Пише: Саша Недељковић

 После Октобарске револуције и пораза белих руски кадетски заводи и женски институти склонили су се у Краљевину СХС. Срдачно су дочекани од стране власти и становништва. Били су укључени у свакодневни живот земље кроз руска соколска гнезда и редовно су учествовали на соколским слетовима, такмичењима и приредбама. Трећи слет Банатске жупе одржан је 27. и 28. маја 1923. у Белој Цркви, у којој је било три хиљаде Срба и девет хиљада Немаца и Румуна. Сви соколи који су дошли били су смештени по школама и касарнама које су уступиле школске и војне власти. Соко из Вршца заједно са војном музичком школом стигао је посебним возом. Пре подне су биле пробе и поворка са две музике, у којој је било 1.380 особа. Пред градском кућом поздравио их је градоначелник. Одговорио му је жупски старешина Мољац. После подне била је јавна вежба. Вежбало је 250 чланства, женског нараштаја 96, питомаца  војне музичке школе 44, мушког нараштаја 144, женске деце 164, руских кадета и питомица 72, мушке деце 192, на справама 17 чланова, чланица 120, војника IV. Коњичког пука 45, засебна тачка женског нараштаја из Велике Кикинде 19, засебна тачка чланица из Великог Бечкерека 18, засебна тачка Вршца 16 и  војна музичка школа 120 особа. У чланку су се истицале ритмичке вежбе руских питомица. У вече је била народна свечаност уз учешће четири музике, певачког оделења из Великог Бечкерека и соколског  певачког оделења из Великог Бечкерека. (1)

