На данашњи дан, 8. oктобра 1912. године погинуо je познати бјелопавлићки јунак Блажо Бошковић, бригадир црногорске војске, перјаник, перјанички капетан и командант Бјелопавлићке бригаде и Друге дивизије. Рођен је у Орјој Луци код Даниловграда. Већ као шеснаестогодишњак, био је добровољац у Црногорско-османском рату 1876–78. Године.
Пред Први балкански рат постављен је за команданта Зетског одреда за операције око Скадра, али је убрзо послије њега на то мјесто постављен пријестолонаследник Данило. Живот је изгубио почетком Првог балканског рата, командујући главном колоном која је имала циљ да освоји главни дио турских положаја код Дечића (Фундина). Начин на који је погинуо није разјашњен. Погибија Блажа Бошковића спада у најконтроверзније моменте црногорске прошлости. Наиме, страдао је првог дана Првог балканског рата, уочи напада на Скадар. Како? То, званично, нико не зна. Војвода Божо Петровић, близак рођак краља Николе, био је први заговорник теорије „самоубиства“. По његовим ријечима, записаним негдје око 1920. године, послије састанка црногорског Ратног савјета, на коме је бригадир Блажо Бошковић постављен за команданта Зетског одреда, војвода је разговарао са Краљем и замјерио му да није правилно урадио што ниједан од његових синова нема неки високи командни положај. Наводно је војвода Божо предложио краљу да за команданта Зетског одреда постави пријестолонаследника Данила.
Краљ се опирао, јер је бригадир Бошковић већ био именован, али је на војводино наваљивање попустио и преиначио одлуку Савјета. Сјутрадан је краљ позвао Данила и саопштио му да треба да преузме команду Зетског одреда, а бригадир Бошковић да се врати на дужност команданта Друге дивизије. Данило, међутим, није одмах пошао за Подгорицу, него дан касније. Пошто је Блажо Бошковић већ примио дужност команданта одреда, ова измјена га је озбиљно погодила. Он је отпутовао у штаб Друге дивизије прије Даниловог доласка у Подгорицу, и када га је овај касније позвао у свој штаб, није хтио да дође. А када је послије свега тога пропао план о благовременом обухвату Дечића, Бошковић то наводно није могао да поднесе и извршио је самоубиство.
Многи оспоравају овај сценарио. Постоје подаци да су се Бошковић и млађи Николин син, принц Петар, нешто свађали око команде, и неки ће у Петровој сујети видјети „наређење“ младога принца да Бошковића убију. Бригадир Бошковић погинуо је послије обиласка положаја на коме је требало сјутрадан његова дивизија да изведе борбене операције. Погинуо је у непосредној близини шатора принца Петра и сахрањен је тајно, без војних почасти и свештеника. Чињенице су да је Блажо Бошковић одавао лик најбољег команданта у црногорској војсци послије Јанка Вукотића, да је био омиљен и цијењен међу војницима, располагао најјачим везама и гласом свога ауторитета у Сјеверној Албанији, да је био намјеран да убрза марш на Скадар знајући да тих дана у Скадру нема више од четири-пет табора турске војске, нити икаквих утврђења за јаку одбрану, да у тим данима још није било покренуто питање Албаније код великих сила и да је промјеном команданта тешко повријеђена част једног угледног Црногорца.
Извор: Митрополија
