Насловна Колумне Мирјана Бобић Мојсиловић: Експеримент!

Мирјана Бобић Мојсиловић: Експеримент!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Последњих неколико година, на ћошку изнад моје улице, око подне стоји стари чистач улица, весељак своје врсте, и сваки пут ми каже: „Све си лепша и лепша.” У последње време, говорио ми је „све си млађа и млађа”, и сваки пут бих се одушевила, а онда сам почела да му дајем неки динар за пиво и цигарете.

Када ми је први пут тако нешто рекао, само сам се захвалила и насмешила.

Други пут, поверовала сам у његове речи.

Трећи пут сам се смејала наглас и дала му неки динар. Али сваки пут ми је тај симпатични насмејани чикица улепшао дан.

Нисам га видела неколико месеци, али јутрос сам га се сетила пошто сам прошла поред његовог места, које је поново било без њега. Сетила сам га се, јер сам из куће изашла некако смушена и ратресена овом неподношљивом количином лоших вести, и помислила сам како ми фали нека, па чак и његова, добра реч. А затим ми је пало на памет да направим један мали експеримент – да проверим да ли добра реч делује тако терапеутски само на мене или је то универзална појава.

„Где си, лепотице”, рекла сам жени која на следећем ћошку продаје цвеће. Осмехнула се толико, да је њен златни зуб на тренутак обасјао улицу.

„Подмладили сте се”, рекла сам иначе пословично намрштеној касирки у самопослузи, и она ми је уз широки осмех рекла, скоро пријатељски „Хвала, Мики.”

„Какав си, као дечко”, рекла сам познанику кога је уништио алкохол, и он је одмах исправио леђа и почео да хода одлучније и лепше.

„Ма ово ће све ускоро да прође”, рекла сам изузетно уверљиво другарици, која је стајала оборених рамена, на ивици да западне у депресију због хаоса у коме живимо. „Стварно”, питала је очију раширених и одједном пуних наде. „Стварно”, рекла сам, „не може нам нико ништа.”

„Где сте, лепотани”, добацила сам малом мушком друштванцету мојих познаника, који су снуждени, као и сваког дана, седели у локалном кафићу. Одједном су живнули. „Хвала, дођи на кафу”, добацили су ми исправљајући се у столицама и увлачећи средовечне стомаке.

Где си, лепотице”, рекла сам жени која на ћошку продаје цвеће

До пијаце сам изговорила још много таквих реченица, и сви су били одједном, бар на тренутак, промењени.

Али поента је у томе што сам се ја одједном осећала фантастично, као некад. Што ми је напољу било пролеће, и што нисам имала брига, и што су ме моје сопствене речи и њихови осмеси испунили чистим сунцем, и што сам заборавила шта нам се догађа, и што сам престала да мислим о матриксу и о страху. Што сам заборавила на страх и ужасе.

Мој експеримент је успео.

И сада, док ово пишем, умотана у ћебе у прохладној соби, док се спушта јесењи сутон – смејем се.

Када говоримо добре речи другима, ми их увек говоримо и себи самима, и нема бољег лека за поправљање расположења од тога. Јер од речи – и Бог је створио свет.

Извор: Блог „То сам ја“

Најновији чланци

Неђељко Рудовић: Ко ћутка новинаре, зло мисли друштву!

-Финансијска одрживост медија, нелојална конкуренција, социјални положај новинара и услови за њихов рад, снажење уређивачке независности Јавног сервиса и дефинисање модела за заштиту Јавног...

Бучни Срби и британски војник Пич: Мацоле и сјекире или Дејтон 2!

У сенци бучних вести да Срби гланцају мотке и багере да би се на мостовима, магистралама и ауто-путевима тукли међусобно, промиче овонедељна информација да...

Избори на Цетињу, у Мојковцу и Петњици

У Мојковцу, Петњици и на Цетињу данас ће бити одржани локални избори, на којима према подацима општинских изборних комисија, право гласа има више од...

Полемике: Вјеронаука на раскрсници!

Веронаука је део образовног система Србије већ 20 година, али још није решен њен статус формално, а ни правно. Нису се смириле ни расправе...
video

Истине против комунистичких лажи: Војвода Момчило Ђујић, свештеник и српски ратник!

Прича о једном од највећих четничких команданата у Другом светском рату. Филм заснован на четничким, италијанским и немачким документима, као и на сведочeњима војводиних...