Насловна Почетна Злочини у гламочким селима 1941-1945. године

Злочини у гламочким селима 1941-1945. године

ПИШЕ: Никола СТАНИВУК

Унапријед можемо рећи да страдање народа у Другом светском рату на овим просторима није никад добило публицитет који објективно заслужује. Ми смо слушали предавања у школама, а и политичари су држали предавања на свакој свечаности и другим јавним скуповима о успјесима партије на власти. Ту се мијешала политичка пропаганда са чињеницана које су се могле чути у народу. Mи се покушавамо бавити чињеницама како се  то може видјети са дуже дистанце и без утицаја било каве идеологије или политике.

Занемарљиво мало се може сазнати из писаних докумената о масовним убиствима жена дјеце и стараца која су извршена 13. 09. 1941, године у засеоку Подебељак у Пријанима, код Гламоча. На споменицима пише да су та иста убиства извршена 13.10. 1941. године а у писаним документима горе наведеног датума исте године.  Синиша Шолак док је преко нашег удружења сазнао да постоје споменици изнад масовних гробница на наведеном локалитету одмах је дошао са својом екипом и очистио споменике да се могу прочитати имена.

Они који су највише говорили о НОБ и жртама рата никада нису знали да ове масовне гробнице на овом локалитету постоје. Може се видјети да су се сви ти споменици бити могли порушти када је грађен пут изнад њих. Очигледно се није знало да ту постоје. За нерену годину наше  удружење је договорило са свештеником дасе служи парастос. То ове апсолутно невине жртве заслужују. Никаве војске, ни било чега војничког, нити војног циља који је могао ометати непријатеља да изврши ово злодјело није било у тој близини.

Према казивању преживјелих у томе масовном убијању недужих стараца жена и дјеце су се истицали муслимани из села Оџак Медо Смајић, Омерица и Зајко Филиповић. Смајићу је суђено у Ливну. Свједок Млађен (Луке) Пејић који великим чудом преживио овај злочин имао је10 година тако и Јелка (Цвије) Чвокић. Они никада нису били задовољни суђењем. Нема човјека који је живио Пријанима да није чуо  да су препознали Лазо Чвокић и Млађен Пејића Омерицу и Зајку Филиповића те Меду Смајића из оближњег села Оџака да учестовали у овом злочину. Како је причао Лазо Чвокић  Филиповићи су погинули а Смајић је осуђен на осам година затвора на суђењу у Ливну.

Један део народа Подебељака убијан је под Никића крушком у Пријанима. Други дио убијен је у кући Николе Никића Подгреди.  Дешавало се то док је устанак је дигнут. Када је устанак дигнут устаници су имали 60 пушака без икакве могућности за снабдијевање муницијом. Усташе су тада прошле са 33 брдска топа и осталом опремом која иде уз то. Тада се гинуло се на све стране. Није било слободно чекати непријетеља поред магистралног пута. Народ из Пријана и Красинца бјежао је према шуми. Чвокићи и Пејићи су док су чули да ће усташе проћи магистралним путем ипобјегли из села. Они су се били смјестили на платоу Петрекуше врху изнад Локвица у стаје Саве Стамивука и Алексе Мрђена.

Према казивању прежвјелих очевидаца дошли су усташки курири муслимани из села Опачић и убиједили познате домаћине, да се врате кући. Када су се страдалници вратили видјели су пар војника усташа али их одмах нису нападали. Савјетовали су им како ће се понашти кад наиђе већа оружана сила.Уташе су послије два дана наишле споменутим магистралним путем.Када је почела пристизати јача војна формација пар усташа је свратило у заселак Подебељак. Одмах им је било суњмиво да код куће нема војно спсобних мушкараца а има доста младих жена. Неки од мужева тих жена из села су били принуђена да уклањају препрека са пута непријатељској војсци. Без обзира на то људи су се бојали да ће бити осумњичени за учешће у припремању устанка, те су се сконили да их нико од те војске не види. У чвокића кући усташе су питле жену Ђурђа Чвокића, гдје јој је муж. Она је рекла истину.   Медо Смаић је тврдио да је ухватио у лажи. Рекао је да зна боље Ђурђа Чвокића него свога брата, а  да га није видио са Петром Марковићем на уклањању барикада. Ђурђева супруга му је рекла да је отишао са Петром.

