Насловна Почетна Зоран Лакушић, предсједник Борда директора Регионалног водовода: Биће потребно 130 година да...

Зоран Лакушић, предсједник Борда директора Регионалног водовода: Биће потребно 130 година да се корито Мораче врати у првобитно стање!

Да ли је угрожен опстанак Регионалног водовода и зашто?

Регионални водовод Црногорско приморје (РВ) управља системом за регионално водоснабдијевање (РВС) у који је држава Црна Гора до сада уложила преко 110 милиона еура. Путем овог система се вода из водоизворишта Боље Сестре, које се налази у басену Мало Блато, у залеђу Скадарског језера, дистрибуира до Црногорског приморја и њоме се снабдијеваа свих 6 приморских општина. Вода из карстног изворишта је, након студија које су обавили реномирани страни институти, класирана као вода А1 категорије, која се готово без икакве прераде/пречишћавања може користити за пиће. Систем је, за разлику од већине инфраструктуре која се користи на локалном нивоу, нов и губици воде, који представљају огроман проблем на локалу, готово су сведени на нулу, тј. далеко су испод европског просјека.
До изградње и стављања у погон РВС, Црна Гора је деценијама имала проблем недостатка воде на Приморју током љетњих мјесеци, када је убрзани развој туристичке привреде био директно условљен обезбјеђивањем довољних количина питке воде. Довољно је да се сјетимо периода када на Приморју током јула и августа мјесеца грађани и туристи нијесу могли да се истуширају након дана на плажи, или када су били принуђени да воду сакупљају у бурадима, или плаћају цистјерне и слично. Мислим да је ово најсликовитији приказ значаја који РВС има за даљи развој туризма, његов одрживост, као и значај ових прихода за државни буџет, имајући у виду да је учешће прихода од туризма у БДП-у Црне Горе на нивоу од око 25 %.
Из наведених података је јасно у којој мјери је држави у интересу да максимално заштити РВС, водоизвориште Боље Сестре, као и Регионални водовод као привредни субјекат који управља овим јавним добром, тј. обавља дјелатност од јавног интереса, те обезбиједити његов континуирани рад и опстанак.
Поред климатских промјена, чијим се негативним утицајем на стање и очување природних ресурса баве многобројне научне институције и активисти на глобалном нивоу, нажалост смо свједоци да далеко највећи негативан утицај и последице на поменуто има – људски фактор, и бројне активности којима човјек нарушава природно окружење и уништава ресурсе који представљају највеће богатство сваке државе, па и Црне Горе.
Опстанак Регионалног водовода је дуги низ година директно угрожен како легалном, тако и нелегалном, неконтролисаном експлоатацијом шљунка и пијеска из корита ријеке Мораче, која се у великој мјери одвија у зони санитарне заштите водоизворишта Боље Сестре, и тиме нарушава издашност овог изворишта, што је доказано у више научних студија које су овим поводом рађене. Проблем девастације Мораче траје већ деценијама, интензивиран је последње деценије, а сада је већ и лаицима голим оком видљиво да поједини дјелови обале изгледају катаклизмично. Корито ријеке Мораче је вјештачки ‘спуштено’ за минимум 5-7 метара, и то се, по мишљењу стручњака, мора одразити на кретања и издашност подземних вода, те самим тим и на издашност изворишта Боље Сестре, из којег се снабдијева водом шест приморских општина. За деценију и по издашност је смањена за више од 80 одсто, са 2.660 литара у секунди 2005. на историјски минимум од свега 334 литра почетком септембра 2020. године. То је знатно испод пројектованог капацитета водовода од 1.100 литара и представља озбиљну опасност да би у туристичкој сезони приморје могло остати без довољно воде.

Какво сте стање затекли по преузимању функције у Одбору директора, односно које кључне проблеме би истакли? Могу ли се они ријешити и шта ћете на том плану предузети?

