Насловна Почетна Миљан Станишић: "Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године" (15)!

Миљан Станишић: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“ (15)!

Пише: Миљан Станишић

УБИСТВА ТЗВ. ПЕТОКОЛОНАША

КПЈ је у обрачуну са политичким противницима, које су етикетирали „петоколонашима“, није само индивидуализовала „кривицу“, већ је захтијевала и масовне обрачуне над становницима читавих насеља, а што је било посебно изражено првих мјесеци 1942. године, преласком КПЈ на другу фазу револуције, у којој су планирали жестоке обрачуне над свим противницима комунизма (примјер брутална ликвидација мјештана Озринића и др.). Овдје ћу навести наредбу ВШ (21. 12. 1941) у којој тражи одмазду над становницима села Шаховића и осталих, која су наведена у извјештају: „Противу четничких села Шаховци и остала, која сте навели у извјештају, односно која служе као четничка склоништа, гњијезда и упоришта, предузети оштре и немилосрдне мјере… Све четнике, било у борби било ван борбе, као и њихове помагаче и јатаке, ликвидирати на лицу мјеста“. Од масовних примјера ликвидација од стране КП над становницима Шаховића и околине, навешћемо оне које је записао Вукосав Радовић („Од судије до чистача“, Маитланд, Аустралија): „У Барицама стрељају барјактара Милоша Бошковића, Јефта Радовића, Мићу Зејака са сином Живком, брата Вуксан Мрдака, који тешко рањен у главу остаје жив, јединца официра Милете Зејака, Сава, ђака четвртог разреда гимназије. Њих су све ‘народни ослободитељи’ повели од својих кућа на даљину 5-8 км, и у једну шуму, која се зове Боровњаци, и ту на их на на самом путу и у снегу побили остраг у потиљак из пиштоља… Угледне сељаке – Милију Булатовића, брата Андрије Ђуришића од 21 године старости, сестру деловође Илије Рубежанина Виду из Шаховића… и још девет њих повезали су и конопце и довели у један поток испод самог брда Улошевине, и ту их све на најгрознији начин уморили“. Радовић наводи и ликвидације  – Новице Кујовића, Ива Перишића, Радосава Кнежевића, Љуба Ракочевића, Милије Чабаркапе и многе друге. Он истиче да су комунисти са жртава скидали одјећу и наге их бацали у рупчаге, јаме, кречане и сл.

Од више монструозних ликвидација у том крају, које описује Радовић, навешћемо ону које су распамећени комунисти извршили над Стеваном Мрдаком, и то само зато што је на једном збору  на Ровинама рекао двојици локалних комуниста, да „имамо ми кога слушати, да не слушамо баш вас двојицу“ : „Стеван, као сваки гостопримни домаћин, увео је људе у кућу и изнио пред њих све као на слави… Кад су ‘гости’ кренули да иду из његове куће, замолили су га да им покаже пут за Шаховиће, што је увек гостопримни Стеван и чинио свима који су ма какву услугу тражили од њега. Кад их је испратио до једног шумарка у близини своје куће, ту су га ставили на најгрозније муке. Прво су му пребили ноге и руке, а онда ишчупали клештима све нокте. Онда су му одсекли уши и нос, а потом очи извадили. Кад је издахнуо на мукама, делови тела су збијени у гомилу са једном цедуљицом – Овако ће проћи сви, од кмета до краља“. Комунисти у ликвидацијама тзв. народних непријатеља нијесу имали никаквих мјерила истичући  да поред „отворених непријатеља треба уништити и све потенцијалне унутрашње непријатеље“, наводећи да је „морално све што користи пролетерској револуцији“, а да је истина „само онда истина када нам је корисна“. Тито је у писму ГШ Црне Горе нагласио да ће им у наредном периоду борба против четника бити приоритетна и да ће им они бити главни непријатељи, а да “док не ликвидирате четнике борбу са Италијанима избегавати, а примити је само када је не можете избећи“. Комунисти су до фанатизма задојили своје чланове и симпатизере у мржњи према четницима, што свједочи и Петар Драпшин, који извјештава Титу: „Борба против пете колоне је веома популарна. Кад се ухвати неки петоколонаш или четник, онда поједини партизани долазе у Штаб и моле да они убију непријатеља. Нико више не поставља питање зашто се ми Срби бијемо између себе“.

Миљан Станишић

 

Комунистичко-партизанска команда је имала разрађен план уништења „петоколонаша“, при чему су у својим штабовима правили спискове лица „за одстрел“. Жртве су најчешће бачане у јамама, јаругама и сл., а од многобројних њих навешћемо јаму „Котор“, у Горњем Пољу, код Никшића, у чијој близини је било и сједиште Никшићког партизанског одреда, а која је служила за убијање и бацање у њу, оних које је тај штаб осудио. Адвокат Јефто Павић, послијератни министар, свједочи како је та јама добила назив „Котор“, наводећи да је у њу „ујамљен “Блажо Бањо Крулановић (из села Кута, Жупа Никшићка) ), којег су комунисти након хапшења 27. октобра 1941. одвели у њеном правцу, а на питање куда га воде одговорили су му „да је он њима потребан па га воде у Котор. И та јама у Горњем Пољу, у коју су га бацили, од тада се не зове својим именом него Котор-јама“. Међу првима кога су комунисти у ту јаму, дубине преко тридесет метара убили и бацили био је 25-годишњи Миливоје Турчиновић, који је био службеник Министарства спољних послова Краљевине Југославије. Првих дана новембра у њу су комунисти убацили Јова Лазаревића из Котора, па неки тврде да је та јама зато названа Котор-јама. У њу су комунисти 22. новембра  „ујамили“ Чедомира Милића (једног од организатора устанка против усташа у Херцеговини маја-јуна 1941). Комунисти су убили и у ту јаму бацили и пароха Вучедолског јереја Васа Поповића, кап. Милету Божовића, кап. Риста Бјелетића, предсједника Бањско-вучедолске општине кап. Риста Бјелицу, официра Јова Бојанића, мај. Мињу Вишњића и његовог 20-годишњег сина Момчила и многобројне друге жртве. Репортери дневног лист „Дан“ су направили репортажу о овоме стратишту, објављујући фотографије  и описујући ужасавајуће сцене мноштва људских костију, размрсканих лобања и сл.