Прво су страдалници натјерани да уђу појату, да би их тако непријатељ покушао запалити. Према причи преживјелих страдалника дасило се чудо да сијено није плануло. Како тврде преживјели чуо се глас: „неће пасија појета ни да гори“. На путу према Подгреди чувеног Перу Чвокића старца од 81 годину усташе су тукли кундацима ради освете зато што је оградио своју ливаду зидом. Жену Кртстана Радоје су тукли зато што им је била скупа кафа у хану. Натјерали су ту жену да говори: „кила каве пола краве“. Жена је била наглуха није разумела то наређење. Стари Стеван Чвокић је само рекао да та жена не чује. Онда су почели  Стевана тући, како кажу очевици чинило се да су му кости пуцале од јаких удараца .

На даље, познате усташе су  наредиле овим жртвама да легну по цести и захтијевали од возача да их гази. Тај непознати усташа возач је то и дрско и арогантно одбио. У путу до Никића куће усташе су запалиле једну грађевину жртве су мислиле да ће их бацати у ту ватру. То нису урадиле него су их послије тога  затворили у Никића кућу и стријаљали митраљезом, да би на крају бацили пар ручних бомби на безживотна тијела. Према причама преживјелих није био једини возач међу усташама који није одобраво да се врши оваково злодјело. Како су причали прежвјели страдалници за извршење тих злодјела су се  љутили неки људи из те војске са неким чиновима, који су још касније пристигли. Није се могло сазнати да је било шта подузето против починиоца осим пар ријечи осуде. Није та власт која је касније ослободила те просторе до детаља описала ове злочине.

Други масовни злочин над народом Пријана починила је њемачка регуларна војска у шуме у реону Париповца на локалитету како ми зовемо Забидо 05.06. 1944. Забидо смо ми у Пријанима звали простор 2 километра у дубини шуме око 10 километара далеко од саобраћајница. Према казивању мјештана било је помало пушкарања између партизана и четника у тој шуми. До тада се није чуло да је било ко погинуо ни од једних ни од других. Било је и тада и Партизана у тој шуми.

Према казивању преживјелих, горе наведеног датума на овом мјесту гине шестдесетдевет цивила од њемачке војске. Та војска је покушала доказати да поштује правила ратовања, тиме што није тада убијала народа у селу. На име процурила је од нијемаца вијест, да ће кренути нека њихова акција на те предјеле.  Наводно Нијемци су поручили народу преко четника, да ће им бити сумњиво становништво које нађу у шуми. По тој причи заријетили су, да  ће према свима које нађу у шуми поступити као према неприатељу, без обзира на старосну доб и пол,  а да неће дирати оне који остану код куће.

Дошло се до тога да више народ не вјерује ни у каква правила ратовања. Мало је ко од војника а поготово од цивила знао и вјеровао да је било која војска обавезна поштовати било каква правила ратовања. Народ Пријана није могао вјеровати да ће њемачка воска поштовати правила ратовања јер су прије тога одвели глухонијемог Милоша Марковића у злогласни логор Аушвиц. Сваком је јасно да такв човјек није могао бити војник, нити му се могло дати оружје када су се војном опремом тешко снабијевали и војно способни људи.  Цивили са оваквим искуством се склањају у збјегове. Они гинули и код куће и у збјеговима. Када страдају код куће случајно преживјели жале што нису остали у збјегу. Када се злочин деси у збјегу онда убице говоре да злочина не би било да су цивили остали мирни код куће. Често је кориштена изрека :“ако у гору вуци ако у поље Турци“.

Њемачка војска је прошла кроз села и није тада убила никога у селу. Убили су у Забидолу  реону Париповца све што су стигли 05.06.1944. године. Забидо смо ми у Пријанима звали простор 2 километра у дубини шуме око 10 километара далеко од саобраћајница. На локалано нивову се углавном причало а мало писало. Једини Перо Црнчевић је у дви књиге објавио чуњенице које видите у табелама на следћим страницама.

Доље именовани старци жене и дјеца из Пријана засеок Подебељк према писаним папирима стрељани су од стране усташа 13.09. 1041, год, у кући Николе Никића, а на надгробним споменицима пише да су стрељани 13.10. исте године.

 

РедБр.

