Пише: Иван Милошевић

Дара, Аида, Штрпци. Ових дана наслушао сам се прича о злочинима. ДПС медији већином брује о српским, док оне над Србима и не помињу. Да ли су ЦДМ, Порталаналитика, РТЦГ и остали ДПС портали, као и њихова штампа, случајно прећутали сву медијску и осталу причу око Даре из Јасеновца, а ево их данас врте Штрпце сваких пола сата! Је ли злочин злочин уколико га изврши неко ко има сличне ставове попут ваших, односно да ли је злочин злочин када га ураде само они други? Уз то да ли је неки злочин нечији узрок или је само посљедица и пита ли се ко шта је претходило злочину или је злочин само оно што се заледило у тренутку извршења злочина? Може ли се схватити злочин уколико се не зна зашто се десио и зашто је неко посегао за ножем или метком умјесто за разговором или договором? 

Узимајући у обзир те дилеме да ли су Штрпци настали спонтано и у јеку рата на Балкану? Неким српским осветницима у зимској фебруарској ноћи из чиста мира прохтјело се да зауставе воз у Штрпцима, издвоје групу муслимана и поведу их у мрак и негдје ликвидирају. Да ли су само болесни мозгови узрок злочина у Штрпцима или има ту још понешто, нешто о чему већ деценијама нико не жели да прича, али се упркос томе гомила у душама неких људи или народа и избије на површину када се за то стекну услови? Питам се имају ли Штрпци узрок и да ли су они само посљедица прећутаних ранијих злочина? Можда баш оних према Србима о којима данашњи ДПС медији не жели ни слово да запишу? Да ли их је баш то прећуткивање натјерало да ових дана када читав свијет бруји о Дари о томе не напишу ни зарез и да ли се тако може схватити злочин, па и онај Аидин и у Штрпцима? Може ли се престати са злочинима тек онда када се сви злочини разјасне, схвате и опросте? Да ли смо, дакле, злочине схватили, разјаснили и опростили? По ономе како се селективно прича о злочинима у Црној Гори не бих рекао да смо на том путу, напротив, као да повезаних очију идемо уназад и скидамо повез само када чујемо јауке на свом језику! Може ли се тако изаћи из кола злочина или се тако само то коло још јаче и брже окреће?

Штрпци, Дара, Аида. Додао бих Лору, Пасје гробље, словеначки крвави партизански пир у прољеће 1945. године, али и муслиманску милицију, бали вулнетари и Османа Растодера из времена Другог свјетског рата. Па, Велика, јама Котор код Никшића, Радовче, Фоча, Црни вјетар… Да ли су и ти злочини само посљедице и могу ли бити посљедице без узрока? 

Вјероватно треба пуно муке и пуно свијести, савјести и љубави да се схвате злочини и сконтају његови узроци и посљедице. Да ли се умјесто схватања суштине злочина бавимо само слеђеним тренуцима извршења злочина? Они јесу застрашујући, али да се не би поновили недостају им узроци. Тек када се они схвате, злочини се неће поновити. Због тога питам – схватамо ли узрок злочина без којег нема схватања злочина и без чега нема љубави и опроштења и стављање тачке на коло неријешених посљедица о којима данас селективно бруји домаћа медијска и политичка сцена? 

Стога, Дара, Аида, Штрпци, Пасје гробље, Осман Растодер, бали вулнетари и да и зашто не – Павле Ђуришић! Узроци или посљедице? Питам!