Именован сам на функцију предсједника Одбора директора почетком јуна мјесеца, и треба имати у виду да је љетња сезона кључни период у пословању предузећа Регионални водовод, када систем РВС ради у пуном погону и максималниом капацитету. Иако је техничка служба РВ у периоду прије почетка сезоне обавила све потребне активности на припреми система за максимално оптерећење током љетњих мјесеци, ова сезона је била далеко изазовнија од претходних, утолико прије што смо сви очекивали велики број гостију и повећане захтјеве за испоруком воде. У исто вријеме је Регионални водовод био суочен са проблемом који је ових дана веома актуелан – драстичним падом издашности водоизворишта Боље Сестре. Такво стање је представљало реалан ризик по успјешност сезоне и опасност да током сезоне може доћи до недостатка потребних количина воде за снабдијевање Црногорског приморја, што би имало несгледиве последице по успјешност сезоне. Ово питање је изискивало брзу и ефикасну реакцију, како Одбора директора и новог извршног директора, тако и техничког сектора и свих запослених у РВ, гдје смо уз велики напор свих предузели неопходне мјере и уз стално праћење, контролу и надзор стања у систему, успјели да завршимо љетњу сезону без проблема и испоручимо све тражене количине воде које су ишле и до 20% преко уговорених, свим општинама на Црногорском приморју, што сматрам великим успјехом. Можемо бити задовољни постигнутим пословним резултатима до сада.

Што се тиче рјешавања питања пада издашности водоизворишта, томе смо посветили посебну пажњу од првог дана мог доласка на функцију предсједника. Предузели смо све потребне активности и мјере, укључујући алармирање свих надлежних органа, упућивање бројних пријава по којима је Управа полиције поступила а против починилаца нелегалне експлоатације шљунка у кориту ријеке Мораче, тј. у другој зони санитарне заштите изворишта, наша Служба заштите је свакодневно на терену и прати стање у доњем току Мораче. Руководство компаније је у константном контакту са релевантним органима како би пратили даље процесуирање и санкционисање ових активности и мислим да смо сви одлучни у томе да се стане на крај овим нелегалним активностима и сачува водоизвориште Боље Сестре од даљег угрожавања, које би за резултат могло имати не само еколошку катастрофу, већ и суве чесме на Приморју и угрожавање највиших државних интереса Црне Горе.

Такође, затечени финансијски губитак који је исказан у завршном рачуну за 2020. годину и потенцијална неликвидност предузећа је био још један од изазова које је требало рјешавати у кратком року, што смо постигли уштедама у виду оптимизације унутар саме организације пословања, као и бољом наплатом потраживања из претходног периода.

Огромно кредитно задужење предузећа, на нивоу 80% од прихода, представља додатно оптерећење ликвидности и успорава даљи развој и динамику реализације планираних развојних пројеката у наредном периоду. Овдје је неопходно разумијети да је кредитно задужење наше компаније везано за реализацију инфраструктурних пројеката који представљају опште добро и од јавног су интереса за унапрјеђење услова живота грађана Црне Горе, посебно у Приморским општинама, али посредно и у цијелој држави. За сваки даљи напредак и развој наше земље је неопходно створити основне предуслове, а изградња добре и стабилне инфраструктуре је свакако у самом врху приоритета, посебно уколико желимо да адекватно пратимо развој туристичке привреде и реализацију бројних нових инвестиционих пројеката у туризму, који без стабилног водоснабдијевања немају будућност. У том смислу, кредити које РВ узима и враћа реномираним финансијским институцијама, као што је ЕБРД, представљају улагање у будућност наше државе, у њен даљи напредак и развој, као и у континуирано унапређење животних услова наших грађана.

Регионални водовод је током 2020. године реализовао пројекат повезивања општине Херцег Нови на РВС, као последњу од 6 приморских општина која није била директно повезана на систем Регионалног водовода, што је уједно и завршетак прве фазе изградње РВС. Радови на овом пројекту су, по плану изградње, требали да буду завршени крајем 2020. године, међутим у јулу 2021. године пројекат још увијек није био завршен и радови су били обустављени услијед немогућности, и рекао бих, крутости претходног руководства, да успјешно ријеши спор са компанијом ХТП Приморје, преко чијег земљишта пролази траса цјевовода РВ у дужини од око 30 метара. Због тих 30 метара и пар хиљада еура исплаћених власницима земљишта на име правичне накнаде за експропријацију, повезивање општине ХН, пројекат вриједан око 2 милиона еура је био у кашњењу од готово годину дана. Нова управа је успјешно и у веома кратком року постигла договор са власницима ХТП Приморја, који су и сами имали разумијевања за значај овог пројекта и били вољни да ријеше овај спор са РВ на пријатељски начин, тако да је општина ХН прикључена на РВС, и тренутно су у току завршна тестирања система прије коначног пуштања у рад, које очекујем најкасније до краја године.