 

Имена чланиви једног домачинства Гоиште Мјесто страдања
12

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

Чвокић (женaПере) Анђа                               Чвокић (жена Јове)   Анђа Чвокић (Јове)Дева                 Чвокић (Јове) Стеван                     Чвокић (Јове)  Стана               Чвокић (Стеве Доста)Чвокић (жена Иле) Јованка  Чвокић (Иле)  СтаменаЧвокић (Давида) Мијо                Чвокић (Давида)  Перо       Чвокић (Ђурђа) ГосповаЧвокић ( жена Мије) МилицаЧвокић (Давида) Стеван 1860                  1909                                             1928                  1930                      1935                    1922                       19041939

1882                                             18601936 1890                                              1871

У кући Николе Никића у Подгреди а ухашени су код своје куће Подебељаком Споменик им је подигнут код гробља

Ћулуми са овога списка избјегли из Темерина у страху од мађарских екстремиста у Пријане. Надајући се да ће им у родном мјесту  бити слободније у родном Гламочу. У Темерин су одселили тако што су посјед у Пријанима замијенили за замљу коју је Крстан Радоја добио у посјед као Солунски борац. Познато је да су матичне књиге та на томе простру попаљене. Убијен је и Сава Ћулум у осмдесетосмој години, један од врло ријетких људи који је знао писати кад школе није било. То свједоче његови потписи на надгробним споменицима.

 

Бр Породица Ћулум Год. Убијени
1                2                 3            4                5                 6                  7              8                9                10            11                13 14 Сава ЋулумЋулум (Стевана) Марко

Ћулум (Стевана) Мирко

Ћулум (Илије) РадмилаЋулум (Марка) Недељко

Ћулум (Марка) Анђа

Ћулум (Марка) Славко

Ћулум (Марко) Дмитар

Ћулум (Луке) Милица

Ћулум (жена) Никле Ђурђија

Ћулум (жена Илије) Милица

Ћулум (Стевана) Душко

Ћулум (Стевана) Славко

18561931

1940

1938

1928

1928

1931

1927

1936

1898

1895

1932

1940

Сви убијени у кући Николе Никића у Подреди. Соменик му је подигнут изнад масовне породичне гробнице  код Чвокића гробља 

 

Поргинули Пејићи из Подебељака

Бр Име и презиме Убијени
12

3

4

5

6

Пејић (жена Миле) РистаПејић (ћена Луке) Илинка

Пејић (Луке) Ковиљко

Пејић (Луке) Јован

Пејић (Луке) Дмитар

Пејић  (Луке ) Мара

18871907

1929

1927

1932

1934

Сви убијени у кући Николе Никића у Подреди. Соменик му је подигнут изнад масовне породичне гробнице  код Чвокића гробља 

 

Поридица Никић је живјела у Оџаку, све им је изгорело у Басансој буни када је Оџак запаљен. Није се спомињао никакав њихов греијех од раније. Побијени су 13. 09.1941. у близини коће под усамљеном крушком.

 

Бр. Име и презиме рођен Убијени
1                 2          3                 4        5            6               7                   8                 9                10            11             12          13            14 Никић  (Дмитра) АнђаНикић  (Дмитра) Драгиња

Никић (Дмитра) Душанка

Никић (Дмитра) Јелка

Никић (Дмитра) Марко

Никић (Дмитра) Веселко

Никић (жена Дмитра) Марија

Никић (жена Петра)  Милица

Никић (Петра) Драгица

Никић (Петра) Радојка

Никић (Петра) Љубица

Никић  (жена Манојла) Грозда

Никић (Манојла ) Ана

Никић (Манојле Мара

1930           1926         1936          1933          1937           1935           1906         1890           1938         1934          1922         1916          1937        1940 Убијени под крушком Подебељаком изнад кућаСпоменик је подигнут на мјесту страдања

Заједно са Никићима у истом дану на истом мјесту под крушком поубијани су Станивуци из Подебељака. Према казивањима потомака ових жртава кум ове породице је био Јаков Ђапић и села Подгреде. Вјероватно је то кумство и настолотако што су кумови нешто помогли Јакову као и многим другим, јер им  је кућа била поред пута на капији Гламочког поља. У кући је било изразито лијепих цура а свако је могао да примјети да се у тој војсци не поштују правила ратовања. Јаков је рекао кумама да се склоне, да не било силовања. Силовања није било, али су цуре пронађени и побијене  са осталим укућанима.

бр Име и презиме год Убијени.
1                 2                     3                4          5                  6                 7                     8         9             10               11          12              13 Станивук (Пане) Ана                    Станивук (Марка) Доста                      Станивук ( Марка) МиленкоСтанивук (Пане) Небојша

Станивук (Марка) Стеванија

Станивук (Марка) Василијa

Станивук (жена Марка)  Милица Станивук (Петра) Ђурађ

Станивук  (Петра) Јован

Станивук (жена) Ђурђа) Милица Станивук (Ђурђа) Јелка)                      Станивук (Марка) Раде                       Станивук (Јована)  Стана

1912          1925       1927            1935         1923             1929    1897         1870          1872    1872    1923                 1934              1923 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

код Станивукове и Никића под крушком у Подебељком. Споченик им је подигнут на мјесту страдања

 

