Надлежни Општине Чајетина донели су одлуку да подрже истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у „Новостима“.
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба „Асак“ сишао у неистражену пећину на брду Церова, трагом предања најстаријих мештана о постојању две масовне гробнице у овом крају.
– На дубини од око 15 метара отвара се пространа дворана, на чијем крају сам угледао десетак костура. Око костију ручних зглобова видео сам жицу, а у делу јаме под отвором, неко је набацао брдо камена испод кога се налази ко зна колико још скелета – рекао је Ћелић „Новостима“.
На површини масовне гробнице Ћелић је видео још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца и друге личне ствари страдалих. Војних обележја није било, изузев једне значке Савеза скаута краљевине Југославије. Даља истраживања могла би расветлити трагичан догађај и потомцима страдалих омогућити да своје најмилије достојанствено сахране. Због даљих истраживања о открићу је обавештено тужилаштво у Ужицу.
– Наш план је био да пећину у Мушветама истражимо и ставимо у функцију као још једно изузетно туристичко одредиште. То ће бити учињено, када се усуд страдалих расветли и када им подигнемо споменик какав заслужују. Надам се да ћемо пронаћи потомке страдалника, како бисмо жртве достојно сахранили по православном обреду – рекао је Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.
Најстарији Златиборци се сећају да су повратницима из рата истакнути комунисти из ужичког краја обећавали слободу, „ако нису окрвавили руке“. Затим су одвођени у кафану у центру Чајетине, где су у некој врсти полузатвора – славили крај рата и какав-такав срећан усуд. Одатле су уместо кућама, одвођени над јаме. Ту су сурово и без пресуде ликвидирани.
Према подацима из литературе и по сведочењима најстаријих мештана, овде су ликвидирани четници, повратници из рата, којима је претходно обећана слобода ако се предају. По овим изворима, у овом крају је ликвидирано између две и три стотине српских младића старих од 16 до 20 година, који су се преко Дрине, из Босне на крају рата враћали својим кућама у Косјерић, Ваљево и бројна села западне и југозападне Србије, каже Ђелић.
Извор: погледи
