Пише: Иван Милошевић
Вељецрногорци скроз наскроз незадовољни новим предсједником! Читам „Актуелно“, а тамо сузе роне Реџићи, Вукмировићи, Поповићи и лелечу над 21. мајом. Те им Јаков овакав, те онакав, недовољно црногорски, недовољно монтенегрински, није се огрнуо зеленом комитском заставом, те им смета његово одијело, рјечник, боја очију, чарапа и број кошуље. Они би да све буде другачије, да Јаков буде попут Мила, дрчан и непоколебљив, оштар као грицкалица за нокте, непопустљив као средњевјековни теолошки мудрац спреман да спали Ђордана Бруна!
Један Вељецрногорац кука за Цетињем и оптужује Јакова што није инаугурисан у престоници и сматра да је то његова највеће грешка и доказ да је београдски шпијун, Вучићев провокатор и локатор Илије Гарашанина! Изгледа да су се јунаци са Белведера ужељели племенских и осталих ватри, блокада и гуркања, па су хтјели да све то понове на инаугурацији! А Јаков их прешао, на Цетиње није долазио, а они жале, ли жале. Није ми јасно да ли жале Јакова што остаде без Цетиња или жале сами себе и жале због још једне блокаде на Белведеру и патриотских ватри на том пролазу!
Други жали што је Дритан рекао да је добио оно што је желио и за шта се борио, а мислим да је желио Црну Гору без Мила, па се обрадовао што га више нема. Вељецрногорци то тумаче као политички омаж Александру Вучићу и отварању границе за четнике Вељка Булајића и њихов поход на њихову независну, вјечну и никад прежаљену Црну Гору!
Трећи медитира о домаћем политичком курвању, односно мијењању страначких дресова и испод тих дресова види само један прави дрес који носи све остале, осмишљава их и даје им правац, а то је ниједан други него дрес Вељесрпске окупације, предвођене посланицима Подгоричке скупштине и њиховим насљедницима инспирисаних омраженом династијом Карађорђевића и њиховим војницима на челу са Дражом!
Ни Срби немају разлога за славље, па ни Вељесрби, уколико их има у Црној Гори. И они су скроз наскроз незадовољни Јаковом, а посебно не могу да му опросте што је звао Вјосу! Истина не могу ни да опросте Вучићу што је долазио на скуп гдје је и Вјоса, али им је некако највише крив Јаков – ради све оно што они не би радили!
Јакова не воле, дакле, ни једни ни други! Па ко онда воли Јакова, неће бити да су то само Милојко, Дритан и Алекса? Показаће се то наредних дана,мјесеци или година, а до тада не остаје нам ништа друго него да гледамо Јакова у небраном грожђу, забрањеној и очерупаној њиви, како сади нове сорте и сије ново сјеме! По првим реакцијама из супростављених табора нити сорте, нити сјеме, нијесу из Вељецрногорских, а ни српских, продавница и миришу на неки трећи пут, можда четврти или пети! Можда је то и неки тајни тунел између два супростављена табора који води у сигурну луку, гдје више нема ни Вељецрногораца ни Срба, а ни Вељесрба и гдје су сви исти и гдје су сви једанаки као јаје јајету и гдје жуманца више нема, а бјеланце је промијенило боју!
Питам се је ли то Јаковљев трећи пут, можда четврти, пети? Први и други, читам, није, а за ове остале не могу ни да претпоставим којег су укуса, боје и мириса. Да не калеми Јаков нешто што се до сада није калемило у Црној Гори, да се не рађа неки нови сој домаћих сојева или несоја, неких нових плодова и цвјетова које до сада нијесмо гледали? Да не копа Јаков и његови наредбодавци, попут Габријела и Џудит, неку нову њиву без дјетелине, љубичица, хајдучке и остале траве, али са новим хибридима и мјешавинама соја и несоја, људи и робота, Вељецрногораца и Срба, па и Вељесрба, али без уобичајених боја, застава и парола?
Хоћемо ли сви ми, овако на гомили у овој недођији, моћи да сваримо и прихватимо тај нови трећи, четврти или пети, пут? Хоће ли ико од нас остати здрав и прав, док се оно што Јаков, Габријел и Џудит, калеме, развије и донесе прве плодове? Хоћемо ли их знати прогутати и прихватити као своје или одбацити као страно тијело и вратити се својим старим подјелама, заставама, химнама и омразама?
Јакове, на потезу си, прате те незадовољни Вељецрногорци, али и Срби, па и Вељесрби! Потежи, ако имаш шта или одабери један од два позната табора. Само нам још ти недостајеш, па да нам све буде (не)јасно и да опет све кренемо од почетка! Па, гдје стигнемо!