Сљедећа група цивила из Красинца побијена је заједно са народом из Подебељака

Бр Име и преиме год Убијени
1          2          3          4          5       6            7            8     9  10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 2021 Чвикић Спасије (жена) АнаЧвокић Спасоје  Госпова

Чвокић Спасоје Смиаља

Чвокић (Тодора)  Јован

Чвокић  (жена Јована)    Стоја

Чвокић (Јована) Јованка

Чвокић (Јована) Марија

Чвокић (Јована) Марко

Чвокић (Јована) Милка

Чвокић (Јована) Никола

Чвокић (Ђурђа) Доста

Чвокић (Ђурђа) Ђука

Чвокић (Ђурђа) Јово

Чвокић (жена Ђурђа) Стоја

Чвокић (жена Лазина) Стаја

Чвокић (Лазе ) Јованка

Чвокић (Лазе) Госпова

Чвокић (жена) ПетраСтана           Чвокић (Петра) Никола

Чвокић (Петра) Смиљана

Чвокић (Петра) Јован Јошо

19081932

1933

1900                          1905                          1933                         1937                          1934                             1931                             1929                           1937                          1937                         1935                           1900                         1915                           1936                           1940                        1900                        1928                   1925

код Станивукове и Никића под крушком у Подебељку.Споменик им је подигнут на мјесту страдања.

Напомена: према исказу Васе Чвокића сина Петра Чвокића брата од Неђе Чвокића који је преживио овај злочин никавих података нема другом сину Петра чвокића Јовану (Јошо) који страдао у овом злочину. Свjедочи да нема податакаи син Неђин да нема података о Неђином брату Јоши. Ожалошжени Петар и Јово Чвокић су лопатама на ове жртве нагрнули по нешто земље само та те лешеве не разноси звјерење. Касније су овим жртвама исправљени споменици. Три породице нису ни то успјеле.

Највећи злочин од њемачке војске у Гламочу десио се над народом Пријана. Није мали број  69 ненаорожаних цивила убијених у збјегу.Остала убиства цивила од стране њемачке воске дешавала су се у Гламочу од сучаја до случаја. Наводимо словом и бројем имена жртва страдалих од њемачке војске 05. 06. 1944. године у Забидолу.  Дакле у наведена два масовна злочина везана за Пријане страдало је убијена је 110 особа из Пријана и 45 особа са стране које су бјежале од непријатеаља у Пријане раде близине шуми и склоништима у шуми.

Бр. Име и презиме рођена Убијени
12

3

4

5

6                      7

8

9

10 11 12

13

14 15 16 17 18 19 20 21            22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

38 40 41

42

43

44

45 46

48

49

50

51

52 53

54 55

56

57

58

59 60

 Чвокић Иле АницаЧвокић Иле Богдан

Чвокић Иле Милева

Чвокић (жена Давида) Даринка

Чвокић (Давида) Босиљка

Чвокић (жена Цвије)  Ђука

Чвокић (Мије)  Мара                                Чвокић (Мије) Стоја

Чвокић (Мије) Радојка

Чвокић (Цвије) Раде

Чвокић (жена Ђурђа) Јованка

Чвокић (Ђурђа) Драго

Чвокић (Пере) Иле

Чвокић (Мије) Ђурађ

Хајдр (Петра) Ана

Хајдер (Ђурђа)  Душан

Хајдер (жена Лазе) Госпова

Хајдер (Лазе) Милош

Хајдер (Лазе) Милица

Хајдер (жена Јована) Јелка

Хајдер ( Јована) Живко

Хајдер (Николе) Јован

Хајдер (Илије) Јован

Хајдер (жена Симе) Савка

Хајдер (Петра) Славко

Ћулум саве  Ненад

Никић (Петра) Боја

Пејић   (Миле) Лука

Пејић (жена Луке) Зорка

Пејић (Луке) Стоја

Пејић (Ђурђа) Иле

Пејић (жена Петра)   Милица

Пејић (жена) Крстана Милица

Пејић (Крстана) Неђо

Марковић (Душана) Стеван

Мрђен (Шпире) Борка

Мрђен (Михајла) Доста

Мрђен (Раде) Сава Мрђен (Раде) Драгојло                                          Мрђен (жена Милоша) Јованка                    Мрђен (жена Вида) Милицa Мрђен (син Вида)  не зна се име                  Мрђен (жена Илије) Доста                                               Мрђен (Иле) Никола                             Мрђен (Николе) Недељко                          Мрђен (Дмитра) Тодора                          Станивук (Неђе) Цвита                   Станивук (Николе) Дева                    Станивук (Мирка) Ана                    Станивук (Мирка) Милија