V  слет Банатске жупе у Великом Бечкереку одржан је 7 и 8 јуна 1925. Један воз је довезао соколе из јужног Баната, а други из северног Баната са гостима из Бачке. Оба воза стигла су 7 јуна 1925. са око 4.000 сокола, војника, Рускиња, … . На великој пољани испред станице сврстала се поворка са три музике. Старешина жупе пуковник  Павловић у свом говору осврнуо се на предходни слет у Бечкереку и нагласио је да је сретан што је видео око себе многобројне госте из суседних жупа. Истакао је да је циљ слетова да доприносе упознавању и братству. У 12 сати поворка је кренула у град, који је био искићен славолуцима, цвећем, натписима и заставама. Путем су биле поређане масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале госте. Поворку је пратио са једне и друге стране бројни редатељи на бициклима. Били су у црвеним кошуљама. Кад је дошла на главни трг поворка се разишла тако да су водићи водили чете у настамбе. После подне била је главна проба свих категорија на слетишту у близини града. Пробама је присуствовало 6 хиљада гледалаца. У вече била је академија на слетишту. Било је 9 тачака вежбања и две тачке певања. Извођене су скупне вежбе, вежбе сунцобранима, једанаесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима и „У бој”. Тачке су извела друштва  Велики Бечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војне музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Кањижа и Соко Вршац. Вежбе је пратила музика или клавир. Певачки хор бечкеречког сокола извео је тачке певања. Подијум на слетишту био је осветљен рефлекторима. Преко три хиљаде особа присуствовало је академији.  У вече била је седница жупе, којој је присуствовао изасланик ЈСС Иван Бајжељ. Од стране жупе говорили су Милош Станојевић и Анте Тадић, чланови жупског старешинства, а од Југословенског Соколског Савеза Ђура Паунковић и  Иван Бајжељ, савезне подстарешине. Пред поворком 8 јуна 1925. јахала су 4 трубача, после трубача соколска коњица из Великог Бечкерека, док је коњица из Велике Кикинде изостала. За коњицом су ишли војници 7 и 27 пешадијског пука, као и 5 и 21. артиљеријског пука са музиком. Потом су ношене соколске заставе из Новог Сада и Велике Кикинде, као и српска соколска застава из Крстура,  и завијена застава сокола из Великог Бечкерека. Иза застава ишло је старешинство жупе са представником ЈСС и старешином београдске жупе. После њих  ишли су соколи из Бачке на челу са Тодоровићем и за њима банатски соколи у у одорама и вежбачким оделима, руски соколи из Беле Цркве, мушки нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из  Велике Кикинде обучена у црвене блузе, плаве сукње и беле капе (боје руске заставе), фанфара  из  Велике Кикинде, женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношњама из Ковачице, соколи у цивилу и добровољци из Банатског Карађорђева. Било је у поворци 887 војника, 16 Руса, 170 Рускиња, 60 Словака, 40 добровољаца. У редовима војника било је 76 војних музиканата. Ван чланства ЈСС било је 1.173 лица. Припадника ЈСС било је : 19 соколских коњаника прописно обучених, 122 чланова из Баната у одорама, 28 у вежбачким оделима, 83 сокола из Бачке у одорама, 94 чланице, 286 мушких нараштајаца, 194 женског нараштаја, 484 мушке деце, 320 женске деце, једна соколска фанфара у одорама 24, сокола у цивилу 100. Сокола је било 1.754 лица. Све заједно у поворци 2.927 лица. Поворка се зауставила пред жупанијом где су одржани говори. Старешина жупе Павловић захвалио се граду Бечкереку на гостопримству. Велики жупан Мита Алексијевић говорио је о соколској идеји на северу. Затим је говорио Ђура Паунковић. После говора било је дефиле целе соколске поворке. Освештење заставе извршено је пред недовршеним Соколским домом. Благослов је извршио владика Летић уз асистенцију седам свештеника и певачког друштва “Гуслар” из  Велике Кикинде. Владика је истакао да су симпатије цркве на страни сокола, јер су уз тело јачали и дух, те су и соколи постали поборници и сарадници цркве. Истакао је да су прво краљ Петар а затим и краљ Александар  подржавали соколе. При свршетку благосиљао је народ. У име жупаније поджупан Рајић  је кумовао соколској застави. Спомињао је Соколство пре Првог светског рата, које је било прогоњено. Соколе је сматрао за организацију која је ударила камен темељац ослобођењу и јединству и који су и пре Првог светског рата гајили наду и чврсту веру у ослобођење. Старешина бечкеречког Сокола Милош Станојевић узео је заставу и говорио о њезином значењу. Захвалио се жупанији на поклону. Опомињао је чланство на част заставе, који је требало јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предао је заставу барјактару. Барјактар је примио заставу и свечано обећао да ће чувати њезину част. Изасланик ЈСС Бајжељ пренео је поздраве из Љубљане. Био је срећан што су се умножавале заставе, ширила нова друштва, што је све јачало снагу наше идеје и народа у чему је видео бољу будућност. Говорио је о културно-просветном подизању народа. Опомињао је омладину да чврсто држи заставу под којом су се скупљали. Свирано је “У бој, у бој!” Говорио је и сељак добровољац Душан Иванчевић, који је молио соколску омладину да чува слободу, коју су они извојевали. После свечаности био је банкет. За време банкета свирао је соколски оркестар. После подне била је јавна вежба. Прву тачку ритмичке вежбе извео је женски подмладак. Деце је било 384. Другу тачку, просте вежбе, извели су чланови. Вежбало их је 248. Трећу тачку, просте вежбе, извео је подмладак. Подмладка било је 470. Четврту тачку, вежбе са венцима, извео је женски нараштај. Вежбало је 205 нараштајки. Пету тачку извела су деца и нараштај. Било је 450 играча. Шеста тачка биле су ритмичке вежбе чланица. Вежбало је 60 чланица и 69 ученица виших разреда руске гимназије из  Велике Кикинде. Седму тачку, вежбе са штаповима,  извео је мушки нараштај. Вежбало је 300 нараштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укупно 330 вежбача. Осму тачку, деветорку, извело је соколско друштво из Сенте. Девета тачка била је изведена на справама од 35 вежбача. Десету тачку, вежбе са пушкама, извели су војници 7. и 27. пешадијског пука и 5. и 21. артиљеријског пука. Вежбало је 480 војника. Једанаесту тачку, вежбе у круговима, извела је руска гимназија из Велике Кикинде. Биле су 74 вежбачице. Дванаесту тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца. Било је 80 вежбача. Тринаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војска из Новог Сада. Вежбало је 110 војника. Четрнаесту тачку,  вежбе са пушкама, извела је војна музичка школа из Вршца. Било је 20 вежбача. Петнаесту тачку извела је војна коњица из Велике Кикинде. Било је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар). Пуцали су из мужара и свирали државну химну. Свирале су наизменице три музике. Било је присутно 10 хиљада људи. Вежбало је припадника ЈСС из банатске жупе 1.467, затим у поновним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1.961. Вежбало је и 760 војника и 143 Рускиње, укупно 903. Свих вежбача је било укупно 2.864. Међу публиком је било око хиљаду чланова и чланица сокола који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. Увече су биле народне веселице и концерти. У поноћ су се друштва разишла.  Анти Тадићу, писцу чланка у “Соколском Гласнику” о слету да чинило се да је присуствовао покрајинском а не жупском слету. За  слет су били издани плакати украшени народном орнаментиком, дописнице и слетски знак у минијатури. Жупски “Соколски Весник” изашао је као свечани број. У њему су били чланци истакнутих соколских радника из Баната и целог Соколства. Лист “Банатски Гласник” у свечаном руху био је посвећен Соколству. (2)

