Да су у зло­гла­сној ја­ми „Ко­тор”, у мје­сту Ду­бра­ве код Ник­ши­ћа, то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та пар­ти­за­ни-ко­му­ни­сти уби­ја­ли не­ви­не мје­шта­не тог и дру­гих кра­је­ва Цр­не Го­ре свје­док је по­ро­ди­ца Бла­го­те Мар­ко­ва Ми­ћу­но­ви­ћа из се­ла Треп­ча. На­кон што је „Дан” у не­ко­ли­ко на­ста­ва­ка об­ја­вио по­дат­ке и екс­клу­зив­не фо­то­гра­фи­је о по­сто­ја­њу људ­ских ко­сти­ју у без­да­ну у Ду­бра­ва­ма, на­шој ре­дак­ци­ји обра­тио се Бла­го­тин унук, ко­ји но­си ње­го­во име, ка­ко би ис­при­чао су­ро­ву суд­би­ну по­ро­ди­це свог дје­да. Ње­гов стриц Ми­ха­и­ло, ис­та­као је Ми­ћу­но­вић, јед­на је од број­них жр­та­ва чи­ји се по­смрт­ни оста­ци, нај­вје­ро­ват­ни­је, на­ла­зе у ја­ми „Ко­тор”.

– Стри­је­ља­ли су га 1942. го­ди­не у Гор­њем По­љу код Ник­ши­ћа и си­гур­но су га бацили у ја­му „Ко­тор”. Уби­јен је због ри­је­чи ко­је је из­го­во­рио од­би­ја­ју­ћи да уче­ству­је у рат­ном по­хо­ду на бра­ћу: „Не­ћу да идем на бра­ћу Ва­со­је­ви­ће”. Упра­во та ре­че­ни­ца пред­о­дре­ди­ла је тра­гич­ну суд­би­ну чи­та­ве Бла­го­ти­не по­ро­ди­це ко­јем су уби­ли и си­на Ву­ка, кћер­ку Ву­ко­са­ву, а ка­сни­је и ње­га 1944. го­ди­не – ис­при­чао је Ми­ћу­но­вић.

Ми­ха­и­ло Бла­го­тин Ми­ћу­но­вић ро­ђен је 1918. го­ди­не у се­лу Треп­ча. Био је уз­о­ран и ми­ро­љу­бив мла­дић. Са бра­том Ву­ком то­ком 1941. го­ди­не уче­сник је На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког по­кре­та (НОП), а на­кон што су се њи­хо­ви од­ре­ди рас­фор­ми­ра­ли вра­ти­ли су се у род­на Треп­ча.

– По­чет­ком 1942. го­ди­не у Треп­чи­ма је одр­жан на­род­ни збор ко­јем је Ми­ха­и­ло при­су­ство­вао, а на ко­јем се раз­го­ва­ра­ло о да­љим ак­тив­но­сти­ма. Глав­на те­ма би­ло је по­сто­ја­ње чет­ни­ка у Ва­со­је­ви­ћи­ма и ка­ко тре­ба кре­ну­ти на њих. Ми­ха­и­ло је при­ли­ком ди­ску­си­је пред­ло­жио да се не иде на бра­ћу Ва­со­је­ви­ће, већ на Ита­ли­ја­не у Ник­ши­ћу. Крај­ње нор­ма­лан ре­зон и од­нос пре­ма бра­ћи и при­ја­те­љи­ма ко­штао га је жи­во­та, као и стра­да­ња ње­го­вог бра­та, се­стре и оца Бла­го­те – ис­при­чао је Ми­ха­и­лов си­но­вац де­та­ље при­че ко­ја је и да­нас бол­на те­ма у њи­хо­вој по­ро­ди­ци.

Ву­ка и Ву­ко­са­ву пар­ти­за­ни су уби­ли 1943. го­ди­не у Треп­чи­ма, а њи­хо­вог оца Бла­го­ту го­ди­ну ка­сни­је у ре­јо­ну Гра­хо­ва. Он је, ина­че, био ка­пе­тан, за­вр­шио је ви­со­ке вој­не шко­ле у Кра­ље­ви­ни Цр­ној Го­ри. У Бал­кан­ским и Пр­вом свјет­ском ра­ту уче­ство­вао је у број­ним бор­ба­ма осло­ба­ђа­ју­ћи зе­мљу од оку­па­то­ра. Стри­је­љан је на Гра­хо­ву гдје су га са још не­ко­ли­ци­ном стра­дал­ни­ка, не­ис­то­ми­шље­ни­ка за­тр­па­ли у јед­ном од та­да­шњих вој­нич­ких ро­во­ва. Њи­хо­ви по­том­ци су 1991. го­ди­не екс­ху­ми­ра­ли по­смрт­не остат­ке, а Бла­го­ти­на по­ро­ди­ца је ње­го­ве по­смрт­не остат­ке са­хра­ни­ла на гро­бљу у Ник­ши­ћу.
У књи­зи „Гра­ђан­ски рат у Цр­ној Го­ри” Сте­ван Ј. Ву­че­тић по­ми­ње се име Ми­ха­и­ла Ми­ћу­но­ви­ћа и на­во­ди да је био под­на­ред­ник и да су га пар­ти­за­ни (ко­му­ни­сти) уби­ли 1942. го­ди­не, а ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци су ба­че­ни у ја­му „Ко­тор”. Ње­го­во име на ли­сти је стра­да­лих у ник­шић­кој без­да­ни­ци и у књи­зи „Ко­му­ни­стич­ки зло­чи­ни у Цр­ној Го­ри и Хер­це­го­ви­ни 1941–1942. го­ди­не” чи­ји су ауто­ри Ми­лош К. Во­ји­но­вић и Та­ди­ја Б. Бо­шко­вић.

Ко­ли­ко је стра­да­лих у ја­ми „Ко­тор”, иако је од зло­чи­на про­шло 76 го­ди­на, до да­нас се не зна. Пре­ма не­пот­пу­ним по­да­ци­ма број­них ис­тра­жи­ва­ча то­ком 1942. и у 1943. го­ди­ни, смрт у без­да­ну гор­ње­пољ­ском на­шло је ви­ше од 300 ли­ца, углав­ном не­ви­них мје­шта­на и пле­мен­ских пр­ва­ка.

На­кон пи­са­ња „Да­на”, по­ли­ци­ја у Ник­ши­ћу на­вод­но је до­би­ла на­лог од Ви­шег др­жав­ног ту­жи­ла­штва да ка­да то вре­мен­ске при­ли­ке до­зво­ле, са при­пад­ни­ци­ма Гор­ске слу­жбе спа­са­ва­ња, из­вр­ше екс­ху­ма­ци­ју. У ме­ђу­вре­ме­ну, из по­ли­ци­је је при­је не­ко­ли­ко да­на са­оп­ште­но да су њи­хо­ви слу­жбе­ни­ци оба­ви­ли раз­го­вор са ви­ше мје­шта­на Гор­њег По­ља ко­ји су им по­твр­ди­ли по­сто­ја­ње ја­ме у мје­сту Ду­бра­ва. У на­ја­вље­не ак­тив­но­сти при екс­ху­ма­ци­ји укљу­чи­ће се и Цр­кве­ни од­бор цр­кве Св. Јо­а­ки­ма и Ане на Ви­дро­ва­ну.

Извор: Дан