Станивук (Мирка) Раде

Станивук (жена Мирка) Симеуна

Станивук (Јована) Олга                                           Станивук (жена Марка) Спаса                    Станивук (жена Пане С) Марија                                   Станивук (Пане) Симеун               Станивук (жена Пане Ђ) Ана            Станивук (Иле) Славко                  Стеванић (жена Томе) Анђелка               Стеванић (Томе) Невенка                    Стеванић (Томе Перо

1931 1934 1930 1916 19391912 1922

1925

1936

1940

1920

1940

1901

1915

1998                  1938

1911

1936

1939

1906

1939

1904

1920

1920

1933

1920

1922

1912

1926

1944

1933

1903

1903

1939

1927

1939

1930

1902

1910

19101900

1936 1900 1900 1929 1925 1929 1925 1941 1938

1934

1914

1925

1900

1912 1936 1912 1934 1907 1931 1941

Убијени у збјегуу шуми у реону Париповац већином у долини у народу познато по имену ЗабидоСахрањени су на више мјеста. Већина их је сахрањена у гробљу у Пријанима. Некима су кости пренешене код манастира Веселиње. Два спменика још постоје у Забидолу
Убијени у Забидолу грађани из других селаиз околине Пријана

бр име и презиме годиште мјесто рођења
6162

63

64

65

66

67

68            69

Бошњак (Луке) Јован Бошњак (жена Луке) Мара Бошњак (Луке) Ана Бошњак (Луке) Дева Бошњак (Луке) Миле Бошњак (Луке) Миленко Крмдија (Васе) Гојко Смиљанић (Јована) Милија Шкрбић (жена Томе) Мика 189518971928          1930         1932            19391941          1922           1920 Хотковци              Хотковци                                                                                                Хотковци                                                                                         Хотковци Хотковци Хотковци Шумњаци Пердухово Подгреда

Напомена: Никада нисам чуо нити постоји податак да су Нијемци дана када се овај злочин десио убили било кога код куће. Престали су убијатти и у планини када им је Јово Јојица Тепић доказао да никаве везе са било каквом војском него да ради на свом имању у планини. Истог тога дана војник јединице која је починила масакар у Забидолу ранио је ћерку Јојичину Цвиту. Када је Јојица доказао непријатељским војницима, да нема никаве везе са било каквом војском превили су му рањену ћеркицу и више нису пуцали на остале цивиле.

Спиаск погинулих партизана са статуса борца по ратиштима широм Југославије
Бр. Име и презиме Годиште. Мјесто погибије
1           2            3            4             5            6                7                8              910 11 12  13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

 

 

Хајдер (Николе) КрстанХајдер (Николе) Ђурађ

Петковић (Станка) Ђурађ

Петковић (Ђурђа)  Неђо

Пејић   (Ђурђа ) Јово

Пејић (Лазе) Сава

Станивук (Раде) Никола

Станивук (Недељка) Млађен

Станивук (Илије Ј)   Богдан

Станивук (Илије Р.) Лука

Станивук (Давида) Бранко

Марковић (Душана) Стеван

Мрђен (Илије) Никола

Станивук (Максима)  Никола Станивук (Раде) Симо Станивук (Ђурђа ) Пане Станивук (Пере) Јевто Станивук (Пере)  Милан Чвокић (Пере)  Петар

Чвокић (Стеве) Млађен           Тепић (Јове) Никола                Тепић (Јове) Ђурађ                     Мрђен Шпире Миора

1918 1913 1906 1923 1925 1918 1925 1925 1923 1920 1925 1927 19001911

1919

1912

1922

1925

1918

1923

1920

1922

1923

СутјескаПетрово вр.

НОБ     ?

Сутјеска

Сутјеска

Бања Лука                  Сутјеска        Сутјесца Купрес           Бусовача

Бања Лука  Приповац Па Бјеловар    Хр. Карловац НОБ     ?        Сутјесци

Сутјеска

У Хрватској

на Сутјесци на Сутјесци             НОБ    НОБ                    на Сутјесци

Марковић Душана Стеван и Мрђен Илије Никола уписани су и у жртве страдале у Забидолу. Имена и презимена 

 

Погинули у четницима у другом свјетском рату од партизана

Бр Име и Презиме                          Годиште       Убијени
1          2        3      4 Радоја (Пере) КрстанХајдер (Николе) Илија

Станивук (Давида ) Јован

Станивук ( Стојана) Бранко

   ?1916

1916

1923

 Ухапшен па бачен у јамуУ Дреновића одред

У Локвицама

У Локвицама

 

Дуго обичан грађанин није имао информација од поражене стране. Када је дошло до бољег протока информација понешто се може чути и са те друге стране. Према изјавама преживјелих четника они нису улазили у жестоке борбе са надмоћним непријатељем. Они су причали да су давали пасиван отпор колико су могли без гибитака. Они како појединачно говоре једино су се борили да сачувају главу. Чињеница је да нису ни то успјели тачно их је пола из села Пријана погинуло. Да не заборавимо активисту КП Шпиру Мрђена су убили четници код куће. Чудно је да не пише да су га убили четници, а тачно се по имену знало ко га је убио.