С обзиром да је Регионални водовод током 2020. године извршио законску обавезу реструктурирања и регистровао се као једночлано друштво са ограниченом одговорношћу, остало је нерјешено питање захтјева ИРФ-а за евидентирањем удјела ИРФ-а у капиталу Регионалног водовода у износу од 7,9 милиона еура, које датира још из 2008. године и које је дуги низ година стајало као отворено у Регионално водоводу и као такво било је и предмет препоруке Државне ревизорске институције приликом вршења финансијске и ревизије правилности пословања РВ за 2016. годину. Ово питање смо рјешили на задовољавајући начин по компанију и у релативно кратком року. Постигнут је споразум са Владом Црне Горе, која је закључком од 30. септембра 2021. године овластила Министарство финансија и социјалног старања да преузме ову обавезу и министра да потпише Уговор о преносу новчаних средстава између Министарства и ИРФ-а и тиме ослободи Регионални водовод даљих обавеза по овом питању.

Сходно Закону о регионалном водоснабдијевању и Уредби о плаћању посебне накнаде на инвестицију, изградња РВС се финансира из утврђене цијене воде коју приморске општине као купци плаћају Регионалном водоводу, као и из прихода остварених од посебне накнаде на инвестицију у износу од 1%, коју плаћају инвеститори који граде или реконструишу објекте на Црногорском приморју, с тим што су ове накнаде били потпуно или дјелимично ослобођени инвеститори који граде хотеле са 4+ и 5 звјездица, у циљу подстицајних мјера које је претходна власт увела за инвеститоре који граде/реконструишу објекте високе категорије. Сматрали смо да је, у циљу боље реализације кредитних обавеза и превазилажења потенцијалних финансијских потешкоћа у пословању Регионалног водовода изазваних великим кредитним задужењем из кога наша компанија реализује пројекте од јавног интереса, у нашем интересу да се ова накнада врати као обавеза инвеститора и за ову врсту објеката, те смо упутили иницијативу према Влади ЦГ да размотри могућност и поново уведе обавезу плаћања посебне накнаде на инвестицију и за инвеститоре који граде/реконструишу туристичке објекте у категорији 4+ и 5 звјездица.

Управа је израдила а Одбор директора на последњој сједници усвојио нову систематизацију радних мјеста коју је предузеће било дужно да изврши након реструктурирања и року од 6 мјесеци, а која није била завршена.

Почетак реализација друге фазе изградње РВС, која подразумијева изградњу и постављање другог, дуплог цјевовода од Будве до Тивта, којим би се капацитет РВС за општине Тиват, Котор и Херцег Нови повећао са постојећих 330 л/с на 700, односно до 750 л/с, је сада извјестан. Овај пројекат Регионални водовод спроводи у сарадњи са Управом за саобраћај која гради на истој дионици булевар са четири траке, и овим аранжманом о заједничкој изградњи је направљена значајна уштеда у финансијском смислу, од око 3 милиона еура.
Након дугог застоја у самој тендерској процедури, тј. избору понуђача, односно извођача радова који задовољава све неопходне услове предвиђене пројектном документацијом, тендерска комисија је потврдила избор најбољег понуђача, кинеске компаније “Цхина Цивил Енгинееринг Цонструцтион Цорпоратион” (ЦЦЕЦЦ). Наши представници тренутно преговарају око начина издавања гаранције о добром извршењу посла како би се максимално заштитили наши интереси. Очекујем да до 31.12.2021. потпишемо уговор са извођачем и приступимо реализацији овог пројекта.

Након што је Регионалном водоводу одобрена и друга транша кредита од ЕБРД за реализацију треће фазе изградње РВС, изградњу водоводне и комуналне инфраструктуре са постројењем за пречишћавање отпадних вода на територији барске и улцињске општине, како би се обезбиједило водоснабдијевање безводних подручја која су се у протеклих пар деценија развила у насељена мјеста са великим бројем стамбених и туристичких објеката, као што су Добра Вода, Велики Пијесак, Утјеха у општини Бар и Круче у општини Учцињ, а поред којих пролази наш цјевовод, те потписани споразуми са Општином Бар и Улцињ, било је потребно искомуницирати са Владом Црне Горе даље активности и начин на који би Регионални водовод добио сагласност Владе да буде носилац овог пројекта.
Са задовољством смо примили вијест да је, пошто смо упутили иницијативу према ресорном Министарству и Влади, препознат капацитет Регионалног водовода и усвојена је најприје Информација о уступању изградње инфраструктуре и обављања комуналних дјелатности јавног водоснабдијевања и управљања комуналним отпадним водама у наведеним насељима Регионалном водоводу на сједници Владе од 4. новембра 2021. године, а затим јеВлада ЦГ донијела и закључке којим се регулишу односи између нашег предузећа и ресорних Министарстава, те дефинише динамика даљих активности и обавезе учесника у овом пројекту.

