Насловна Фељтони Крваво словеначко прољеће 1945. године: Комунистичка освета, побијено око 80.000 људи (2)!

Крваво словеначко прољеће 1945. године: Комунистичка освета, побијено око 80.000 људи (2)!

Према најновијим истраживањима, у Словенији је у пролеће 1945. убијено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила. Рука осветница на делуТито говори на Конгресном тргу у Љубљани 26. маја 1945. године

Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, која добрим дијелом реконструишемо и на основу новинских записа из тог времена, очигледно је да све ово није могло да се догоди без знања челних људи партизанског и комунистичког покрета. Иако има доста контроверзи, нарочито у иступима Јосипа Броза, намеће се неминовни закључак да је његова била одлучујућа, као и много пута прије, а нарочито послије тога. Дошао сам до податка да је између 13. и 14. маја одржан састанак свих команданата Армије и Озне у Загребу, гдје се, по свој прилици, разговарало о избјеглима који су се нашли на подручју Словеније, било као припадници разних војних формација, било као цивили. Из Казерте је 14. маја упућена наредба коју је у име савезничких снага упутио Александер у којој је стајало да сви који су били под утицајем њемачких војних власти, не смију даље да се предају Енглезима, већ Титовим партизанима, истиче др Митја Ференц, професор историје на Филозофском факултету у Љубљани и вођа државне комисије за евидентирање и сондирање “прикривених гробишча”.

И новинар и публициста Перо Симић, о томе, у књизи “Тито – тајна века”, која је доживела 12 издања на неколико европских језика, у одјељку под насловом “Злочин над цивилима и разоружаним ратним супарницима”, такође, наводи:

– У депеши коју је Јосип Броз Тито послао 13. маја 1945. године Штабу Треће армије уместо “непријатељских снага” помињао је “немачке и квислиншке трупе”, а у другој депеши коју је тог дана послао штабовима Прве и Треће армије наредио је да униште групу од 50.000 немачких и квислиншких снага, не помињући да се међу њима налази и 20.000 цивила.

Сличну наредбу издао је и идућег дана, 14. маја, у којој више није помињао ни немачке ни квислиншке снаге већ само “опкољене групације”.

Тог дана, 14. маја, Тито је штабовима четири своје армије наложио да “све ратне заробљенике”, а било их је 191.790, “предају Главном Штабу Хрватске и Словеније”:

– Преузмите све мјере сигурности ради онемогућавања бекства заробљеника. Упутство за даље транспортовање и распоред заробљеника следи.

КАРДЕЉ ТРАЖИ ЧИШЋЕЊЕ
У Музеју новије историје у Цељу, 2005. отворена је изложба под називом “Скривено и од очију склоњено”, и тада је представљен један документ који потврђује да је за масовна убиства заробљених војника и цивила послије Другог свјетског рата, одговорна тадашња југословенска војна и политичка власт. – Ријеч је о депеши коју је Едвард Кардељ послао Борису Кидричу 25. јуна 1945. објашњава др Ференц. – Депеша коју је Кардељ послао из Београда пронађена је у Архиву Републике Словеније. Кардељ је тада био предсједник савезне владе. У депеши се каже: “Најкасније за три недјеље биће распуштени судови националне части. Војни судови ће судити само војним лицима, све остало преузеће редовни судови. Биће проглашена нова амнестија. Значи немате никаквог разлога да будете спори у ‘чишћењу’, као што сте били до сада.”
У Војном архиву у Београду, у коме се чувају хиљаде примарних докумената о Титовој војсци, од тог упутства нема ни трага ни гласа, што би, по карактеру режима који је стварао, могло да посведочи о невитешком карактеру те операције.

Титова наредба да се заробљеници предају главним штабовима Хрватске и Словеније била је, према свему судећи, срачуната на камуфлирање злочина јер је четири дана касније укинут Главни штаб Словеније. А цело оперативно подручје Словеније и Истре, где се налазио највећи број заробљеника, прешло је у надлежност Титове Четврте армије.

Тито је сутрадан, 15. маја, похвалио своје јединице за “разбијање усташко-четничких група на простору Словењ Градец – Гуштањ – Плиберк (Блајбург) – Дравоград”.

У тој похвали је речено да су припадници Титове Треће армије “за последњих петнаестак дана заробили око 100.000 непријатељских војника и официра”, а међу њима је било тек нешто “преко 30.000 Нијемаца”.

