Насловна Почетна Према одлуци СНО Васојевића: Добитници "Видовданских награда" Емило Лабудовић, Зоран Вулевић и...

Према одлуци СНО Васојевића: Добитници „Видовданских награда“ Емило Лабудовић, Зоран Вулевић и Новица Ненадовић!

На Ђурђевдан 2022. године,Oдлуком предсједништва Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине,којим је предсједавао предсједник историчар Горан Киковић, формирани су жирији за додјелу “Видовданских награда“, које додјељују чланице овог савеза. Док су на Спасовдан 2022.године на сједницама жирија донесене сљедеће одлуке 

KЊИЖЕВНА НАГРАДА “РАТКО ДЕЛЕТИЋ

Часопис “Глас Холмије“ је 2017. успоставио књижевну награду “Ратко Делетић“.

Награду за 2017.годину добио је пјесник Драгомир Дале Ћулафић,

за 2018. пјесник и новинар Дарко Јововић,

за 2019. годину награда припала пјеснику и књижевнику Радомиру Стојановићу,

за 2020.добио књижевник и пјесник Вулко Шћекић,

за 2021. годину добио је пјесник Милан Мане Цимбаљевић.

Састав жирија био је следећи: предсједник жирија Милан Мане Цимбаљевић пјесник, и чланови: Вулко Шћекић, пјесник и Радован Обрадовић, пјесник.

Kњижевна награда “Ратко Делетић“ за 2022.годину једногласном одлуком жирија припала је Емилу Лабудовићу

 Емило Лабудовић је рођен 1957. године у селу Шекулар, општина Беране, у сељачко- радничкој породици, гдје је завршио основну школу и гимназију завршио, а Факултет политичких наука у Београду. Војску, ону народну, добрим дијелом “одслужио“ на Косову 1981. године. Више од 17 година био новинар и уредник у Телевизији Црне Горе. Након што је, због својих професионалних и политичких ставова, због којих је и робијао пола године у Спужу, протјеран из новинарства, отиснуо се у политичке воде. Био предсједник странке коју је основао Момир Булатовић, затим посланик у Скупштини Црне Горе у четири мандата, а потом именован за директора Српске куће, институције науке, културе и умјетности српског народа у Црној Гори. Осим у новинарству, за шта је награђен Наградом за животно дјело, окушао се и у литератури и за то више пута награђиван. Објавио књиге поезије: “Ово није оно““Кључ очеве куће““За кућом јабука““Законик“; књиге сатириче поезије: “Басне из Црне Шуме“ и “Била једном једна Шума“, као и књиге полемичких текстова “Лајах ја, а караван мину““Вечерњи дневник“ и “Писма са села којег више нема“. Живи и ствара у Подгорици.

НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ “ЛАЗАРЕВО СЛОВО

Удружење Српских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици је од 2018. установило награду “Лазарево слово“, које је:

за 2018. године додијељено историчару Горану Киковићу,

за 2019.годину проф. др Драгомиру Кићовићу,

за 2020. књижевнику Миловану Мишу Кубуровићу,

за 2021. публицисти и пјеснику Давиду Лалићу.

Удружења Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, која носи назив “Лазарево слово“ .Ове године је именовало жири у саставу: Предсједник жирија је публициста и пјесник Давид Лалићу, и чланови: Бранислав Оташевић, књижевник и новинар и Жарко Бојић, пјесник.

Награда “Лазарево Слово“ за 2022.годину једногласном одлуком жирија припла је Зорану Вулевићу, публицисти и преводиоц.

Зоран Вулевић је рођен 1953. године у Србици, АП Косово и Метохија, у вријеме када је његов отац по одлуци Министарства правде СФРЈ био на служби у том мјесту, као најстарије од петоро дјеце. По повратку у СР Црну Гору, саградивши породичну кућу у Доњим Лугама, предграђу Берана, отац Новица и мајка Душанка, дјев. Киковић, школују своју дјецу у Иванграду (како се тада звало Беране). Зоран завршава основну осмогодишњу школу и потом гимназију као “лучоноша“ односно као најбољи ђак угледне беранске гимназије “Панто Малишић“ заједно са Вукотом Бабовићем из Будимље, будућим универзитетским професором и академиком ДАНУ.

Послије одбране матурског рада на њемачком језику (први случај у историјату ове школе која постоји од 1913. године) одлази у Београд на одслужење војног рока и започиње студије на Филолошком факултету у Београду, група њемачки језик и књижевност. Међутим, крајње критична материјална ситуација изискивала је потребу за зарадом како би оцу помогао у одржању породице и школовању дјеце, па је Зоран одмах засновао стални радни однос и све до стицања старосне пензије 2018. године радио је у Београду на разним дужностима, најприје у државним институцијама а потом, по распаду југословенске државе, и у приватној фирми до краја радног вијека. Упоредо је наставио са разним активностима започетим још у младости (преводилаштвом, публицистиком, енигматиком и шахом), да би касније био сарадник многим својим професорима у писању њихових значајних књига, не само као лектор, коректор и технички уредник у компјутерској обради већ и као рецензент, најчешће на личну молбу угледних аутора којима је помагао. Много је таквих приказа разасуто у разним књигама које на жалост нијесу прикупљени на једном мјесту, јер својим квалитетом и разноврсношћу заслужују позорност шире читалачке публике. Ипак, надамо се да ће сада, када као пензионер има много више слободног времена, успјети да систематизује све своје до сада објављене радове, да заврши многе започете рукописе и да нам понуди још многа задовољства у будућности.

