Насловна Почетна Младенци 1942. године, Милошевићи и Стари Брод: Усташки крвави пир над Србима,...

Младенци 1942. године, Милошевићи и Стари Брод: Усташки крвави пир над Србима, у Дрину скочило 318 Српкиња!

Геноцидни злочин у Милошевићима и Старом Броду код Вишеграда представља један од најдрастичнијих примера „заборава и скривања”. У овом геноцидном злочину пролећа 1942. страдало је не мање од 6.150 Срба сарајевско-романијске регије и Подриња. То су све били недужни српски цивили, пре свега жена и деце.

Усташе из Сарајева (Црна легија) покренуле су средином марта 1942. године офанзиву широких размера у намери да остваре свој сан и освоје границу на Дрини. Њихов командант је био Јуре Францетић. Тако су се у збегу пред усташама нашли Срби од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, Горажда, са Романије и Соколца, из Рогатице и Борика. Циљ је био Вишеград и даље ка Србији. Међутим на ћуприји у Вишеграду италијанске страже су даље пуштале само оне који би имали злата, стоке или неку другу вредност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, надајући се да ће се укрцати на скелу или чамац и избећи патроле злогласне Црне легије. Од краја марта до почетка маја непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се већина никад није вратила.

Милован Бакмаз из Соколовића код Соколца: „…Пуно је Сјемећко поље српских избјеглица, да бациш шибицу пала би на иксана или на стоку коју смо повели са собом. Заноћисмо у Милошевићима, кад одједном народ поче да вришти и кука. Покојна мајка сподбије мене и заједно са народом бјежимо једним сокаком доље према Старом Броду. Поред једног жбуна се шћућуримо, а около пуца, људи падају, скачу у Дрину. Стоји вика жена и дјеце. Опколили су нас, добро се сјећам све наоружани муслимани са фесовима на главама. Кад дођосмо до Дрине само један понтонски чамац, и то шупаљ, а около има најмање пет хиљада душа. Мој отац нас некако убаци на чамац и пређосмо Дрину. Ту недићевци и Нијемци разговарају, па са једним чамцем крену патрола преко Дрине међу народ, а друга уз Дрину и све вичу: ’Цурик усташ, цурик усташ…’. Народ прште, неко пређе Дрину, неко уз оне стране. Да није било недићеваца и Нијемаца све би оно усташе побиле, неби могла Дрина све примити”.

У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине. Тада би српске цивиле напале усташе, убијале, мучиле, силовали жене и бацала у воду, а неки су да би се спасили од усташког ножа сами скакали у ледену Дрину.

Љубица Планинчић из Сељана: „…Бјежали, бјежали, а у мене мала ђеца, једно од пола, а друго од годину и по. И двије заове заједно са мном, и оне носиле ђецу. Тако стигосмо на Дрину, у Стари Брод. Народ, који је јачи оде… По цијели дан скелом пребацују преко Дрине, а Дрина велика, из брда у брдо. Кад је било пред мрак зауставе чамце и заноћисмо крај Дрине. Пада киша, а ја се скрила са ђецом иза неке колибе. Ћутимо, а крај Дрине само зачујеш запомагање и јауке. Што је народа отишло у Милошевиће, нико се није вратио. А отишло је бар двије хиљаде, није остало ни пиле, све су побили. А остало је мало на Старом Броду, зато што су нас мало Нијемци заштитили. Те злочине није запамтио нико, што је држава и ратова. Побише онолики народ, а Дрина носи све. Многи су сами скакали у Дрину, нису чекали каму и нож, да им очи и џигарице ваде… Ех кад се сјетим, најгоре су прошле младе цуре, жалости љута… Похватају се за руке и саме скачу у Дрину! Ишла сам касније много пута до Дрине. Никад и нигдје никоме спомена… Боже сачувај, жалости љута…”

Хроничари су записали да је једног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стена у Дрину заједнички скочило чак 318 девојака.

