Насловна Колумне Мирјана Бобић Мојсиловић: Хаљина!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Хаљина!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Пре неколико дана, кроз прозор аутобуса ГСП-а, одсутно сам посматрала Београд, улице, зграде, шаренило летњих боја. Живот се некако вратио, са овим сунцем, са огромном свачијом жељом да се поново живи. Деца на улицама, средњошколци, београдске лепотице.

На семафору, на једној великој раскрсници, направио се велики застој, па сам могла, и буквално на миру, да испратим сцену која се, као у неком италијанском филму, одвијала ту, на улици, у кадру мог прозора.

Једна млада девојка, обучена у нешто налик летњој спаваћици – лелујава безоблична хаљиница, са машницом на једном рамену, кратка да краћа не може бити, у равним сандалицама – пролазила је поред групе младића.

Изгледала је као мала Венди, пробуђена усред ноћи, пошто је чула Звончицу. Ноге потпуно голе, скоро до доњег веша, и тај мали џак на њој, и те равне сандале, нису ни на кога оставиле утисак. Ниједан младић је није погледао. Нико се за њом није окренуо.

А онда је, само који тренутак касније, поред ње прошла једна витка жена, сигурно је имала преко четрдесет година, у летњој хаљини какве су некада носиле наше мајке по угледу на божанствену Брижит Бардо. Имала је хаљину на цвеће, са малом глокном која јој је покривала колена, и сандалице на малу штиклу.

Та мала глокна нежно је лелујала за њом, каиш око струка говорио је о њеној виткој линији, а мали отвор око врата покривао је све. Само су јој руке биле голе. Жена је ходала одлучно, али некако опуштено, свесна, очигледно, своје женствености, али и свесна још нечега – да је можда једина тог дана у центру града која носи женствену хаљину.

Не знам да ли се ико окретао за мном на улици, али није мала ствар ни то што бих се ја окренула за собом

Јер, у том тренутку, свуда око ње биле су голе бутине, свеједно да ли испод прекратких минића, шортсева, исцепаних фармерки, или су око ње биле жене у хаљинама за плажу, сувише врећасте или сувише разголићене, оборених рамена, лошег држања, мушкобањасте, прееротизоване или потпуно запуштене. Она је, у обичној летњој хаљини до колена, са каишем око струка, изгледала као да је дошла из неког филма, из прошлих времена када су жене биле женствене и даме.

И сви момци су се окренули за њом.

Мора да је тога била свесна, пошто ми се учинило да се благо насмешила.

Онда сам са прекором погледала у своје фармерке.

На повратку кући, свратила сам у једну радњу и купила себи летњу хаљиницу до колена.

Данас сам је обукла.

У ствари, био је то добар заборављени осећај женствености – додир руба летње хаљине по коленима. Не знам да ли се ико окретао за мном на улици, али није мала ствар ни то што бих се ја окренула за собом.

Извор: Блог „То сам ја“

Најновији чланци

У Београду: Мирослав Лазански изненада преминуо у 71. години

Амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански изненада је преминуо у 71. години. Рођен је у Карловцу, од оца Словенца и мајке Српкиње. Отац је био...

Изложба: Гроф Сава Владиславић Рагузински

Пише Ана Рончевић (специјални саветник у Српско-руском центру “Мајак”) Српско-руски центар “Мајак” предвођен директором Владимиром Пребирачевићем и специјалним саветницима Дејаном Самарџићем и Аном Рончевић посетио...

Раскринкавање Рашка Коњевића: Као министар финансија обезбједио куму милионску добит!

У циљу информисања јавности, Влада Црне Горе у обавези је да реагује на наводе које претходних дана упорно покушава да пласира посланик Социјалдемократске партије, Рашко Коњевић. -...

Ко пали Горицу: Пиромани или грађевински лоби?

-Попела сам се на Горицу прво јутро након првог пожара и без патетике, сузе су ми пошле на очи, не због дима него туге...

Српско сјећање: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Пише: Ђурђица Драгаш (РТС) Киша... Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Капи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како...