Према поузданим подацима у Другом свјеском рату погинуло је 144 мјештана Пријана. У атару Пријана погинуло је 30 особа из оближњих села и 14 избјеглица из Темерина.

Њемачка војска упада у Пријане 1943. године и хапси ненаоружане цивиле:

Бр. Име и презиме рођен Ухапшени

2

3

4

5

6

7

8

9

10

 

Марковић  (Симе) Милошглухо нијем човјек

Мрђен (Јове ковача) Илија

Мрђен (Јове ковача) Јован

Мрђен (Стојана) Шпиро

Мрђен (Стојана) Стеван

Мрђен (Ђурђа)   Стеван

Пејић  (Васе )  Јевто

Станивук (Илије) Чедо

Тепић (Саве) Стојан

Тодор (Мије) Чвокић

1912 

1904

1915

1907

1915

1904

1920

Нема под.

1908

1918

Пријани 

Пријани

Пријани

Пријани

Пријани

Пријани

Пријани

Пријани

Пријани

Београд

 

Чедо Станивук је успио побјећи у путу, то је био свакако  невјероватно физички способан човјек. Са једне стране Стојан Тепић рођон 1908, године се вратио, јер је успио је убиједити некога утицајног од тих њемачких војника да је лошег здравља и да није за војску. Са друге стране одвели су глухонијемог Милоша Марковића у злогласни логор Аушвиц који се вратио кад је рат завршен. Како се могло разумјети њега је ослободила Руска војска. Покушавао је мимиком објаснити како је страдао Илија Мрђен али то није било довољно да би се могло сазнати гдје је укупан Илија Мрђен. Четворице осталих Мрђена и Јевте Пејића нађени су гробови у Аушвицу. Тодор Чвокић је заробљен као војник Краљеве Гарде од стране Њемачке војске вратио се послије рата жив и здрав. Према причама људи из тога времена није дјеловао претјерано напаћен.

Припвједачког духа увијек је било у нашем завичају и дуго су препричаване приче како је страдао у народ овога краја у Другом светском рату. Колико смо могли ми смо та приповиједања упоређивали са писаним подацима.. Покшали  смо направити табелу бројева имена према попису Савезног завода за статистику по мјестима страдања. У овој табели колико је од кога страдало ове популације Гламоча од 1941 до 1945 године. Ми смо упоредили наше податке до који смо дошли испитивањем родбине приповиједања из села Пријана и Красинца са податцима из Савезмог завода стистику. Напмињем да два села је по губитцима  у том рату су далеко изнад просјека на Опшини.

 

Војска 1941 1942 1943 1944 1945 укпно
усташе 950  66 376    30      1 1423
усташе  (јам)   27     1     28
Директни терор 231  48 116   52      5   452
НОБ   86  34 137 117    52   426
Приликом борби   42  23   72   25  121   283
Погинули цивили. од њем. вој.     7    3   31   78   119
 цив, од Итал. војске
Убијен код куће   20    9   22    2     53
четници   12  13    5    5     35
Непознато     8    5  10    7   14     34
Умро од тифуса     1    1    9    3     4     18
Муслима. усташ.     1    2  35     38
Њемачки вој зарoбаaеници     3    3    1     1       8
нестао   3    6    1       10
Умрли у збјегу    3    2       5
Логор Јасеновац    1   1     2       4
Убијен у затвору Гламочу    3   1       4
бомардова   1    1       2
Априлски рат    2      2
Масвни покољ    1     1      2
У масовном покољу    1    1      2
Умрли у затвору   2      2
Нестао у логору   2      2
Затвор сајмиште    2      2
Умро код куће   2      2
Затвир Книн    1       1
Затвор у србији   1       1
убијена при депортацји    1       1
Логор градишка      1       1
Затвор Ливно   1       1
Спаљена код куће   1       1
1387 210 794 358 200 2949

