Насловна Почетна Весна Братић дирнула у осиње гнијездо бившег режима: Александра и Божена само...

Весна Братић дирнула у осиње гнијездо бившег режима: Александра и Божена само што не зову НАТО да их спаси од српских школских директора!

Пише: Иван Милошевић

Свјесно или не, Весна Братић је смјеном директора у школама дирнула у осиње гнијездо Монтенегрина свих боја, од ДПС-а до УРЕ и ДПС-овских НВО. У тим редовима је у току побуна на броду „Баунти“, траже се вође побуне, дијеле се нова задужења, конспиративно се ради на организовању уличних и осталих демонстрација како би се одбранио посљедњи антисрпски бастион бившег режима. Александра Вуковић запомаже и само што не зове трупе НАТО-а да интервенишу и уклоне Весну Братић, а Божена Јелушић је искочила из ципела и онако неређене фризуре истрчала је на улицу и зауставља пролазнике и пита је ли могуће и може ли то да неки Србин дође у школску директорску фотељу. Могао би да у њу засједне и посљедњи биједник са ове планете и Александра и Божена не би ни гласа пустили, али запомажу као птице кукавице када виде да ће неки Србин засјести на чело неке школе! 

Неће ићи лако са школама, као основним партијским ћелијама ДПС-а, Бошњачке странке и осталих ДПС сателита, али ваља на том путу истрајати. Мора се ДПС-у узети школска база из руку, а потом кренути у коначан обрачун са бившим режимом у осталим областима. Страх ме је само да Здравко све ово не врати на почетак и покаже врата Весни Братић, јер не једанпут је показао да на притисак ДПС-а зна да одговори тако што ће одустати од својих апостола и препустити их ДПС хорди! 

Прва два пасуса су реакција на побуну ДПС-а и сателита на одлуку Весне Братић. Наставак је од раније, али важи и даље.

Представници бившег пропалог режима ових дана плачу за својим партијским директорима у црногорским школама, лију врапчије и остале сузе за њиховом судбином и куну се да ће и у шуму ићи, али да своје одане просвјетаре неће оставити саме. Бивше режимлије које су на школе гледале као на партијске базе и у њима запошљавали старо и младо што је било за ДПС, данас наричу над својим пропалим благом и клепају пјесме и тужбалице за некадашњим временом. Како је лијело било када су они постављали чланове своје уже и шире родбине за директоре у школама, запошљавали по партијским налозима све које су могли и стигли! Данас морају да прихвате да је њихово вријеме прошло, да су дошли неки други момци, да су дошле неке друге школске поставе и првотимци и да је пред њима утакмица гдје треба да покажу шта знају или не знају. До сада утакмице није било, све се унапријед знало, јер су и играчи, суци, као и обична публика, били чланови ДПС-а и све се знало унапријед, односно све за ДПС, па да хљеба неће јест! 

Представници бившег режима који су у школе на велика врата увели безимене пјеснике, као и идеологију Секуле Дрљевића, Савића Марковића, Саве Ковачевића, Дедијера и Јова Капичића, данас од бијеса чупају русе косе и чупају срце из груди, јер на чело школа долазе разни Киковићи, Вишњићи и остали кадрови који нијесу заборавили да су Срби, којима петокрака није мозак попила, па знају да четници нијесу издајници и да припадају антифашистичком дијелу Европе и грађанским, демократским и западним вриједностима. Џаба то Коњевићима, Шеховићима и осталој ДПС балавурдији, којој је у глави само Броз, Мило и Столтенберг и који сматрају да директори школа могу и морају бити само кумровачки ђаци, брозови слеташи и штафелаји, титови пионири и омладинци и дрварски интелектуалци.

По њима и Бог се родио у Јајцу, развијао у Кумровцу, од прогона крио у пећини у Дрвару, а и страдао је на Сутјесци, Неретви и Кадињачи. Само те директоре оне признају и познају, само оне који се ни макац нијесу удаљиле са познате и непознате коте са Љубиног гроба и који су у осмој или деветој офанзиви, стекли права знања и сазнања о атеизму, масонизму, интернационалној завјери и међугалактичкој уроти против комунизма, Стаљина, Берише и Броза. Беришини и Брозови обавјештајни насљедници, потомци Пека Дапчевића, Блажа Јовановића и осталих злочинаца са петокракама на челу, данас кукају уколико се једно од некадашњих чуда деси у Црној Гори, односно да се у директорску школску фотељу нађе и покоји Србин који не пљује на Павла и Дражу и сјећа се да је добра већина некадашњих Црногораца била у краљевој и југословенској војсци и да се нијесу одрицали кокарде, слободе и отаџбине. 

Црном Гором ових дана јури бујица суза бивших Милових режимлија и просвјетара за бившим временима и директорским привилегијама. Од ДПС медија су направили зидове плача са којих се циједе њихове пионирске и комунистичке сузе, али и кидају црвене мараме, кратке панталонице и кошуљице. Црна Гора са себе збацује шљам комунизма и опори укус брозизма, стаљинизма и ђукановићевоизма и покушава да уведе ред у ДПС неред и деспотски школски начин владања по којем само комунисти имају право да дишу и кидишу, док осталима остаје само да кличу да је добро што су живи! 

Уколико је ова влада, о којој не мислим ништа добро, нешто добро урадила је то да су почели да скидају са трона ДПС директоре. Надам се да се неће освртати на кукњаву бивших режимлија и да их то неће омести да коначно праве људе ставе на права мјеста! ДПС нека пукне од муке, заслужио је!

ПС.

Најновији чланци

У Београду: Мирослав Лазански изненада преминуо у 71. години

Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански изненада је преминуо у 71. години. Рођен је у Карловцу, од оца Словенца и мајке Српкиње. Отац је био...

Изложба: Гроф Сава Владиславић Рагузински

Пише Ана Рончевић (специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”) Српско-руски центар “Мајак” предвођен директором Владимиром Пребирачевићем и специјалним саветницима Дејаном Самарџићем и Аном Рончевић посетио...

Раскринкавање Рашка Коњевића: Као министар финансија обезбједио куму милионску добит!

У циљу информисања јавности, Влада Црне Горе у обавези је да реагује на наводе које претходних дана упорно покушава да пласира посланик Социјалдемократске партије, Рашко Коњевић. -...

Ко пали Горицу: Пиромани или грађевински лоби?

-Попела сам се на Горицу прво јутро након првог пожара и без патетике, сузе су ми пошле на очи, не због дима него туге...

Српско сјећање: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Пише: Ђурђица Драгаш (РТС) Киша... Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Капи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како...