Насловна Почетна Миљан Станишић: "Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године" (5)!

Миљан Станишић: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (5)!

Пише: Миљан Станишић

ФАМОЗНИ 27-МАРТОВСКИ ПУЧ И АПРИЛСКА КАТАСТРОФА

Најновија откривена документа и озбиљна историјска истраживања показала су да је кнез Павле преговорима и споразумом са Њемцима, настојао да спаси српски народ и Југославију огромних страдања, у чему би успио да није било спољњих утицаја  и уплитања, нарочито Велике Британије, као и њених обавјештајних структура и појединаца у Југославији, јер је она због сопствених интереса пресудно утицала на поништавање Тројног пакта, па је тиме гурнула српски народ у катастрофу са несагледивим посљедицама. О посљедицама поништавања Тројног пакта и нападу Њемачке војне силе на Југославију и њеног распарчавања и разарања српских простора, од више аутора који су о томе писали и које сам навео у књизи („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941“), навешћу само неке од њих. Др Ђоко Слијепчевић наводи да је најтежа посљедица 27-мартовског пуча била убрзани напад на нашу земљу, у којему су поред великих жртава и разарања, распарчани српски етнички простори. Он наводи приказ релевантних стручњака емитованог на британском Би-Би-Сију (1951. године) о тим дешавањима: „Кнез је добро знао колико је ситуација безнадежна… Тројни пакт је прихватио само да добије у времену и то када није било другог излаза да избјегне рат. У року од неколико месеци могла је светска ситуација да се измени, као што се и изменила, тако да би Југославија ушла у рат на страни својих савезника и пријатеља са извесним изгледом на успех“.

Др Слијепчевић износи наводе Рандолфа Черчила, 3. марта 1953, објављене у листу „Daily Telegraph“, о томе како је државни удар у Југославији организован од групе официра и политичара „обилато потпомогнутих од стране британске тајне службе“. Историчар Оливер Антић је био становишта да би у случају да се Тројни пакт испоштовао, тј. да није дошло до његовог рушења, Југославија би била поштеђена масовних разарања, огромног броја жртава, не би побиједила комунистичка диктатура, а с обзиром на капацитете, данас би били развијена и просперитетна европска држава. Он истиче суштину Пакта и улогу Енглеске у његовом рушењу: „Хитлер није хтио да ратује са Србима због лошег искуства из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини Југославији – статус неутралности“, наводећи да је до државног удара дошло „услед спољњег утицаја, пре свега Енглеске“. Даље наводи да је због преговора Хитлер каснио шест недјеља с нападом на Русију „што је условило да дочека хладну руску зиму од преко минус 40 степени, услед чега је Њемцима пропала техника и муниција“. Новооткривена документа показују да су Британци по потписивању Тројног пакта активирали своје утицајне обавјештајце у сфери политике и сл. у Југославији, не жалећи новац за подмићивање пучиста, уз то им обећавајући власт, каријере, новац  и сл. Наведени су новчани износи за неке од појединаца, које су добили за рушење Тројног пакта.

Миљан Станишић

КПЈ је потписивање Тројног пакта означила профашистичким, издајничким, који је требало срушити и тиме “скинути љагу“. КПЈ је инспирисала и подстицала организовање демонстрација како би се споразум поништио и смијенила се влада. О улози КПЈ у тим дешавањима пише Стивен Клисолд, британски конзул у Загребу, прије рата, а након рата у Београду. У току рата је одржавао интензивне контакте и са Титовим и Михаиловићевим штабовима, у својству члана британске делегације Министарства унутрашњих дјела. Он је прихватио протитовску политику, и имао је увиде у комунистичка јавна и тајна документа, наредбе и сл. Он је изнио Титове директиве и партијска упутства за рад и дјеловање комуниста у тим дешавањима: „а) КПЈ је сад у положају да узме активног учешћа у збацивању монархистичког режима… Југославија мора најпре бити растурена у више делова и партија ће потом деловати у свакоме од њих, сходно раније датим упутствима; б) Чланови партије позвани у војску ваља да врше следеће задатке: прво, да дезорганизују отпор Југословенске војске стварајући забуну међу официрима и људством, тако да пораз изгледа као последица неспособности официрског кора, чији углед мора бити коначно уништен; друго, да сабирају оружје и ратни материјал и  да га смјештају на скровито место ради позније употребе; треће, да сабирају информације о појединим официрима и војницима који не припадају нашем покрету; в) Пружити сву нужну потпору усташама, Македонцима, Албанцима и другим националним организацијама уколико би оне могле допринети што бржем збацивању данашњег режима. Помоћ треба да се пружи црногорским сепаратистима ако прихвате антиројалистичку линију у Црној Гори; г) Немачка ће убзо сломити Југословенски отпор и уз помоћ Италије увести у Хрватској усташки режим, а можда сличне сепаратистичке режиме и у другим крајевима“.