На међуслетским утакмицама ЈСС одржаним  као Видовданска соколска приредба у Кошутњаку 1925. у Београду наступили су први пут као самостална соколска организација и “Крајевна Свеза руског соколства у Краљевини СХС”. Најбоља су била руска соколска друштва из Београда и Земуна. На Видовдан сви руски соколи учествовали су у простим вежбама, а одио Сокола кримског кадетског корпуса изводио је вежбе на ручама. Наступала су и руска деца. Учествовање на међуслетским утакмицама искористили су руски соколи да се састану. Било их је из свих крајева Југославије. Пред београдском столном црквом одржали су 28. јуна збор. Поздравио их је староста руског Сокола у Југославији генерал Пољански, који је истакао пожртвовани рад и велико значење руске тробојнице за соколску идеју. Изручио је старости руског сокола у Загребу Манакину руску заставу. Након свечаности ишли су руски соколи са својом заставом и музиком кримског кадетског збора на стадион. (3) Трећи слет Соколске жупе Мостар одржан је 7 и 8 јуна 1925. Окупиле су се чете мостарске жупе а учествовала су и поједина друштва сарајевске жупе. Били су и побратими и руски соколи донског кадетског корпуса из Билеће са својом музиком.(4)

У Соколској жупи Београд приредили су руски соколи предњачки течај. Из руског кадетског корпуса у Белој Цркви било је 7 течајаца. Течај је водио бивши официр Ербенове школе у Петрограду Камбулин, по часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” најбољи соколски стручњак у руском соколству. Камбулин је био учитељ гимнастике на гимназији у Неготину. Соколи су упутили молбу министарству просвете да постави Камбулина у Београду, одакле је могао да организира руско соколство. Соколство је са успехом пропагирано у руском кадетском корпусу у Белој Цркви и девојачком заводу у Великој Кикинди. Соколи у Југославији радили су руку уз руку са руским соколима. (5)

Руски соколи вежбали су  при Донском кадетском корпусу у Горажду, Кримском кадетском корпусу у Белој Цркви, Руском кадетском корпусу у Сарајеву, Руско-Српској гимназији у Београду, Руско-Српској женској гимназији у Вел. Кикинди, Донском институту у Белој Цркви… . У Руском кадетском корпусу у Сарајеву 1928. соколском гимнастиком занимала су се 219 кадета. Кадети су слушали предавања у Сарајевском соколу. Наступали су слету у Љубљани и VIII свесоколском слету у Прагу 1926. У Руско-Српској гимназији у Београду соколском гимнастиком се занимало 123 члана 1928. Учествовали су на слету у Прагу 1926. и на академијама у Београду и Земуну. У Руско-Српској женској гимназији у Вел. Кикинди соколском гимнастиком бавило се 199 васпитаница 1928. Биле су Руски одсек соколског друштва. Наступале су на приредбама соколског друштва и на слетовима Банатског округа. Са великим успехом наступале су самостално 1925. у Београду. На слету у Белој Цркви 1923. наступило је 100 ученица Донског института у Белој Цркви. (6)

У Вршцу је одржан VI слет Банатске жупе 28. и 29. маја 1927. На слету је развијена застава Соколског друштва Вршац. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином жупе Београд. Дочекани су са војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су соколска друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. Добродошлицу им је зажелео Љуба Недељковић. Одговорио му је жупски старешина Никола Бешлић. У 8 сати увече приређена је серенада куму заставе сокола у Вршцу Ђури Паунковићу. У градском парку приређена је академија вршачког сокола. Слетске свечаности почеле су утакмицом мушког и женског нараштаја 28. маја 1927. У јутро 29. маја 1927. стигао је Соко из Велике Кикинде, из Беле Цркве Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника пошла је у 10 сати. Вршачки владика Иларион Радоњић извео је освећење заставе. Говорили су владика Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић, Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба. У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. На приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (7)

