–Ниједан званичник са Запада па ни господин Ескобар не долази на ове просторе да би помогао да се проблеми превазиђу на задовољство грађана, већ да учврсти утицај Запада и појача његову позицију у политичким дешавањима на Балкану. Сви који нијесу спремни да безпоговорно извршавају њихове налоге немају њихову подршку. Коме то није јасно, тај и не треба да се бави политиком. Срби у Црној Гори, као и у осталим државама у којима живе су под сталним притиском такозваних западних пријатеља који систематски раде на промјени њихове свијести како би одустали од сопственог идентитета. Уплив туђинске културе и обичаја све више угрожава нашу самосвијест и гура нас у неки нови свијет у коме треба да се што више удаљимо од наших коријена и традиционалних вриједности по којима смо били препознати и јединствени у свијету, саопштио је данас Јово Пејовић, потпредсједник ДНП-а.
Он додаје да неприхватањем да нашу културу замијенимо њиховом, проглашавају нас заосталим, непожељним и нетолерантним. Тако смо из необјашњивих разлога преко ноћи постајали лаковјерни и почели вјеровати оним несрећним политичарима који су искористили нашу наивност да би се дочепали функција, а потом направили такав морални салто мортале да се више и не зна у што вјерују и за кога раде.
–Колико год нас нападају и колико год смо уморни од непресталне борбе да би опстали, потребно је да се још чвршће држимо за руке и јаче одупремо геноциду који се под плаштом тобожје демократије спроводи над нама. Не смијемо дозволити да нам лопови и криминалци и бјелосвјетске протуве одређују пут у будућност. Јачи смо ми од свеколике скаламерије која је кренула на нас. Зато поред храбрости које нам никада није фалило треба да покажемо мало више мудрости и маште, јер није довољно да само стојимо постојано као клисурине. Треба имати наду да наши грађани неће и даље остајати равнодушни нити ће подржавати сопствену пропаст, појашњава Пејовић.
Он вјерује да ће се грађани најзад освијестити и кренути да спашавају себе како би тиме спасили и државу у коју живе. Ко је једном живио у тамном вијалету а неки од нас нажалост јесу, све је видио.
–Срби су прогледали кроз очи Светога Саве и ма колико се трудили и из вана и изнутра да нам погледе прекрију мраком, тешко ће у томе успјети јер очи Светог Саве сијају и у мраку и осветљавају нам пут. У Црној Гори нас деценијама уче да од њега главу окрећемо и што нас више притискају, ми све више ка њему идемо. На тај пут који је скоро зарастао вратио нас је благопочиши Митрополит Амфилохије. Ми живимо у држави која је најбољи примјер како тешко препознајемо разлику између издаје и јунаштва, себичности и пожртвовања, пријатељства и непријатељства, слуганства и поноса. Ми живимо у држави гдје је највише улизица и рачунџија, грабљивица и подрепица. Ми живимо у држави гдје је лакше издати него се прекрстити. Само Бог зна колико нас издаја још чека. Чак и они који су се престављали исконским чуварима традиционалних вриједности, доласком на власти и при првом испирању мозга од стране западних моћника преко ноћи су заборавили што су обећали и кога представљају, вјероватно поучени тиме да су овдје у посљедњих тридесет година само слуге успјеле да се одрже. Ваљда зато их је овдје најлакше пронаћи. Зато не чуди што су и данас дугачки редови оних који се нуде као слуге, али је тужно што њихово слуганство Црну Гору води у колонијално ропство. Њима је важније што мисле њихове газде, него грађани Црне Горе. Зато нападе турбопатриота треба игнорисати, а напоре да нас избришу са мапе свијета не заборављати. Мудро треба чувати оне вриједности које не смијемо издати. Оне су важније од сваке власти и сваке привилегије коју власт са собом носи. Без њих смо нико и ништа, закључује Пејовић.
