Ријеч Зорана Лакушића, приређивача књиге Развој школства у љеворечком крају Вујадина Лакушића на промоцији одржаној 11.11.2021. године у Српској кући у Подгорици!
Часни оци, уважени посланици, даме и господо, хвала вам што сте, упркос здравственим мјерама због ковид пандемије, издвојили своје драгоцјено вријеме и својим присуством увеличали ово промотивно вече.
Велико је задовољство, част, а уједно и одговорност, говорити пред оваквим аудиторијумом који је, позитивном енергијом, пријатељском осећајношћу и искреном подршком, овој вечери удахнуо свечарско расположење и топлину.
Захваљујем се промотерима и мојим драгим и цијењеним пријатељима протојереју мр Предрагу Шћепановићу, Перивоју Поповићу, Јову Пејовићу, Свету Мартиновићу и новинару Драгану Алорићу, који су на један студиозан и изузетно афирмативан начин, чак можда и претјерано афирмативан, говорили о књизи и мом оцу.
Обавеза ми је да се захвалим и свим осталим актерима који су допринијели да књига угледа свјетлост дана.
Дакле:
Штампање књиге је увијек захтијевало племенитост онога ко намјерава да је објави и оних који искрено подржавају такве намјере. Ту племенитост исказали су и Демократска народна партија Црне Горе и њен предсједник Милан Кнежевић, подржавајући финасијски штампање ове књиге, нашта сам им неизмјерно захвалан. Морам и овдје нагласити да су његови часни родитељи и угледни просвјетни радници Драган и Ратка Кнежевић, дио свог радног вијека провели у школи у Лијевој Ријеци. Благодарим на исказаном доброчинству.
Дозволитe ми да се вечерас најсрдачније захвалим, драгим пријатељима који су ми пружили подршку и помоћ у припреми књиге за штампу:
Захваљујем се уваженом и драгом Перивоју Поповићу, великом Вујадиновом пријатељу и његове породице, који ми је пружио драгоцјену помоћ и својим сугестијама помогао да се ова књига обликује и добије жељену форму.
Мом стрицу Миленку који ми је такође пуно помогао својим савјетима и корекцијама текстова.
Новинару и мом пријатељу Дарку Јововићу на предговору књиге.
Издавачкој кући „Комови“ и њеном власнику Младену Делетићу, који је имао пуно разумијевања и стрпљења приликом припреме књиге да добије задовољавајућу форму.
Велико хвала домаћину – Српској кући и помоћнику директора ове куће Радосаву Јокићу, који су организатори ове лијепе вечери.
Поштоване даме и господо, иако су говорници студиозно бесједили о књизи, упућујући на теме којима се она бави, ја ћу у једном кратком осврту казати нешто о структури књиге и мотивима који су били пресудни за њен настанак.
Основни мотив да радим на припреми ове књиге је велики јубилеј 150 година од почетка са радом школе у Лијевој Ријеци и сјећање на 100 година прославе, када је на челу ове значајне образовне инситуције био мој отац.
Зато се овом књигом желио освијетлити историјат организованог школства у љеворечком крају, односно школе која је утемељена кроз стотину педесет година свога постојања.
Она је истинско свједочанство о трајању једне узвишене васпитно – образовне установе, која је, пркосећи бројним недаћама и прекидима у раду због честих ратова, била светионик просвјетитељства и свеукупног напретка, потврда да је народ и у ратним условима настојао да се духовно уздиже и да школу доживљава као нешто најсветије у животу поносних Љеворечана.
Ја сам емотивно везан за свој крај. Био сам ученик ове школе у којој је мој отац радио као наставник и директор. То је и један од повода за припрему и публиковање ове књиге.
Можда је неко могао боље и више да уради на овом плану, али је овдје садржан труд да се у књизи нађе све што је забиљежено и што се могло наћи, а односи се на школу у Лијевој Ријеци. Посебно је задовољство, што књига даје допринос обиљежавању јубилеја, сто педесет година од почетка рада школе. Вјерујем да она може да буде подстрек другима да наставе истраживања и допуне све оно што је до сада речено о развоју школства у љеворечком крају и у самим Васојевићима. До других података о почетку развоја школства у Лијевој Ријеци није се могло доћи, осим оних који су изнијети у бесједи мога оца. Управо ти подаци књизи дају посебан значај и квалитет.
Са великом забринутошћу, и стрепњом која се наслућује, у књизи се презентује кретање броја ђака у школи од њеног оснивања до данас. Из године у годину смањује се број ђака, тако да се данас свео на свега осам, пријети јој затварање и поред тога што слави велики јубилеј – 150 година од оснивања.
Звуче апокалиптично ријечи да са укидањем школе нестаје и село. Ја бих овоме додао и казивање једног социолога, који је на научном скупу социолога села Европе рекао да „са нестајањем села умиру и цивилизације.“
Вјерујем да ће књига задовољити постављени циљ, а ово је, први рад са назначеном тематиком, који ће остати као свједок значаја школе у Лијевој Ријеци, њеног трајања и улоге у свеукупном образовном систему у Црној Гори.
На крају вам се свима вама топло захваљујем на стрпљењу и присуству.