У финишу тог Великог злочина само једна Титова армија упутила је његовом Генералштабу десетак ургентних депеша. Ниједна од њих ни до данас није била доступна истраживачима. Тадашњи шеф словеначке Озне Иван Мачек пред смрт је сведочио да су “сва наређења за ликвидације долазила сасвим одозго”.

На констатацију Титовог биографа Владимира Дедијера да то значи да је “све одлуке о овим питањима доносио Тито”, укључујући и злочине у Хрватској и Словенији према припадницима италијанске мањине, Мачек је одговорио потврдно.

Према најновијим истраживањима, у Словенији је тада убијено око 80.000 људи, махом ратних заробљеника.

Само једне мајске ноћи у Римским Топлицама, између Зиданог Моста и Цеља, партизански егзекутори су за сат-два побили 450 заробљених црногорских четника.

Кад се Велики злочин примакао крају, Тито је одлучио да напусти Београд и да развој догађаја прати из Загреба. Пет дана је свакодневно примао извештаје о масовним ликвидацијама у Словенији, петог је, поводом свог исконтруисаног рођендана, 25. маја, примио прву штафету младости, а шестог се упутио у Кумровец. Да радост због онога што се десило прво подели са својим земљацима:

– Ми смо земљу очистили не само од њемачких освајача, него и од домаћих изрода – каже он 26. маја 1945.

Неколико сати касније на Конгресном тргу у Љубљани био је још конкретнији:

– Рука правде, рука осветница нашег народа, достигла их је већ огромну већину, а само један мали дио успио је побјећи – говорио је он хиљадама људи с терасе Љубљанског универзитета.

После митинга, Титу је у Љубљани приређен свечани ручак.

Све оно што се тих дана догађало широм Словеније, “ствари је изблиза пратио” Јосип Броз.

– Новине из тог периода, као што су “Словенски порочевалец”, “Људска правица”, потврђују да је Тито непрестано боравио у Љубљани од 24. маја до 1. јуна, што је дакако веома индикативно – вели др Ференц. “Тито и Ранковић у Марибору и Цељу”, “Тито и Ранковић у Горењској”… само су неки од наслова из тог времена. Обилазили су дакле терен, с њима је био и словеначки шеф Озне Иван Мачек Матија. И нема сумње да су разговарали о томе. Шта су се, пак, договорили, за сада се не зна. Нема писаних трагова. Но, ако се, пак, узме у обзир Титов говор од 26. маја у Љубљани, ствари су много јасније. Говор је објављен на првој страни листа “Словенски порочевалец” (новине Ослободилне фронте Словеније) од 27. маја 1945. под насловом преко цијеле стране “Достојно ћемо бранити и одбранити своје тековине”.

“Што се тиче оних издајника”, рекао је Тито, “који су били у својој држави, у сваком народу посебно, то је ствар прошлости… Само мањем дијелу издајица је успјело побјећи под окриљем покровитеља изван наше државе. Та мањина више никада неће угледати наше дивне планине, цвјетна поља. Ако би се ипак то догодило, биће веома кратког вијека”…

наставиће се

( Аутор фељтона Саво Греговић, објављено у Новостима)

Најновији чланци

Драган Бојовић (ДФ): Формирати нову владу, постојећа левитира!

Потпредсједник ДНП-а и посланик ДФ-а у Скупштини Црне Горе Драган Бојовић, позвао је још једном све чланице парламентарне већине од 30. августа да се...
video

У „Аеродромима“ весело: Маида Муратовић, турбо фолк пјевачица, постала члан ПР тима!

Турбо фолк пјевачица Маида Муратовић нови је члан ПР тима Аеродрома Црне Горе, пише Портал Стандард. Муратовић,према незваничним сазнањима Стандарда, кадар је Грађанског покрета УРА. Из...

Због Русије: Новинарска удружења из Норвешке, Финске, Данске и Исланда повлаче се из Међународне федерације новинара!

Удружења новинара из Норвешке, Финске, Данске и Исланда јуче су саопштила да се повлаче из Међународне федерације новинара (ИФЈ) због, како су навели, присуства...

Тања Фајон на радном задатку: У Словенији открила два шпијуна – наравно, руска!

Министар спољних послова Словеније Тања Фајон потврдила је данас да су два страна држављана оптужена за шпијунажу припадници руске обавјештајне службе. Фајонова је навела да...

Америка педаљ мога села: Бечић и Ник схватили – избори се добијају у Вашингтону!

Пише: Иван Милошевић Јуче Алекса, данас Ник Ђељошај, сјутра већ ко зна ко, али ови наши политичари се не ваде из Вашингтона! По томе колико...