Поред наведеног, истакао бих да је Регионални водовод још увијек оптерећен резултатом судског поступка са компанијом Штрабаг, којој је током 2018-2019. године био принуђен да исплати скоро 12 милиона еура на име отштете за раскидање уговора о изградњи а по пресуди Међународног арбитражног суда у Паризу, због чега је предузеће било у блокади готово 10 мјесеци. Регионални водовод је уложио жалбу Уставном суду ЦГ на предметну пресуду и тренутни статус овог поступка је неизвјестан, тј. Уставни суд је поступак вратио на ревизију Апелационом суду, те чекамо даље поступање надлежних институција по том питању.

Колика је, према Вашој оцјени, штета од експлоатације шљунка из Мораче по Регионални водовод и државу? Може ли се та штета санирати и колико ће требати времена за то?

И поред уведеног мораторијума 2017. године, и образовања Координационог тима за праћење мораторијума на експлоатацију шљунка и пијеска у црногорским водотоцима, који је тадашње Министарство пољопривреде образовало са циљем да уреди активности на регулисању и заштити водотока, а до доношења регулационих планова, свједоци смо да нелегална експлоатација шљунка из црногорских ријека ни у једном тренутку није заустављена, те да су видљиви резултати и стварни ефекти тих активности у потпуности изостали. Спорадично се упозоравало да наставак експлоатације Мораче може довести до несагледивих посљедица, еколошких и по водоизвориште Боље Сестре, али и на огромне штете које трпи држава и Главни град због нелегалне и незаконите експлоатације шљунка. Међутим све се завршавало на упозорењима. О последицама ових активности најбоље говори данашња ситуација на терену, гдје је, како сам већ нагласио, голим оком видљиво какве је последице оставила дугогодишња неконтролисана девастација корита ријеке Мораче и ширег појаса око корита. Додао бих да су томе великим дијелом допринијеле и активности у оквиру легално додијељених послова на регулацији корита ријеке Мораче, под плаштом чега се, такође, у дужем временском периоду, одвијала нелегална експлоатација која је омогућавала појединцима и њиховим фирмама стицање енормног богатства на рачун продаје природних добара државе Црне Горе.

Регионални водовод трпи губитке и потенцијално доводимо у опасност како наше даље пословање, тако и озбиљне туристичке пројекте који очекују прикључење на систем РВС. Тиме су додатно угрожени сви даљи стратешки планови на проширењу система и будући развој фирме, за које је и држава дала гаранције у оквиру финансијских аранжмана намијењених реализацији, а од чије имплементације ће бенефит имати црногорска привреда, сви грађани Црне Горе, а посебно они на Приморју, као и бројни туристи. Такође, угрожавање овог изворишта имало би несагледиве посљедице по туризам у Црној Гори и потенцијални губици би се мјерили стотинама милиона, па и милијардама еура.

У покушају да заштити водоизвориште Боље Сестре и заустави даљи тренд пада издашности али и спријечи даљу девастацију корита ријеке Мораче и Цијевне која је изазавана дугогодишњом експлоатацијом шљунка и пијеска, нова управа Регионалног водовода је као свој приоритет поставила заштиту и ревитализацију водоизворишта, тј. предузимање свих мјера у циљу враћања издашности изворишта на пројектовани капацитет од 1.100 л/с, како би обезбиједили несметани рад система и довољне количине питке воде у наредном периоду.

Тренутно је у завршној фази израда студије међународних експерата за потребе РВ коју финансира Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), а која ће нам пружити довољно научних података те дати потребне смјернице за доношење одлука о томе које активности је потребно предузети како би у најкраћем року постигли резултате у ревитализацији изворишта и његовом враћању у стање које обезбјеђује одрживо функционисање РВС, а самим тим и нормално пословање РВ. Нажалост, не знам колико је то случај и са коритом ријеке Мораче, јер се у јавности недавно појавио податак да би, по процјенама стручњака, било потребно око 130 година да се корито ријеке врати у првобитно стање, уколико је то уопште могуће, што је само по себи поражавајуће и показује праве размјере уништавања које људски фактор чини црногорским ријекама.