У четвртом саопштењу ГШ Народно-ослободилачког партизанских одреда за Црну Гору и Боку (7. децембра 1941) наведена су имена 87 ликвидираних „петоколонаша“, „разбијача народног јединства“, „издајника“ и др. етикетација из агитпроп комунистичког арсенала, којима су обасипали „остатке старог, буржоаског“, које су користили да би оправдали своје злочине и убиједили и приморали народ да их слиједи. У овом саопштењу, као и у претходна три, али и другима, описан је само дио ликвидираних. У саопштењу истог органа (НОПО) двије недјеље касније од претходног (21. децембра), настављају објављивање спискова „народних непријатеља“ и то од броја 88, па до 117 ликвидираних од комуниста, а тај број је засигурно далеко већи. Од бројних злочина невешћемо да су комунисти на свиреп начин 20. децембра 1941. ликвидирали, живе побацали у јаму на Блишкову и то: капетана Јована Мишнића, капетана Дмитра Крговића, поручника Петра Крговића, поручника Милисава Петрушића, наредника Николу Балтића, наредника Блажа Раденовића и општинског дјеловође Јанка Гашевића.

Комунисти су у сатанистичком пиру на Жабљаку (5. новембра 1941) ликвидирали јереја Богдана Церовића (из Тушине), пароха Жабљачко-језерског и то без суда, суђења и икакве кривице, а потом су му стријељали и млађаног сина јединца, Драгутина, након чега су у цркви у Барама Жугића написали на јеванђељу: „Ликвидирасмо попа Богдана Церовића, разбојника. Ако не вјерујете моја адреса ведра небеса и ако се не уразумиш и тебе ће снаћи оно што је и њега“. Новембра 1941. комунисти су измасакрирали тијело пароха Рогамског Василија Божарића и бацили га у ријеку Морачу.

(наставиће се)

Изашла је из штампе прва од пет књига („Братоубилачки и грађански рат уз Црној Гори 1941. године“)  аутора Миљана Станишића на тему братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године, а у припреми за објављивање су му и књиге: „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1943“, „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1944-1945…“, као и „Ђенерал и војвода Бајо Станишић“ (која ће бити објављена наредне године поводом 80-годишњице од његовог страдања). Прије више од три године рукопис за ове књиге дао је митрополиту Црногорско-приморском г. Амфилохију, који пошто их је прочитао похвално се о њима изразио и дао је благослов за њихово објављивање. Наведена књига („Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, садржи 460 страна текста на квалитетном папиру, тврди повез, шивена и са мноштвом илустрација, тј. колор фотографија и сл.) која је изашла из штампе и наведене четири књиге, које су у припреми, плод су више од тродеценијског истраживачког рада на теми братоубилаштва у Црној Гори од 1941-1945. године. У 17 наставака фељтона представићемо дио из садржаја књиге „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1941. године“, као и дјелове из рецензија књиге, од академика Зорана Лакића, познатог српског пјесника Ранка Јововића (сина проф. Милоша који је био жртва крвавог комунистичког „злог прољећа“ у Словенији, маја 1945. године) и др историје Вукића Илинчића, који су прије четири године прочитавши рукопис за књигу, дали ми врло корисне сугестије и написали рецензије. Објављен је и приказ књиге од доц. др Будимира Алексића, у име издавача Института за српску културу из Никшића. Књига се може набавити на киосцима „Тобако С Пресса“ уз дневну новину „Дан“, по популарној цијени од 10 евра.

Најновији чланци

Драгош Калајић: Политичка десница и левица-модерна тумачења старих значења!

Пи­ше: Дра­гош Ка­ла­јић Прем­да се да­нас и ов­де стран­ке опо­зи­ци­је удру­жу­ју због за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља — из­ве­сно је да ће се у бу­ду­ћем пар­ла­мен­ту по­де­ли­ти на...

Ребаланс дебаланса: Обезбједити плате иначе колапс!

Уколико не дође до ребаланса буџета, без новца би могли остати Фонд здравства и запослени у здравству, мајке са троје и више дјеце, незапослени,...

Под Острогом, Подгорици и Херцег Новом: Трећи сабор Заједнице кола српских сестара!

Са задовољством и свесрдном радошћу обавјештавамо јавност да Заједница Колā српских сестара Црне Горе организује трећи Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре....

„Српска кућа“: „Чекајући Хандкеа“ – филм о српском опстанку на Космету!

Приказивањем документарног филма „Чекајући Хандкеа", једног од најнаграђиванијих српских аутора, Горана Радовановића, „Српска кућа" организује филмско вече посвећено животу преосталог српског живља на Косову...

Ваљан предлог, Ђорђа Мелони: Титу одузети италијански орден!

Ђорђа Мелони постаће прва премијерка Италије на челу најдесније оријентисане владе од Другог светског рата након што је њена конзервативна коалиција тријумфовала на недељним парламентарним...