VII слет банатске жупе одржан је у Белој Цркви 2 и 3 јуна 1928. Почео је такмичењем два одељења Руског кадетског корпуса из Беле Цркве, једног одељења Сокола из Вршца и  једног одељења Сокола из Беле Цркве. Сва одељења била су мушка. Такмичили су се на вратилу, разбоју, коњу у ширину и дужину, бацању кугле, скоку у вис и трчању на 100 метара. Прво место освојило је одељење  Руског кадетског корпуса, друго Соко Вршац, треће  одељење Руског кадетског корпуса, а четврто Соко Бела Црква. После је била жупска седница којој је присуствовао савезни изасланик Ђура Паунковић, савезни подстарешина, а председавао је жупски  подстарешина Анте Тадић. Било је још присутно 15 делегата. Као гости присуствовали су седници Бранко Живковић,  подстарешина Београдске жупе и др. Игор Видић. На седници је разматрано шта је потребно да се соколство укорени у Банату. Предложено је да се жупа назове по Лази Поповићу. У вече је била академија у дворани „Бург”. Изведено је 10 тачака са 92 вежбачице. Као гост певало је Српско Певачко друштво из Беле Цркве. Сутрадан била је ујутро проба на слетишту. У поворци је било 1.147 учесника са 4 заставе и 4 музике. Припадника ЈСС било је 348, а других 799. Уз соколе учествовале су Женска Задруга Српкиња, питомци Војне Музичке школе и њихове музике, 18 артиљеријски пук, ватрогасна музика, Финансијска школа, руска музика, Руски Кадетски Корпус, Руска гимназија, Руски Донски институт, као и представници војске и Руског Соколског Савеза. Пред општином поздравио је соколе у име општине Младен Новичић, велики бележник. У име сокола говорио је Ђура Паунковић. У свом говору поздравио је и Руско Соколство. У име жупе говорио је Анте Тадић. После поворке освећена је застава Сокола у Белој Цркви. Друштву је заставу поклонио др. Жива Милетић. Освећење је извршио вршачки владика Иларион Радоњић уз асистенцију свештенства и појање  Српског Певачког друштва. Говорили су владика Радоњић и Тома Ировић, старешина друштва  и кум заставе др. Милетић. У подне одржан свечани банкет, којем су присуствовали Артамонов, Камбулин, Промин и Вјермитинов уз представнике свих месних власти.  На банкету наздравио је краљу Ђура Паунковић, а соколима владика Радоњић. У име руских сокола захвалио се  Вјермитинов, а у име жупе Тадић. У 4 сата поподне одржана је јавна вежба са 12 тачака о свих категорија, те разних гостију : мушка и женска деца скупинске вежбе (144); мушки нараштај : скупине (155); чланови : слободне (96); питомци  Војне Музичке школе : вежбе са пушкама (48); женски нараштај и Рускиње : вежбе са тракама (102); Кримски Кадетски Корпус : вежбе са копљима (27); чланице : слободне вежбе (84); чланови : вежбе на справама (15); Руска гимназија Кикинда: вежбе на круговима (30); В.М.Ш.: слободне вежбе (144) 18 артиљеријски пук : вежбе са пушкама (96); Кримски Кадетски Корпус : пирамиде (30). У вече је била академија са забавом у хотелу „Ружичка” и Српској читаоници. На академији вежбали су Вршац – шестица; Руска гимназија – Кикинда : игра са тракама; Руски институт – В. Бечеј : руске вежбе; Вршац – нараштај – петорка са дугом палицом; Донски институт – Бела Црква : сликовите вежбе; Вршац – полка; Руска гимназија – Кикинда : ритмичке вежбе; Војна Музичка Школа – Вршац : деветка и руски кор са певањем. Вежбе су организовали : начелници и начелнице Ал. Погачник, Н. Богдановић, В. Мартинек, М. Николић, В. Хлодовоски, Вебер-Долска, А. Колосовски, као и начелница Руске гимназије из Н. Бечеја и подпоручник Лаза Симоновић. На слету су учествовала соколска друштва : Велики Бечкерек, Велика Кикинда, Бела Црква, Вршац, Нови Бечеј, Бочар, Санад и Нова Кањижа. (8)