Милош Башовић из Бранковића код Борике – Рогатица: „… Из Вишеграда народ крене низ Дрину, према Старом Броду. Уз мене су била још три брата и сестра. За нама нека војска трчи. Народ поче бјежати, а они углас: ’Не бојте се народе, ово је Српска и Црногорска војска…’. Кад су нас опколили, познадосмо многе муслимане комшије међу њима. Један усташа узе моју сестру од три године, баци је увис. У руци му пушка са бајонетом, дочека је и право баци у Дрину. Наста право клање народа. Мене је негдје између Милошевића и Старог Брода зајмио један пијани усташа, гађајући ме бајонетом. Измакнем и станем, па се шћућурим међу поубијане, криомице гледам како ми убише мајку и млађу браћу. Многе дјевојке, гледајући звјерства, не чекајући да им се приближе усташе, масовно су скакале у Дрину”.

Највећи и најмасовнији Покољ усташе су у Старом Броду починиле на Младенце 22. марта 1942. године.

Ристо Боровчанин из Жуља, Соколац: „… Стриц Јован каза, идемо да се пребацимо у Србију. По мраку стигнемо у Милошевиће. Народ се разлети, покушава да скупи стоку па да крене ка Старом Броду, а већ нас стиже усташка коњица. Што оста народа у страни и остаде, а што ухватише оно доље према Дрини почеше убијати. Пригоне нас, пригоне Дрини. Силују жене, кољу, одсјецају руке, ноге, ваде очи, бацају малу дјецу увис и дочекују на бајонете. Људи сами скачу у Дрину, цуре посебно. Ми се око мајки груписасмо покушавајући се спасити. Одједном сам пао потрбушке међу гомилу побијених и унакажених. Главни покољ је био негдје између 16 и 17 часова по подне. А Дрина мутна, надошла, валовита, пуна лешева. Доносило лешеве и од Вишеграда. То је био невјероватан и страшан призор.”

Према изјавама сведока део народа су од убијања спасили Немци и недићевци. Југословенске комунистичке власти су после рата забрањивале причу о злочинима, злочинцима, поготову о националности жртава и џелата, јер је то нарушавало Братство и јединство.

У Старом Броду је 2008. године подигнуто обележје у знак сећања на овај злочин, а Године 2019. подигнут је и Спомен-музеј старобродским жртвама. У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збег и улазак српских мајки са децом у наручју у набујалу Дрину.

Литература:
М. Крсмановић, Тече крвава Дрина, 1983.
Заборављени злочин -Стари Брод, Вишеград, 2015.
Зборник Српска поезија Страдања и патње, приређивач Раде Р. Лаловић, Фоча, 2018.
Сајт Удружења Јадовно 1941.
Сајт Злочини над Србима

Најновији чланци

Владан Раичевић (ДФ): Дритан неће пасти!

Мислим да Влада 19. августа ипак неће изгубити повјерење. Један од највећих разлога за то је што извршну власт провјерава тренутно највећи губитник на...

Јуриш неопартизана из „Вијести“, „Побједе“, „ЦДМ“а: Пуцате, а рат одавно завршен или братска небратска хајка на четнике и цркву!

Пише: Иван Милошевић Јуче "Побједа", данас "Вијести" и "ЦДМ". Кажу - нон пасаран, ђаво ће проћи, али четници неће! Тема - скуп у Горњем Заостру,...

Управа полиције: Реговали након три минута, испалили око 20 метака!

Управа полиције поново се огласила поводом трагичног догађаја на Цеињу. Тврде да су на лицу мјеста били за три минута, да овим хитиним активностима...

Када предсједнику пишу: Телегрaм non grata!

На адресу кабинета Предсједника Црне Горе данас је достављено писмо предсједника Републике Србије Александра Вучића упућено предсједнику Ђукановићу поводом несреће на Цетињу у којој...

Херцег Нови: Патријарх Порфирије у манастиру Савина!

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено је присуствовао јуче, на празник Светих Макавеја Светој Литургији у манастиру Савина. Светом Литургијом началствовао је игуман манастира...