До сада је одштампао родословну књигу “Трешњево – завичај братства Вулевића“ (у коауторству са својим стрицем Миодрагом-Мишом) коју је штампала Културно-просвјетна заједница Републике Србије, Одбор САНУ за проучавање села, 2000 године као “посебно издање 21“ и обимну монографију “Живот и дјело Момчила Радомировог Вулевића“, гдје су му сарадници били истакнути научни радници међународне репутације (академик Јелена Јурјевна Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе на институту за славистику Куске академије наука; Татјана Дмитријевна Суходуб, доктор филозофских наука, руководилац Центра за хуманистичко образовање Националне Академије Наука Украјине; Миомир Дашић, академик ЦАНУ и инострани члан Руске академије природних и друштвених наука; генерал-мајор Лука Кастратовић, доктор наука Одбране, безбједности и заштите).

У припреми су разни његови рукописи у завршној фази, од којих се издваја вишетомни рјечник васојевићког народног говора под радним насловом “Реченик“. Желимо му дуг живот и плодан стваралачки рад.

 НАГРАДА РАДОМИР П. ГУБЕРИНИЋ ЗА ПУБЛИСТИЧКИ РАД И ИСТРАЖИВАЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКОГ НАРОДА СА ПРОСТОРА  ВАСОЈЕВИЋА

Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране, данас Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и часопис “Глас Холмије“ од 2013. године успоставили су завичајну Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића коју додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај.

Награда носи назив – “Радомир П. Губеринић“ – до сада су је примили:

за 2013. годину публициста и новинар Вукосав Вуле Ракетић, за књигу “Хероина великог срца“, која говори о животу и раду Дивне Вековић;

за 2014. књижевник Бранислав Оташевић, за књигу “Милован Ђилас-скица за портрете“,

за 2015. годину историчар Горан Киковић, за књигу “Преци и Потомци“ – монографија Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране,

за 2016. годину генерал др Лука Кастратовић, за књигу “Сердари, војводе и генерали из Васојевић“,

за 2017. годину проф. др Марко Кнежевић, за књигу “Велика и Новшиће“,

за 2018. годину академик професор доктор Јован Бабовић за књигу “Од Комова до Српске Атине“.

за 2019. годину награда је додијељена професору доктору Славољубу Ђукићу за књигу “Васојевић свој на своме – навијек и амин“,

за 2020.годину награду је добио професор Благоје Шарић,за књигу “Какав учитељ -такав народ“.

за 2021.годину награду је добио публициста Михаило Микан Перовић, за монографију Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца-Андријевица.

Овогодишњи жири за додјелу награде “Радомир П. Губеринић“,у саставу: Горан Киковић,историчар,предсједник и чланови: Благоје Шарић, професор и Миличко Трифуновић, публициста, донио је једногласно одлуку.

 Награда “Радомир П. Губеринић“ за 2022. годину припала је једногласном одлуком жирија  Новици Ненадовићу, публицисти за књигу Поглед у прошлост Васојевића“.

Новица Ненадовић је рођен 31.12.1970. године у селу Горажде (Полица) код Берана, у радничкој породици, од оца Душана и мајке Радмиле (рођ.Трипковић). Новица је унук народног хероја Драгомира Ненадовића, праунук народног паметара Гавра Ненадовића и чукунунук Милана Ненадовића – учесника у Одреду 300 Васојевића. Основну школу похађао је у родном Горажду, средњу школу у Беранама а Машински факултет у Подгорици. На одслужењу војног рока био је 1995/96 године, а од фебруара 1998. године ради у струци у предузећима: “Црнагорапут“, “Копривица а.д.“, “Волмонт МД“ и “СтрабАГ“. Живи и ради у Подгорици. Васпитаван у традиционалном духу, почео се занимати за историју, традицију и генеалогију братства и племена. Братственичку монографију Васојевићко братство Ненадовићи објавио је 2010. године, у којој је прецизирао генеалошку блискост братстава из групе Стојановића. Својеврсни историјски лексикон Васојевића, под називом Поглед у прошлост Васојевића, објавио је 2018. године. У књизи су, азбучним редом, побројане значајне личности и догађаји у племену Васојевића до почетка 20. вијекаПоглед у прошлост Васојевића је цитирана на десетине пута и налази се у попису коришћене литературе великог броја аутора.

Лауретима  ће се награде уручити на пригодној свечаности на Видовдан у Беранама.

Најновији чланци

ПОЛУФИНАЛЕ ВИМБЛДОНА: СРПСКИ ВИТЕЗ НОВАК ЂОКОВИЋ!

Који је враг Новаку Ђоковићу! Доведе те до очаја, а онда до тријумфа! То не може свако, за то човјек треба да се роди...

Црногорски Кадирови или полемика Милорада и Ника: Вељесрпски Великоалбанци и Вељемонтенегрински Црногорци!

Пише: Иван Милошевић Симпатична ова полемика Милорада Поповића и Ника Ђељошаја. Милина их читати, све врца од таквих глупости да не знаш одакле да почнеш,...

Дритану сви исти: Црква и Мираш и он носи мантију!

Премијер Дритан Абазовић позвао је митрополита Црногорске православне цркве Михаила да Влада и ЦПЦ потпишу Темељни уговор. Абазовић је јутрос одговорио митрополиту ЦПЦ и изразио...

Петар Смоловић (ДПС): Организујемо комунистичку прославу 13. јула, Дритан да нам да паре и војску!

Предсједник Општине Бијело Поље Петар Смоловић најавио је да ће централна прослава 13. јула, Дана државности и Дана устанка, бити организована у Бијелом Пољу. -На...

Миљан Станишић: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (9)!

Пише: Миљан Станишић ОПШТЕНАРОДНИ ЈУЛСКИ УСТАНАК Одлуку о отпочињању устанка донио је ПК КПЈ у Стијени Пиперској 8. јула. Вијест о проглашењу „независности“ Црне Горе под...