Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Пошто је Илон Маск (Елон Муск) пре два дана са радошћу објавио да је уграђен први чип у људски мозак и да се за сада пацијент добро осећа, прво што ми је пало на памет јесте да се стварно ради о пацијенту. Јер ко нормалан би пристао да му се угради било какав, а поготову експериментални чип у мозак?! И то чип који ће да омогући, како је Маск лапидарно објаснио, телепатску комуникацију.

Само што Маск није рекао између кога ће бити та телепатска комуникација. Сва је прилика да ће мозак несрећника бити у могућности да телепатски комуницира са Црном коцком, суперсоничним компјутером „будућности”. Кад мало боље размислимо, телепатска комуникација уз помоћ глобалног компјутера и технологија којима управљају господари света, само је еуфемизам за технолошки усавршену контролу ума. Чип ће да омогући читање мисли – а има ли већег и радоснијег достигнућа за Великог Брата од тога? Не само да нас посматра и контролише, него сада и буквално, померањем неког симболичког миша, може да управља нашом перцепцијом, нашим емоцијама, а онда и нашим здрављем.

Поробљавање човека сада је добило своју круну.

Мокри сан трансхуманиста је остварен, и он без сумње води у следећу етапу снова мрачних умова, који од ове предивне земаљске кугле праве свој лични глобални логор. Следећа етапа је свођење човечанства на „златну милијарду”.

И баш зато чуде и снови омађијаног плебса који на друштвеним мрежама кличе идеји имплантата у људском мозгу – јер ће, наводно, то чудесно откриће омогућити слепима да виде и непокретнима да проходају. Од Илона Маска праве новог бога, чудотворца.

Како ишта објаснити онима који не желе да виде, да знају и да чују? Како објаснити ишта оним сиротим душама које упркос хиљадама доказа и даље верују да вести и телевизија служе томе да нас информишу и да нам откривају истину? И да самозвани филантропи стварно воле људе? Што би рекао Мајаковски: Како у дебело уво забости нежну реч?

Са друге стране, није наодмет поменути да је наша перцепција ионако контролисана образовним системом, медијима, пропагандом, полуистинама, индукованим страховима и психозама, и наравно – индустријом забаве и уметности. Симболички чип нам је уграђен одавно, али овој пошасти новог менталног, спознајног, емоционалног и материјалног логора можемо да се одупремо.

Пре свега знањем. И непристајањем.

извор: блог “То сам ја”