Насловна Магазин Приче неиспричане: Жив је Павић, рекли су му да су сви стријељани,...

Приче неиспричане: Жив је Павић, рекли су му да су сви стријељани, тад је престао да пише!

Наш ђед Павле – Павић Павићевић отишао је једног послератног јутра да тражи свог брата Васа, који је „одступио“. У кући на Долима остала је баба Јана са петоро дјеце од двије до десет година. Баба Јана је тада имала 35 година!

Стизале су гласине – Није далеко стигао, до Зиданог моста… Бачен је у јаму… Стријељан је…

Ђед Павле није био четник, после рата је пошао да тражи брата. Но, упркос томе бабу су прозвали четникуша.

Узели су им имање, козе, краве, кокошке, овце, прасад, коње… Жито из амбара.
„Четникуши“ и њеној ђеци није било дозвољено ништа. Јана је узела палу и мотику, сишла у Вишко поље и кренула да препала дио баште како би усијала пшеницу, да јој ђеца не крепају од глади.

Дошли су.

„Што радиш то четничка курво? То није твоја земља.“

„Људи, тако вам среће пустите ме да у двадесет квадрата посијем жито ђеци“.

Један од њих, да зло буде веће, комшија Мимо са којим јој је кућа била под истим кровом, отео јој је мотику, њом јој разбио главу и отјерао је са њене земље.
Већ крвавом марамо обмотала је расијечену главу и пошла у Титоград. Право код Блажа Јовановића.

„Жено, ко ти је то урадио и зашто?“, препричавала је баба разговор са првим предсједником Владе НР ЦГ.

Све му је испричала.

Рекао јој је да иде и слободно обрађује комплетно имање у Вишу. Тражила је да јој то и напише.

Написао је ћагу, потписао и аутомобилом је са бабом послао у Дола.

Нису јој више ломили главу, макар не мотиком, али муке нису престале.

Отимали су. Мислили су да храна коју произведе припада другој, а не њеној, „четничкој“ дјеци. Издржала је поносна Пиперка све.

Па и оно „добронамјерно“ не чекај га, одавно је мртав. Никад га није издала.
Много година после рата, на самрти, Јагода јој је поручила да хитно дође код ње.
Гледајући пријатељицу која испушта душу, Јана је размишљала што може бити хитно. Сада, после свега.

„Јано, нећу да умрем, а да ти не кажем. Жив је Павић. Писао је много пута. Мимо је цијепао његова писма. Последње је стигло десет година после рата. Однекуд из Латинске Америке. Питао је – јавите ми макар има ли ми ико од фамилије жив. Одговорили су му да сте сви стријељани. Тада је престао да пише“…

Извор: фејсбук Врховна богиња

Најновији чланци

У Београду: Мирослав Лазански изненада преминуо у 71. години

Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански изненада је преминуо у 71. години. Рођен је у Карловцу, од оца Словенца и мајке Српкиње. Отац је био...

Изложба: Гроф Сава Владиславић Рагузински

Пише Ана Рончевић (специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”) Српско-руски центар “Мајак” предвођен директором Владимиром Пребирачевићем и специјалним саветницима Дејаном Самарџићем и Аном Рончевић посетио...

Раскринкавање Рашка Коњевића: Као министар финансија обезбједио куму милионску добит!

У циљу информисања јавности, Влада Црне Горе у обавези је да реагује на наводе које претходних дана упорно покушава да пласира посланик Социјалдемократске партије, Рашко Коњевић. -...

Ко пали Горицу: Пиромани или грађевински лоби?

-Попела сам се на Горицу прво јутро након првог пожара и без патетике, сузе су ми пошле на очи, не због дима него туге...

Српско сјећање: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Пише: Ђурђица Драгаш (РТС) Киша... Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Капи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како...