Насловна Колумне Мирјана Бобић Мојсиловић: Моба!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Моба!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Пре неколико дана, моји дивни пријатељи су организовали мобу на селу – скупило се нас осморо да у последњим лепим данима јесени, заједно, срушимо једну стару шупу.

Купили смо рукавице, обули баканџе и – наоружани еланом, и по којим чекићем, кренули смо да радимо. Прво смо скидали цреп са урушеног крова, па смо га ређали, као на некадашњим радним акцијама какве су обележиле послератну младост наших родитеља. Од сломљеног црепа правили смо стазице по дворишту, и све смо то радили само са једним мердевинама.

Комшије су преко ограде виделе како ми, градска деца, радимо као мрави, и онда су нам донеле даску за спуштање црепа, и ракију да се мало угрејемо.

Онда смо кренули да ређамо цигле, једну по једну.

Мало смо утрчавали у кућу да се угрејемо на ватри смедеревца, па смо се враћали послу, решени да све завршимо док траје дан. Стигао је после и роштиљ и салата од киселог купуса, и сумрак.

Посао је био скоро потпуно завршен, и пошто смо све средили, кренули смо назад за Београд.

Кад сам стигла кући, била сам, најблаже речено, демолирана од умора, али предивно расположена.

„Тежак је овај зидарски посао”, помислила сам, кад су почеле да стижу поруке у групи на Виберу.

„Било је прелепо.”

Купили смо рукавице, обули баканџе и – наоружани еланом, и по којим чекићем, кренули смо да радимо

Какав диван дан.”

„Не памтим да сам се лепше провео.”

Нико се није жалио. Ни на умор, ни на рад, ни на упалу мишића.

Био је то целодневни излет у природи, испуњен циљем и смислом, и лепотом, и заједништвом, и другарством, и изненада ижџикљалом младошћу, и фискултуром, и изазовом, и крајњим резултатом који се не мери само сложеним цреповима и циглама, него, некако, и пресложеним мислима.

Био је то провод међу пријатељима, у коме није било ниједне сувишне речи, провод у коме смо најчешће говорили „пази”, „држи”, „додај”, у коме се није оговарало, ни хвалисало, нити се причала ниједна апокалиптична прича – били смо некако изузети из ове стварности коју смо рушили, уроњени у стварање нове.

И зато смо сви после били одушевљени, и испуњени и срећни, иако смо били уморни.

Физички рад, дефинитивно, најбоље утиче на ментално здравље. Физички рад, боље од било ког антидепресива растерује тмурне мисли и тмурно време, физички рад, речју, оживљава.

Или да парафразирам – физички рад је створио – срећног човека.

Извор: Блог „То сам ја“

Најновији чланци

Отказано традиционално пливање за Богојављенским крстом у Подгорици

Црквена општина подгоричка Митрополије црногорско-приморске саопштила је данас да ће, због тешке епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона и неколико хиљада обољелих у Црној Гори,...

Управа храма Христовог васкрсења: Вандализам никоме није добро донио!

Саопштење управе Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици Порука непримјерене садржине исписана је на цркви Вазнесења Господњег поред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Старјешина Саборног...

Владимир Мартиновић, Демократе: Мањинска влада понуда за сарадњу с ДПС-ом!

Мањинска влада, коју је посланицима јуче предложила коалиција Црно на бијело као модел изласка из политичке кризе, понуда је за сарадњу ДПС-у, сматра потпредсједник...

Здравко ревидирао: Сада предлаже реконструкцију министарстава, али и изборе у мају! Мањинска влада превара!

Премијер Здравко Кривокапић рекао је да је мањинска влада, предложена од дијела парламентарних субјеката, превара. Он је казао да маске морају да падну до...

Клацкалице и политички мачори: УРА фатална за Србе или Србима само Србин помаже!

Пише: Иван Милошевић Мале странке, барем оне које су у парламенту, већином су антисрпске. Има их прегршт у данашњој опозицији, има их и у позицији,...