Соколски одсеци у руским заводима називали су се гнезда. Деловало је Соколско гнездо при девојачкој гимназији у Великој Кикинди начелник Николић, нараштаја и деце је било 201.  У Соколском гнезду при Харковском државном институту у Новом Бечеју, начелница је била сестра Перлова, нараштаја и деце је било 172. (9) У Организацији Савеза Сокола Краљевине Југославије истакнуто је да соколски  систем образовања био признат као обавезан, законом о оснивању Сокола краљевине Југославије, а одобрен одлуком руских педагога у иностранству и да зато „постојеће у краљевини Југославији руске мушке и женске школе-интернати морају имати соколске организације. Ове организације постоје и раде по особитим школским прописима, а руководе се учитељима гимнастике. Ако се школа налази у месту где постоји соколско друштво, онда се школска организација сматра као отсек тог друштва, а учитељ гимнастике треба да буде члан соколског друштва, па се на тај начин одржава веза између друштва и школске соколске организације. Приликом јавних соколских приредаба  школске соколске организације морају се придржавати друштвених прилика и наступати на основу споразума са друштвеним управним органима. Одлуком Државне комисије за руске избеглице, све соколске организације руских школа у  краљевини Југославији стоје под надзором управног одбора ПСРС у  краљевини Југославији.” (10) Соколски слет у Београду одржан је од 8. до 30. јуна 1930. Нарочити успех на вежби постигли су ученици и ученице гимназија у Љубљани, Земуну и Београду, затим ученици медресе краља Александра у Скопљу и ученице руске женске гимназије у Великој Кикинди. На слету су поред осталих учествовали и руски соколи. Са музиком и заставом на челу, ступао је одред руских сокола из Чехословачке, затим одред руских кадета и чета соколица, са чланством Руског соколског савеза. (11) Пред настипањем Црвене армије крајем Другог светског рата руске избеглице су поново морале да беже.

После Октобарске револуције руски кадетски заводи и женски институти организовано су избегли на територију Југославије. Срдачно су дочекани од стране власти и становништва. Вежбали су гимнастику у  соколским гнездима и  редовно су учествовали на соколским слетовима, такмичењима и приредбама. За њих учешће на соколским приредбама значило је њихову афирмацију у локалној средини. Од ступања на снагу Закона о оснивању Сокола краљевине Југославије чланство у соколским редовима било је обавезно за питомце и питомице руских завода. Мој отац и тетка рођени су у Бесарабији, која је тада припадала Румунији. Иако су по националности били Срби, руски заводи су рачунали да су рођени на територији Русије. Моја тетка Тамара ишла је у руски женски завод, а мој отац Васа био је кадет руског кадетског корпуса у Белој Цркви. Тамара никад није опростила баба-тетки Јелени Боди што ју је послала у женски институт, а мој отац Васа кад је био добро расположен певао је рефрен соколске песме „Зови само зови, сви ће соколи за те живот дати”. Са наступањем Црвене армије и партизана 1944. руске избеглице су кренуле у ново избеглиштво. За руским институтима остала су само сећања о њиховом  животу и раду у српској средини.

(аутор је члан Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије )

Напомене :

1. А.Т, „Трећи слет банатске жупе”, „Соколски гласник”, у Љубљани, 1923, VII-VIII, стр. 254, 255;
2. Анте Тадић, Вршац, „V  слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 августа 1925,  12-16, стр. 125-128;
3. „Успеси Руског соколства”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст-Септембер 1925, бр. 8 и 9, стр. 186;
4. „Трећи слет соколске жупе у Мостару”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925, бр. 7, стр. 143;
5. „Руско соколство у Југославији”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 140;
6. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 276-278;
7. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31 аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;
8. Анте Тадић, „VII слет банатске соколске жупе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. аугуста 1928, бр. 15, стр. 95;
9. Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Годиште, Љубљана, 1929, стр. 139, 140;
10. „Соколство у руским школама”, „Додатак Организација Покрајинског Савеза руског Соколства у краљевини Југославији”, „Организација Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 1930, стр. 217, 218;
11. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;