саветодавних тела Круне, и Урош Парезановић, шеф службе за односе с јавношћу и протокола Краљевског двора.

Др Милан Париводић, члан Крунског савета, обратио се окупљенима као аутор текста који објашњава значај овог правног акта: „Српски грађански законик је јединствен по томе што је најдуговечнији закон у целом српском праву, а притом је представљао и носећи правни стуб целокупне српске привреде у другој половни 19-тог и првој половини 20-тог века када је, релативно времену, дошло до  најбрже модернизације српске привреде и целог друштва. Српски грађански законик је током свог трајања надживео седам устава Србије и Југославије, али комунистички удар није преживео са гашењем целом правног система Краљевине Југославије.

Доношење грађанског законика била је насушна потреба ондашње Србије, која је настојала да се удаљи од османског наслеђа и афирмише се као модерна европска држава тиме што ће убрзано изграђивати  институције државе и друштва по узору на развијене европске земље.“

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

“СРПСКА КУЋА”: Вјечне теме пјесника Душка Трифуновића!

ЦЕТИЊЕ: Сарадња Музеја и Богословије!

ПОЕЗИЈА: Прије 126 година рођена Десанка Максимовић!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

krstewe

МОНАРХИЈА: Крштена принцеза Марија!

srebr

ВУК КОВАЧЕВИЋ: Имају и Срби мајке Сребренице!

aleksandar-vucic-8-670x447

ШТА САД, МОНТЕНЕГРИНИ ОЧЕКИВАЛИ ПРЕТЊЕ ОД АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Предсједник Србије сааопштио да нема шта да саопшти Црној Гори!

mandic-6

АНДРИЈА МАНДИЋ ИЗ ДОЊЕ ГРАДИНЕ: Учинићемо све да се не подржи Резолуција о Сребреници и да се ДПС не врати на власт!

igre

УЛЦИЊ: Одржане васкршње игре!