Савени завод наводи извор да је њихов извор за попис жртава рата Музеј жртава геноцида у Београду. Они  признају да је њихов списак непотпун. Нису пописивали квислинге како они кажу.  Према томе попису има имена која се понављају, има и упитних одредница.  Ми смо у то убједиво увјерили провјером пописаних имена погинулих на узорку жртава Другог свјетског рата у Пријанима и Красинцу.  По именима на списку СЗС за општину Гламоч убједљиво се може видјети да је погинуло у Другом свјетском рат преко 2000 српских цивла. Углавном се зна ко је починио масовна убистава па није довољно рећи жртве фашизма. Ево дошли смо до времена кад напросторима бивше државе свако саког назива фашистом. Нисмо нашли ни један случај да је и јеадан Србин убијен од стране паритзана. Нема података да је и један муслиман или хрват убијен од усташа 1941 године. Те године је највише народа изгунуло нарвно од усташа.

Познато је да је Гламоч био у Италијанској окупационој зони. Истини за вољу на кратко се јест појавила једна њемачка јединица 1041. године у Гламочу са Клајснером који је прије рата закупио у простроу Риђуше да сијече шуму. У побуни грађана из најближих села од жандара погинуо Давид Пердув из Пердухова села. Није се могло чути да је баш та њемачка јединица терорисала цивилем нити да је некога убила. Ми видимо да је настао проблем између четника и партизана ради сарадење четника са Италијанима. Никада нико није споменуо а се види и према овом попису да на овој Општини нигдје нико није погинуо од Италијана.

Унапријед  је било говора како је дјеловала 1941. године војска од које су се одвојили четници. Према политици друге стране стране стиче се утисак да су четници починили масу масовних злочине. Сада ћемо навести наводе из пописа по којима  нас упућују на птиања којима ћемо се вратити.

Филиповић (Хасана) Ахмет рођен 1914. мусиман године (број: 1634088011) у директном терору четника на Гламоч 1941. године погинуо

Сићаница (Анто) Никола рођен 1902. године Хрват у директном терору четника на Гламоч 1941. године 1604030016

Шврака (НН) Хамед рођен 1916. године у Малкочевцима муслиман убијен од стране четника 1941 године код куће. 5107S534.

Шврака (НН) Ибрахим рођен 1998. године у Малкочевцима муслиман убијен од стране четника1041. године. код куће 5107s00592.

Шврака (НН) Мујо рођен у 1899. године Малкочевцима муслиман  убијен од стране четника 1941. године код куће 510700530.

Шврака (НН) Муше рођен у Малокочевцима 1899. године муслиман убијен од стране четника 1941. године код куће.

Шврака (НН) Наско рођен  у Малкочевцима 1899. године муслиман убијен од стране четника 1941, године код куће.

Шврака (НН) Суљо рођен у Малкочевцима 1899. године муслиман убијен од стране четника 1941 године код куће.

Тобџија (НН) Мујо рођен у Малкочевцима 1899. године муслиман убијен од стране четника 1941. године код куће.

Велић (Нн) Мехо рођен у Малкочевцима 1899. године муслиман убијен од стране четника 1941. године код куће.

Према подацима у попису СЗС наведено је да је четника за четири године рата погинуло 35 људи. Нигдје се не спомиње да се десило било какво убиство у Гламочу између четника и партизана до 01.02, 1942. године. Спомињу се имена која су дизала устанак, касније је тих имена било и на једној и на другој страни. Познато је да су партизани били  убједиво јачи а овој општини.

Највише убистава са истим презименом која се спомоњу да су четници извршили спомиње се ова група из Малкочеваца прије разлаза четника и партизана. Ни ту нема ни једне жене ни дјетета. Према свим писаним изворима остала убиства од стране четника су се дешавала сучајно. Насупрот  томе ми смо навелели поуздане податке о масовним убиствима од стране усташа из народа Пријана и Красинца. Сличних масовних убистава је било у више села, а у Гламочу је највише Томића побијенао. У овом времену популарно је говорити о суочавању са прошлости. Много људи који говоре о суочавању са прошлости неће да чују истину од друге стране о прошлости. Никоме ко жели мир не треба суочавање са прошлости поправљање прошлости осветома.Требало би размислити какви су данас односи измеђау Јевреја и Њемачке.  Нама трба суочавање са истном о прошлости да нам нико не трује душе ишчашеном пропагандом у бућности. И ово вријемеће бити прошлост. Свитлу бодћност можемо очеквати ако иза себе оставимо истину о прошлости.