Однос комуниста у Априлском рату био је капитулантски, јер су они прижељкивали капитулацију Краљевине Југославије и њој се радовали. Многи од њих су избјегли војну обавезу, а већи број оних који су учествовали у рату испољавали су недисциплину и непослушност према командном особљу, крали су и скривали оружје, дезертирали и слично, јер рат нијесу сматрали својом обавезом одбране отаџбине, зато што њихов идеолошки заштитник СССР није био у рату.

За разлику од комуниста, који су се уочи Априлског рата и у вријеме његовог трајања понашали калкулантски, у већини српског народа прорадио је родољубиви дух и они су се масовно пријављивали у војне команде, очекујући напад наци-фашистичког агресора.

(Наставиће се)

Изашла је из штампе прва од пет књига („Братоубилачки и грађански рат уз Црној Гори 1941. године“)  аутора Миљана Станишића на тему братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године, а у припреми за објављивање су му и књиге: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1943“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1944-1945…“, као и „Ђенерал и војвода Бајо Станишић“ (која ће бити објављена наредне године поводом 80-годишњице од његовог страдања). Прије више од три године рукопис за ове књиге дао је митрополиту Црногорско-приморском г. Амфилохију, који пошто их је прочитао похвално се о њима изразио и дао је благослов за њихово објављивање. Наведена књига („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, садржи 460 страна текста на квалитетном папиру, тврди повез, шивена и са мноштвом илустрација, тј. колор фотографија и сл.) која је изашла из штампе и наведене четири књиге, које су у припреми, плод су више од тродеценијског истраживачког рада на теми братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године. У 17 наставака фељтона представићемо дио из садржаја књиге „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, као и дјелове из рецензија књиге, од академика Зорана Лакића, познатог српског пјесника Ранка Јововића (сина проф. Милоша који је био жртва крвавог комунистичког „злог прољећа“ у Словенији, маја 1945. године) и др историје Вукића Илинчића, који су прије четири године прочитавши рукопис за књигу, дали ми врло корисне сугестије и написали рецензије. Објављен је и приказ књиге од доц. др Будимира Алексића, у име издавача Института за српску културу из Никшића. Књига се може набавити од 1. јула уз дневну новину „Дан“, по популарној цијени од 10 евра.

 

Најновији чланци

Драгош Калајић: Политичка десница и левица-модерна тумачења старих значења!

Пи­ше: Дра­гош Ка­ла­јић Прем­да се да­нас и ов­де стран­ке опо­зи­ци­је удру­жу­ју због за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља — из­ве­сно је да ће се у бу­ду­ћем пар­ла­мен­ту по­де­ли­ти на...

Под Острогом, Подгорици и Херцег Новом: Трећи сабор Заједнице кола српских сестара!

Са задовољством и свесрдном радошћу обавјештавамо јавност да Заједница Колā српских сестара Црне Горе организује трећи Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре....

„Српска кућа“: „Чекајући Хандкеа“ – филм о српском опстанку на Космету!

Приказивањем документарног филма „Чекајући Хандкеа", једног од најнаграђиванијих српских аутора, Горана Радовановића, „Српска кућа" организује филмско вече посвећено животу преосталог српског живља на Косову...

Ваљан предлог, Ђорђа Мелони: Титу одузети италијански орден!

Ђорђа Мелони постаће прва премијерка Италије на челу најдесније оријентисане владе од Другог светског рата након што је њена конзервативна коалиција тријумфовала на недељним парламентарним...

ДФ предао листу за Подгорицу: Носилац Јелена Боровинић-Бојовић!

Демократски фронт "За будућност Подгорице" предао је вечерас одборничку листу на челу са носиоцем Јеленом Боровинић Бојовић. У коалицији су Нова српска демократија, демократска народна...