Пише Светислав Домазетовић, аналитичар.
Колико се ових дана помиње витештво,
човјек би помислио да смо у времену бљештавих и храбрих витеза, садашњих и још више, будућих бораца против опаких змајева.
Прича се и поручује, са универзитетског нивоа, да мјеродавни морају водити рачуна о доказима и чињеницама. Да бране неодбрањиво, да се витешки прилагођавају чињеницама и новим миљеницима.
Жестина ових захтјева, зависи од личне процјене колико су нове политичке ведете јаке и колико још фали станова, грантова и осталих бенефита. Наравно, да исто зависи и од њихових репова прошлости. Који год да су разлози у питању, њихов број преко ноћи расте.
Укратко, наша варијанта демократског деја ву-а из ’89.г, ко жели и ко се усуђује, да имало види.
* * *
Наше је друштво, држава, пуна експерата свих врста и подврста.
Створени су тешким историјским наследјем, а највише лажима.
Уствари, да будем прецизан; ако се запад служи корисним, бијелим лажима, ми смо за потребе оних у првом реду и њихових потомака, створили корисне истине.
До те мјере манипулистичке, да би нам и јапанска секта „Аум Шинрикјо“ позавидјела.
Како би и било другачије, кад су за стварање корисне истине, „одабрани“ морали бити „крвави до својих лактова“.
* * *
Сви они и њихови, имају једну заједничку црту; политичаре, етикетирају, лове у мутном, желе да имају све. Иако су им пуна уста државе, она је ту само алат и Аладинова пећина за испуњење жељеног.
Нефингиране, праве битке се воде једино када долази до биолошке смјене генерација,
када јуноше желе да буду горе, да не буду више само паразитски посматрачи, јер они
„за почетак“ знају и могу.
Стари функционери, оперативци, логистичари, подрепаши…, желе и даље да имају главну и пресуђујућу ријеч.
Зато што се не предају, млади желе да их поведу иза њихових палата, да им политичким сјекирама окончају моћ.
Како год да буде, једном створена хидра наставља да живи.
Због чега ће све бити исто, само вулгарније и уз још безобразније лажи.
