Највећи масакар од када постоји Црна Гора и даље је табу тема, рекао је посланик савеза „За будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ) Славен Радуновић.
–Јутрос сам био у Камнишкој Бистрици, да се помолим над јамама у којима леже жртве највећег злочина над становницима Црне Горе, од кад јој је име први пут поменуто. Ни Османлије, ни Наполеон, ни Аустро-Угари, ни Италијани, ни Њемци…сви заједно, за пет вјекова нису побили 10.000 ненаоружаних очева, мужева, браће и синова из свих крајева Црне Горе. Али, комунистички силник, Јосип Броз, са најближим сарадницима, међу којима је било и оних из Црне Горе, одлучио је да његова војска почини масакр над ненаоружаним, уморним и изгладњелим људима, пуцајући хладнокрвно из пушкомитраљеза у месо, све док шуме од Зиданог Моста до Марибора нису утихнуле од јаука. У тим шумама лежи и мој дјед Радоје Илијин, лежи мој стриц Милован Станишин, лежи мојих 43 Радуновића из Прогоновића, леже моји Љешњани, моји Црмничани, моји Васојевићи, моји Кучи…и сви други моји мученици. Ослушкивао сам јутрос гране, лишће, траву…да нећу, можда, чути неки глас да ми преносе. Али, ништа. Само мук, казао је Радуновић.
Пита се „а како и неће бити мук, кад се њихова Црна Гора и даље боји крвавог зликовца Броза, па и након скоро осамдесет година не смије да осуди највећи злочин у њеној историји“.
–Нема га у уџбеницима, нема га у документарним и играним филмовима, нема га на научним скуповима, нема га у медијима. Не помињу га ни чувене црногорске НВО. За разлику од Црне Горе, грађани Камника и држава Словенија су урадили много. И на томе им велико хвала. Сад смо ми на реду. Идеолошки сљедбеници починилаца овог злочина више нијесу у прилици да заташкавају овај масакр, тако да једно ново, демократско, проевропско друштво мора показати макар дио одговорности који је показала Словенија, рекао је Радуновић.
