Пише: Јован Б. Маркуш
Да ли је по наредби ,,Јахача апокалипсе“ из ДПСи СДП или по сопственом избору г. Маша Влаовић, рођ Лечић, која је ратна избјеглица из Мостара и дипломац са Миловог факултета у селу Доња Горица, је приредила проразредни СКАНДАЛ.
Смијенила је из националне комисије УНЕСКО -а не упознавши га и не окренувши му телефон угледног и међународно познатог проф. др Илију Лалошевића, професора архитектонског факултета у Подгорици, који је без конкуренције најбољи познаваоц проблематике која се тиче УНЕСКО–а у Црној Гори.
Да се разумијемо они мени ништа не требају већ ми такво ангажовање одузима драгоцјено вријеме, нити су нас плаћали за чланство у комисији па да осјећамо обавезу због материјалну користи коју немамо.
Постоје правила елементарне пристојности које нажалост Министарка није испоштовала.
Смијенила је мр Младена Загарчанина, директор Управе за заштиту културних добара – сигурно једног од најбољих познаваоца археологије средњег вијека у Црној Гори а мало и шире.
Смијенила је Проф. Андрију Радуловића, књижевника, генералног директора Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва у Министарству цултуре Црне Горе, у данашње вријеме најпревођенијег пјесника из Црне Горе, ваљда зато јер је виђен дан раније у Херцег Новом у друштву са академиком Матијом Бећковићем, највећим живим пјесником нашег народа.
Смијенила је Проф. Милорада Дурутовића, књижевника и врсног књижевног критичара.
Смијенила је режисера Раја Јеврића, добитника многих међународних филмских награда. Смијенила је госпођу Божовић ….итд.
И замислите сви смијењени су ,,случајно“ СРБИ и смијењени смо не случајно само зато што смо СРБИ
Један мој пријатељ из Херцеговине резигнирано коментарише: ,,Жари,пали Мостарска Диздарко, доће ред и на твоје дворе“.
