Министар спољних послова Србије Ивица Дачић сматра несхватљивим да се у Европском парламенту – центру демократије ЕУ организује конференција посвећена ревизионистичким тежњама и још једном покушају историјске рехабилитације хрватског надбискупа Алојзија Степинца који је имао значајну улогу у усташкој Независној Држави Хрватској.
– Веома жалимо због намјере хрватске европосланице да организује конференцију „Блажени Алојзије Степинац – свједочанство вјере, истрајности и наде“, 21. марта у Европском парламенту у Бриселу – истакао је Дачић у писаној изјави.
Према његовим ријечима, Степница је проблематичан као потенцијални светац било које хришћанске цркве.
– Коначно, хришћанин у њему никада није надвладао фанатични хрватски екстремизам – истакао је Дачић.
Дачић је подсјетио на то да су многи чланови Степинчевог клера активно учествовали у злочинима и масовним убиствима и сарађивали са усташким нацистима до краја њихове владавине, као и да сви до сада познати документи потврђују да је довољно знао о злочинима НДХ и на посредан начин у томе учествовао.
Он је нагласио да се Србија залаже за јачање односа са Хрватском, као и између два народа, што је циљ коме треба тежити, али да конференција о Степинцу у Европском парламенту не доприноси том циљу.
Дачић је истакао да се понашање Степинца током Другог свјетског рата никако не може назвати ни мученичким, ни светачким.
– Он је морао стати на страну обесправљених и прогоњених у НДХ, што никада није учинио. Напротив, налази оправдања за усташке злочине и усташко „коначно рјешење“. Степинац је заправо родоначелник хрватског клеронацизма. Усташки поглавар Павелић га зато и одликује орденом Звезде 1944. године – напомиње Дачић.
Он је навео да је у НДХ од априла 1941. до маја 1945. године убијено готово милион нехрвата – углавном Срба, затим Јевреја и Рома, а да је усташки логор Јасеновац највеће стратиште у Европи изван нацистичких логора у окупираној Пољској.
Степинац је, подсјећа Дачић, активно спроводио политику покрштавања православног становништва, као начин да спасу животе. Једно је сигурно, каже, да пут помирења на западном Балкану, бољег разумијевања, јачања добросусједских односа заснованих и на европским тековинама, праву и правди не иде преко Алојзија Степинца.
Дачић је напоменуо да непосредно по проглашењу НДХ, Степинац издаје посланицу у којој од свештенства тражи да се без задршке одазову позиву да учествују „у узвишеном задатку одбране и унапређења НДХ“, а да се у писму Папи Пију 12. хвалио да је у НДХ покатоличено 250.000 православног живља, пренио је Тањуг.
Он је додао и да је садашњи папа Фрањо рекао поводом захтјева за канонизацију Степинца да „у одређеном тренутку у процесу захтјева Хрватске за канонизацију постоје нејасне истпријске тачке“, као и да је упитао „чему би служило проглашење за свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило“.
Хрватски посланик у Европском парламенту Жељка Зовко најавила је на свом „Твитер“ налогу да ће 21. марта у Европском парламенту бити организована конференција „Блажени Алојзе Степинац – свједочанство вјере, истрајности и наде“.
Извор; ртрс