Јесте ли задовољни реакцијом надлежних истражних органа и ресорног министарства када је у питању нелегална експлоатација пијеска?

Као што сам истакао, ново руководство Регионалног водовода се од првог дана посветило рјешавању питања заштите водоизворишта Боље Сестре и поставило је ове активности као највиши приоритет у даљим пословним плановима. Сходно томе, радимо на обезбјеђивању подршке свих надлежних институција система, почев од нашег ресорног Министарства екологије, преко надлежног Министарства пољопривреде, Управе полиције, Управе за воде, Инспекције за воде а у чијој је надлежности заштита и контрола водних ресусрса, тј. праћење и контрола, те санкционисање активности којима се угрожавају природни ресурси Црне Горе.
Наша служба заштите појачано прати активности у области око корита ријеке Мораче у непосредној близини водоизворишта Боље Сестре, гдје се и данас наставља нелегална експлоатација шљунка, иако то суштински није у нашој надлежности, у покушају да пружимо што више материјала и доказа другим надлежним органима и поспјешимо динамику и њихово поступање у том смислу, јер смо свјесни да само заједничком акцијом можемо стати на крај овим активностима које појединцима и правним субјектима који се истима баве доносе огроман профит и потенцијално пружају могућност за присуство високе корупције, те их је утолико теже сузбити.
Наше ресорно Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма, као и Министарство пољопривреде су, са своје стране, дали неопходан потицај интензивирајући активности и иступе у јавности те апелујући на све надлежне институције да предузму конкретне мјере у својој надлежности на сузбијању даље неконтролисане екплоатације шљунка и девастације корита ријеке Мораче, као и на заштити водоизворишта Боље Сестре.
Регионални водовод је у последњих неколико мјесеци поднио 16 пријава по којима је Управа полиције поступила и дошло је до шире акције хапшења починилаца ових дјела. Следећи корак је у надлежности тужилаштва, гдје такође рачунамо на квалитетну сарадњу по овом питању, јер је неопходно адекватно санкционисати ове радње како би се послала одговарајућа порука другима који би да наставе да се богате на рачун природних добара која су власништво свих грађана Црне Горе. Ово питање својим значајем и озбиљношћу далеко превазилази дневну политику и радује нас чињеница да и остали надлежни органи то препознају и виде своју одговорност у чињеници која је свима сада позната – да се ове нелегалне активности одвијају у областима које су у непосредној близини, или чак у оквиру друге зоне заштите водоизворишта Боље Сестре, те да то, по мишљењу стручњака, има далекосежне негативне последице по издашност самог водоизворишта, са кога се снабдијева водом комплетно Црногорско приморје. У крајњем, посредно, нелегална експлоатација доводи у питање даљи опстанак црногорске привреде, која се у великој мјери ослања на приходе од туризма.

Најновији чланци

Широм Црне Горе: Пливање за часним крстом!

За Часним крстом пливало се у Херцег Новом, Беранама и Бијелом Пољу. Први до Часног крста у Беранама допливао је Стефан Пајковић, пишу Беране онлајн. До...

Досљедно комунистички, СНП: Гласаћемо како партија каже!

Посланици Социјалистичке народне партије (СНП) гласаће у парламенту онако како одлуче партијски органи, поручио је лидер те странке Владимир Јоковић, наводећи да у СНП-у...

И то је могуће, Душко Кнежевић открио: О болници у Мељинама разговарао сам са Здравковом кћерком!

Власник болнице у Мељинама Душко Кнежевић вечерас је, током видео укључења у програм РТЦГ, казао је како је о ситуацији у тој установи разговарао...

Црни Здравко, шта је доживио: Дритан поднио захтјев за смјену владе!

Грађански покрет УРА предао је данас Скупштини Црне Горе иницијативу за изгласавање неповјерења Влади Здравка Кривокапића. Из ГПт УРА су саопштили да неће симулирати...

Квазиатеистичка дрека: Треба забранити емисије које промовишу комунизам – примјер доктора богословије Николе Маројевића!

Пише: Иван Милошевић Црном Гором се шири сплин комунизма, разлива се са екрана РТЦГ и "Вијести", захватио је стопостотни дио монтенегринске штампе, освојио срца дукљанских...