Женидба Краљевића Марка није само епска народна песма, коју је забележио Вук Стефановић Караџић, већ и обредна поворка која се сваке године за Беле покладе одржава у Штрпцу. Како је историјска личност постала централна фигура једног обреда и шта Краљевић Марко, али и сам догађај, значе данас Србима на Косову.

Краљевић Марко, снаша, односно млада, кум, стари сват, барјактар и остали сватови сваке године на дан Белих, Проштених поклада или Прочке, како се празник зове у Сиринићкој жупи, на коњима прођу кроз Штрпце.

Поред женидбе Краљевића Марка неизоставни елемент Прочке је мавање кумбаре, односно махање кумбаре или паљење покладних ватри. Прво се одвија у сокацима (мавалама). Након што се кумбаре измалају, односно изгоре у сокацима, становици излазе у центар насеља и онда колективно мавају.

–Симболика мавање кумбаре је повезана са употребом ватре у српској традицији и њеном замишљеном функцијом прочишћавања и заштите. Срби у Сиринићу верују да мавањем кумбара штите себе од злих сила и несреће, недаћа, болести, објашањава етнолог др Александар Павловић.

Маскирана обредна поворка „вучара” под називом Женидба Краљевића Марка централни је део Прочке – светковине која се завршава мавањем кумбаре, односно паљењем покладне ватре.

У поворци Женидба Краљевића Марка учествују мушкарци од 15 до 40-ак година, који уз велику буку крећу ујутру око 9 часова и пролази кроз улице овог места.

-Становници Штрпца знају за тај догађај и они, пре него што поворка прође поред њихових кућа, изађу испред капија и дочекују учесика опхода. Испред поворке иду два, три маскирана попа и гочобија, фигура која ударајући о гоч оглашава пролазак маскиране колоне, каже Павловић.

Становници Штрпца дарују гочобију и прикључују се поворци која неколико пута застаје како би одиграла коло и извела још неке симболичне радње, драмско-сценског типа, често ласцивног карактера или са елементима старих обичаја – попут отмице младе.

–То је симболично представљање некадашњег обичаја, свадбеног ритуала или начина склапања брака код Срба, где није било неуобичајено да се млада украде или отме, односно да млада без сагласности родитеља оде да живи са младожењом, додаје др Александар Павловић

А онда следи потера за снашом у којој је главни јунак Краљевић Марко. Када је пронађе и сви се окупе у старом центру Штрпца, следи завршница, симболични чин венчања. Поред обредне функције, ту су и елементи светковине и народног весеља. Програм је пун духовитог обраћања младенаца и сватова, уз честитке и жеље:

„Да бог да родила дете као из киндер јајета, а не имала слику како да га саставиш…“ само је једна од духовитих здравица коју упућује неко од сватова.

И тако уз шале, весеље и забаву, усред обреда, химна.

Истицање националних симбола, попут заставе тробојке у поворци и химне у опходу говори о актуелној ситуацији и положају Срба на Косову.

–Прослава Белих поклада или Прочке мора се посматрати у том контексту. Имајући у виду последњих двадесетак година, Срби у Сиринићу доживљавају државу Србију као своју и себе сматрају држављанима Републике Србије. У том смислу имају потребу да истакну националне симболе. Независно од самог контекста маскиране обредне поворке, то је прилика да се истакне потреба Срба у Сиринићу за истицање привржености Србији, каже др Александар Павловић.

Женидба Краљевића Марка је прилика да се окупе и Срби који живе у другим местима. Чињеница да поворка није спонтана већ да иза свега стоји озбиљна организација са одбором који пажљиво бира учеснике, сведочи о значају који ова светковина има за наш народ у Сиринићкој жупи.

Најстарији записи о овом обреду, са Марком Краљевићем као централном фигуром, потичу из периода између два светска рата. Појава да историјска личност постане фигура у обреду је ретка у српској традицији. Шездесетих година забележене су поворке са мотивима Косовског боја и личностима попут браће Југовић, али је на овај начин само култ Марка Краљевића опстао до данас.

–Краљевић Марко се као историјска личност доводи у везу са овим подручјем, јер је њиме у средњем веку владао. То је обухватало део око Шар-планине, Сиринић и Средску. Према предању локалних Срба, Краљевић Марко је остао овде веома популаран, више него у осталим деловима Србије и Балкана. У предању се пренела слика о њему као заштитнику који је, иако турски вазал, умео да се одупре Турцима и заштити локално становништво и зато се његова популарност у овом крају још више осећа. Иначе, у контексту српске фолклорне традиције, Марко Краљевић јесет једна од најпопуларнијих личности код Срба и поједини локалитети се повезују са местима у којима је он наводно боравио и оставио неки траг, објашњава Павловић.

Покладна свадба, Женидба Краљевића Марка, данас се одржава једино у Штрпцу и селу Готовуша. То је део живе традиције на коју је наш народ поносан. На предлог етнолога и антрополога др Александра Павловића и Института за српску културу Приштина-Лепосавић, 2018. обичај је уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Извор: ртс