Насловна Колумне Срби и Кривокапић, заблуде и идеолошке магле: Преко Цетиња, Косјерића до Београда...

Срби и Кривокапић, заблуде и идеолошке магле: Преко Цетиња, Косјерића до Београда или двије српске матице једног народа!

Пише: Иван Милошевић

Овај Здравко постаје проблематичан у сваком погледу. Чим зине, Срби се одмах ухвате за главу и то прије него што чују што им поручује. Барем је такав случај са мном, што не значи да је и са осталима. Што се мене тиче Здравко ми све више постаје као Мило! Чим чујем његове дефиниције почнем да се крстим! 

Србима је матица Црна Гора, а Београд то никада није био, извалио је данас Здравко. Формално би човјек рекао да ту нема ништа спорно, али узимајући у обзир све што се данас дешава на Балкану, а посебно у Црној Гори, премијерова дефиниција је спорна из више углова. Као прво дискутабилна је дефиниција Црне Горе. Да ли се под Црном Гором мисли само на четири нахије или и на Брда? То је потребно разјаснити, јер данас Брда нико не помиње, као да никада нијесу постојала, него су асимилована у Црну Гору из чијег имена су Брда избачена. Црна Гора и Брда су се уједињавали у етапама, а постојала је јасна идеолошка матица по којој је то рађено. Васојевићи, Кучи, Дробњаци и остали прилазили су Црној Гори, јер је у то вријеме Цетиње било пијемонт Српства, дичило се српским именом и презименом и нормално је да су у то вријеме околни Срби прилазили Црној Гори, јер су дијелили исте идеолошке и националне циљеве.

Да ли би данас Брда могли да то кажу за Црну Гору? Ту Црну Гору коју од 1945. године представљају комунисти, потом од 1990. године комунистички насљедници типа Мила, Момира и Света, а потом на челу са Милом, а данас и са Здравком, која према Србима у Црној Гори има јасан идеолошки отклон, како у погеду историје, тако и националних обиљежја. Да се којим чудом некадашње духовне и остале вође Брда данас нађу у садашњој Црној Гори, велико је питање да ли би у Црну Гору гледали као у свој пијемонт. Данашња Црна Гора, па и након 30. августа, скоро и да нема српских обиљежја, напротив, већина опозиције, а и добар дио власти, јежи се од српских тробојки, пјесама и националних јунака. Уколико је тако, а да је тако то се види се и из вртића, да ли је онда Црна Гора матица данашњих Срба?

Званична Црна Гора је успостављена на антисрпким темељима и то од основне школе, па преко економије до дипломатије и како онда рећи Србима да им је Цетиње матица? У том граду се Србима свакодневно ј… мајка и остали рођаци и пријатељи! У таквој ситуацији рећи да је Црна Гора српска матица припада области политичке манипулације и политичког притиска на Србе да не виде и не прихвате оно што виде и осјећају на својој кожи. Срби су се чак нашли и у једној политичкој трагикомедији, гдје им очи маже човјек кога су они изабрали на изборима и ставили у премијерску фотељу. А он умјесто да барем покрене неке промјене у том смислу да Црна Гора постане и српска, наставља тамо гдје је Мило стао. Срби су му потребни као гласачи, а послије тога ко их ј…!

Због тога Здравкова данашња идеолошка крилатица припада ешалону антисрпских корачница инспирисана из разних извора, односно историчара и аналитичара окупљених око „Вијести“ и доказаних антисрпских партија, попут УРЕ и ДПС-а. Наравно, не треба ни заборавити стране амбасаде, који не крију да су на Балкану између осталог и због тога да ограниче утицај Срба, изолују Београд од осталих српских земаља и дефинишу га као главног дестибилизатора на Балкану. На том трагу је и Здравкова изјава да је Србима матица Црна Гора! Што Срби буду уситњенији, без јасне идеје о истом поријеклу, циљевима и судбини, то ће се лакше данашњи моћници обрачунати са такозваним малим Русима на Балкану, односно са Београдом! 

И невјероватна је судбина Срба из Црне Горе! У једном тренутку учинили су у Црној Гори што се нико није надао, односно смјенили су једну тоталитарну и комунистичку власт и довели човјека на чело државе очекујући да ће од Црне Горе направити и српску државу. Међутим они су устоличили једног до јуче потпуно непознатог типа, који њиховим гласовима и захваљујући Србима данас ради против Срба. И то не само Срба у Црној Гори, него и у региону. Чудо су Срби, чудо! Умију тако да те понекад одушеве, али умију и тако да промаше, да се питаш имају ли уопште мозга или размишљају неким другом дјеловима тијела, а не са оним са којим и треба да се размишља!

Дакле, Здравко, данас Србима матица није оваква Црна Гора изграђена на комунистичким и ДПС принципима. Захваљујући комунистима и ДПС-овцима, Србима је данас много ближи Београд него Цетиње. Истина, то може да се промијени, али сигурно неће оваквим траљавим и манипулативним изјавама актуелног премијера. Уз то, Здравко се оваквим дефиницијама, показује као нимало наиван политичар, напротив, за кратко вријеме показује све врлине домаће политичке сцене. Истина, паметан и моралан човјек са тим „врлинама“ се не поноси и не парадира пред народом који у тобожњој матици нема ни хљеба ни посла, али треба да вјерује да је то добро за њега и да тако треба да остане. Чудо је ова српска судбина у Црној Гори, чудо! 

 

Најновији чланци

У Београду: Мирослав Лазански изненада преминуо у 71. години

Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански изненада је преминуо у 71. години. Рођен је у Карловцу, од оца Словенца и мајке Српкиње. Отац је био...

Изложба: Гроф Сава Владиславић Рагузински

Пише Ана Рончевић (специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”) Српско-руски центар “Мајак” предвођен директором Владимиром Пребирачевићем и специјалним саветницима Дејаном Самарџићем и Аном Рончевић посетио...

Раскринкавање Рашка Коњевића: Као министар финансија обезбједио куму милионску добит!

У циљу информисања јавности, Влада Црне Горе у обавези је да реагује на наводе које претходних дана упорно покушава да пласира посланик Социјалдемократске партије, Рашко Коњевић. -...

Ко пали Горицу: Пиромани или грађевински лоби?

-Попела сам се на Горицу прво јутро након првог пожара и без патетике, сузе су ми пошле на очи, не због дима него туге...

Српско сјећање: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Пише: Ђурђица Драгаш (РТС) Киша... Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Капи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како...