Пише: Дејан Бешовић
Грбаљ је жупа у Црној Гори између Будве и полуострва Луштица. Са истока окружена планином Ловћен, а на западу ниска побрђа је одвајају од Јадранског мора. Уз источну границу поља развило се десетак насеља, која се колективно називају Горњи Грбаљ. Доњи Грбаљ чине села на западној ивици поља. Заселак Бигово у истоименој ували једино је мјесто на обали.Села која се налазе у Горњем Грбљу су: Дуб, Сутвара, Пелиново, Наљежићи, Шишићи, Пријеради, Братешићи, Горовићи, Ластва Грбаљска и Пријевор. Засеоци: Краљев До у селу Горовићи, Свињишта и Сеоца.Села која се налазе у Доњем Грбљу су: Кримовице, Вишњева, Загора, Главати, Кубаси, Ковачи,Главатичићи, Побрђе, Врановићи, Љешевићи. Засеоци: Трешњица, Укропци и Бигова.
Између Горњег и Доњег Грбља на Јадранској магистрали налази се насеље Радановићи које припада и Доњем и Горњем Грбљу. Дјелови Радановића су Ковачко поље, Главатске куће и Доња Сутвара. Радановићи су настали након разорног земљотреса 1979. године.
Регија је значајна пољопривредна област. Јужни дио поља чине воћњаци, виногради и повртњаци. Овај дио поља завршава са плажом Јаз. У сјеверном дијелу Грбаљског поља, смјештена је индустријска зона Котора.
Иларион Руварац у књизи „Монтенегрина” на 79. страни помиње од Грбља Грбљанића Зана. Он је припадник познате Которске породице Болица. Непознато је да ли је то презиме добио по месту одакле потиче, можда из Грбља.
Кроз своју историју Грбљани су веома његовали чистоту српског језика и ћириличног писма.У Грбљу се налази манастир Српске православне цркве Подластва. Грбаљ је и сједиште истоимене црквене општине.У Грбљу вјековима постоји предање да је Лазар Хребељановић ( Свети и благоверни кнез и Великомученик Лазар ) заправио био Грбљановић и да је поријеклом из Грбља.Андрија Качић Миошић наводи српско поријекло данашње двије познате алкарске породице, Грабовац и Вучковић. Грабовци су, по тим старим далматинским породичним предањима, потомци српског кнеза Лазара Грабљановића (Хребељановића). Симеон Пишчевић је у својој Историји српског народа из 1795. о Грбљу записао“ да у тој области такође живи српски живаљ.“Лазара Хребељановића наводи као Гребељановића.Најзападнија средњовјековна дукљанска жупа Грбаљ (Gripuli, Grupuli) добила је име од античког града Агрувиј (Agruvium, Acruvium). Насељена српским родовима, протезала се у правцу сјеверозапад-југоисток, од поља у залеђу Будве, до поља уз море (у дну Тиватског залива, које се и данас зове Жупа). Имала је више плодних средишта. У доњем Грбљу, међу планинама, налазе се плодни долови, а посебно око данашњег Бигова (залив Траште). Постоји вјероватноћа да се ту налазио римски Агрувиј, због археолошких остатака из античке епохе. На сјеверозападу је област брда, а на југоистоку Мрчево поље (код Будве). У центру жупе, поред цркве Св. Стефана (у данашњем селу Враћеновићи) нађени су остаци пријероманске пластике. Са цркве је и латински натпис ктитора Хурога и Дане из 9. вијека. Пут Будва— Котор са одвајањем за Тиват, на превоју Тројица пролазио је и тада кроз ову жупу. У Грбљу је, као и у другим приморским областима, још у 8.вијеку Византијски земљораднички закон обратио велику пажњу на виноградарство. Жупи Грбаљ било је блиско насеље Тиват (Theudo, Thedo, Teodo) који се први пут помиње на донаторском запису ђакона Албелина са цркве св. Срђа, Николе и Димитрија (Ђурђево брдо, изнад Тивта) из друге половине деветог вијека.Протојереј Василије Ивошевић ,са историјске и антрополошке научне струке у више радова описао је Грбаљ као српску и светосавску жупу са посебним освртом на породице Царевић из Кримовица и Лазаревић из Бигове о чему ћемо у посебним поглављима .
(наставиће се)
