Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
Јака жена. Та синтагма је поново у моди.
Некада, то је сматрано изузетним комплиментом који је имао и друштвено и политичко значење, на који су јаке жене биле поносне, јер је сам комплимент, некако, био мушки. У том парадоксу лежала је судбина јаке жене. Означавао је жену која се разликује од осталих жена, пре свега по нетипичном животу и достојанству са којим га води.
Јака жена, као друштвени пример, означавала је, мање-више њену тешку судбину. Јака жена је морала толико тога да уради сама. Да ради, да подиже децу, да држи кућу и да се достојанствено носи са својом судбином. То су наше мајке и баке, оне које нису лако попуштале, оне које нису јадиковале, оне које ништа нису тражиле. Хероине неких прошлих времена.
Али данас се, после променаде читавог спектра женских модела понашања, у моду поново вратио термин јака жена, али у једном потпуно измењеном значењу.
Јака жена, данас, не представља више жену која ће чувати породицу, своје достојанство, ону која својим рукама меси тесто живота да би свима око ње било добро.
Јака жена, данас, судећи бар по ономе што медији промовишу као „снагу”, представља у ствари друштвеног монструма који је настао као последица релативности свега под капом небеском.
Јака жена је данас караконџула која за себе говори да је јака и да може све да поднесе. Бруку, пре свега.
Јака жена је данас караконџула која за себе говори да је јака и да може све да поднесе. Бруку, пре свега
Она нема стида, границе пристојности и прихватљивости понашања у друштву за њу не постоје. Ионако је све релативно, зар не?
Она сопствену порнографију представља као своју снагу, своје бламове проглашава својом славом, своје незнање својим знањем живота, своју простоту – новом отменошћу.
Она туче свог партнера, прогони га, проверава му телефоне, прети му.
Она са лакоћом себе проглашава јаком женом, јер јој је свеједно да ли је својим понашањем растурила породицу, своју или туђу, да ли је увредила родитеље или децу, да ли је изгубила блиске пријатеље, ако их је икада имала.
Савремена „јака жена”, направљена по моделу ријалитија и друштвених мрежа, постаје, на жалост, оличење човека новог доба – њена „снага” лежи у њеној бестидности, и у њеној себичности.
Велики брат може задовољно да трља руке.
Извор: Блог „То сам ја“