Да би се дошло до истине о овом дијелу прошлости треба рашчистити са следећим питањима:

  1. Колико је четника за терор који се горе спомиње јавно оптужено и гдје су процесуирани?
  2. Спомиње се да су изгорјеле крштенице жртава НОР у нашој Општини зашто се није нераду говорило ко је то и зашто попалио? Ово није ништа друго него убијање мртвих да ли је човјечно о томе ћутати?
  3. Да ли се по овим подацима зову четници они људи који су у свим јавним наступима говорили да су ослободили 29/30. јула 1941 град Гламоч?
  4. Да ли је тешко провјерити имена старјешина јединица и погинулих војске која је тога датума ушли град и видјети има ли и гдје трага ко је ишао за тим старјешинама?
  5. Постоји ли било какав запианик са  састанака када је дошло до разлаза четника и партизана? Познато је да су за овај простор преговори одржани Подебеаљком 01.02 1942. године.

Масовна увиства су углавном почињена око саобраћајница у доста села као  што су почињена над народом Пријана и Красинца. Далеко мање је тога било од Пријана према  Дрвару па ни Прибељи. Нема података да је и један муслиман из Оџака ни Опачића погинуо ни од четника ни од партизана и ако су ова села окружена српским селима у којима је било и четника и паризана. Чак је у Оџаку било припадника било и четника и партизана и процесуораних усташа.  Вјероватно се тешко доказује ко је починио масовна убиства по гламочким селима због неуредне документације. Обично су попису СЗС пописане жртве у масовним убиствма од стране усташа се дијеле на оне гдје стоји, да су та убиства починиле усташе и оне гдје стоји, да су погинули у директноме терору.

Унапријед смо говорили  да су се муслимани у усташама истицали у масовним убиствима Подебељаком горе наведеног датума. Тада је убијено 85 жена, дјеце и стараца. Још има живих људи који су били свједоци на суду у Ливну за ова масовна убиства. Споменућемо неке грешке овога пописа:

Чвокић (Давида) Босиљка јесте убијена у Забидолу 1944, али није од стране  Муслима  него од њемачке регуларне војске.

Чвокић (Давида) Перо јесте убијен у Подгреди у Никића кући 1941. године али није од Нијемаца него од стране усташа. Њега су усташе крвнички ударале прије стријељања и говорили да неће више зидати зид у Паукуши Филипвића шуме

Крндија (Васе) Гојко рођен 1941, у Шумњацима није погинуо од Муслимана него од регуларне њемачке војске на локалитету Забидо у реону шуме одјел Париповац.

Чудно је да је нешто мало умрлих од тифуса пописано из других села. Ми посигурно знамо из неколико породица из Пријана чији су чланови умрли у рату од тифуса али их на списку нема нема ни једнога.

Најчудније је да су по овом попису како су пописани погинули борци подијељени на оне који  са пишу погинули у НОБу и погинули приликом борбе. Два човјека погинула на Сутјесци истог дана, једном пише овако једном онако. Углавном су српска имена пописана под одредницом у НОБ, а под другом одредницом имена из друга два народа, али и ту има више српских имена. Готово да осим српских других имена у почетку рата у НОБ као под другом одредницом. Број тих имена повећавао под одредницом погино приликом борбе се повећавао како се примицао крај рата. Видимо да је од усташа убијено само једно лице 1945. године. Колико год да овај попис Савезног завода има мањкавости које они сами признају вриједи погледати табелу  направљену на основу овог пописа. Тај попис вам је доступан на интернету.

Извор: погледи

Најновији чланци

Отказано традиционално пливање за Богојављенским крстом у Подгорици

Црквена општина подгоричка Митрополије црногорско-приморске саопштила је данас да ће, због тешке епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона и неколико хиљада обољелих у Црној Гори,...

Управа храма Христовог васкрсења: Вандализам никоме није добро донио!

Саопштење управе Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици Порука непримјерене садржине исписана је на цркви Вазнесења Господњег поред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Старјешина Саборног...

Владимир Мартиновић, Демократе: Мањинска влада понуда за сарадњу с ДПС-ом!

Мањинска влада, коју је посланицима јуче предложила коалиција Црно на бијело као модел изласка из политичке кризе, понуда је за сарадњу ДПС-у, сматра потпредсједник...

Здравко ревидирао: Сада предлаже реконструкцију министарстава, али и изборе у мају! Мањинска влада превара!

Премијер Здравко Кривокапић рекао је да је мањинска влада, предложена од дијела парламентарних субјеката, превара. Он је казао да маске морају да падну до...

Клацкалице и политички мачори: УРА фатална за Србе или Србима само Србин помаже!

Пише: Иван Милошевић Мале странке, барем оне које су у парламенту, већином су антисрпске. Има их прегршт у данашњој опозицији, има их и у позицији,...